Zvezda pobegla od neslavnog kraja, ostaju problemi sa brzinom, zasićenošću…

Crvena zvezda je u Novom Sadu pobegla od viđenog kraja sopstvenih šamponskih ambicija. Jednako kao u Tiraspolju, ljuljalo se tlo timu Dejana Stankovića po završetku prvog poluvremena, kada je visio potencijalni zaostatak od 11 bodova u odnosu na večitog rivala. Na kraju dana, crveno-beli su sveli deficit na samo šest bodova (i meč manje), uz sasvim realan scenario da deficit do kraja jesenjeg dela sezone spuste na samo jednu pobedu zaostatka.

Crvena zvezda tokom duela na stadionu Karađorđa nije bila u težoj situaciji računajući razdoblje četvorogodišnje domaće dominacije i uspeha u Evropi. Ma koliko poraz od Midtjilanda bio bolan, crveno-beli prvim porazom na domaćem bunjištu posle 24 meseca, gotovo da ništa nisu izgubili. Imaće Crvena zvezda još jednu kolosalnu meč loptu, kada bugarski Ludogorec bude gostovao u Beogradu (25. novembar). Međutim, potencijalni neuspeh u Novom Sadu sa talona bi uklonio prvi ovosezonski cilj, odnosno petu uzastopnu titulu. Kažu učeni, fudbalski ljudi, da utakmice nalik ovima u Srpskoj Atini mogu da promene kompletan tok sezone. Iz izgubljene situacije, Crvena zvezda je u mračnom tunelu sopstvenih grešaka uvidela šampionsko svetlo. I koliko god je Zvezda izgledala melanholično i ranjivo u prvom poluvremenu, posluživši kao sjajan poligon za taktičke manevre Slavoljuba Đorđevića, toliko je u nastavku bila dobra. Čak i odlična, igravši fudbal sa prošlogodišnjom energijom.

Otišli su crveno-beli na kratkotrajnu pauzu sa osmesima na licu, i čini se da nikada nisu grozničavije čekali FIFA termin za reprezentativne akcije. Jer Crvena zvezda mora da se vrati na nekadašnji energetski nivo, ako želi da ostvari jedan veliki cilj (proleće u Evropi) i bude konkurentna na oba domaća fronta. Raspored je vrlo težak, ali srpski šampion ima sve u svojim rukama. Brojne povrede i epidemija virusa korona učinila je da crveno-beli krpe rotaciju i sa malim brojem pojedinaca igraju na svaka tri dana. Otuda su crveno-beli retko kada izgledali kao pre 12 meseci, kada je Dejan Stanković od crveno-belih napravio kaznenu ekspediciju koja je tempom mlela rivale u Superligi. Davala je u prošloj sezoni Zvezda tri gola po meču, sada je taj prosek znatno manji. Nešto kraći izbor igrača, na koje Dejan Stanković može da se osloni, posledica je i pojedinih grešaka sportskog sektora u letnjem prelaznom roku. Svaki izostanak Aleksandra Kataija stvara krater u poslednjoj trećini terena, svaki odigran meč u ovoj sezoni iscedio je do krajnjih granica Mirka Ivanića, tek krajem avgusta Dejan Stanković je promovisao Milana Pavkova u prvog napadača. A onda su ljubimca navijača isekle povrede i korona. Da ne govorimo o tome da su Dioni, Živković i Filipo Falko imali slab ili gotovo nikakav uticaj u mečevima velikog rizika i intenziteta. Morao je Stanković da protiv Midtjilanda, zbog svega navedenog, koristi Aleksandra Kataija, iako je Zvezdina desetka od poslednjih 35 dana više od 20 bila povređena i pod virusom.

©MN press

Još kada se tome doda da Milan Rodić tokom igranja u Crvenoj zvezdi nikada nije skupio ovoliko minuta kao ove sezone, iako i prethodnih nije imao alternativu. Pa kada se sva nabrojano pomnoži sa činjenicom da je Stanković apsolutno limitirao minutažu prošlogodišnjih bonusa Njegoša Petrovića i Veljka Nikolića, zaključak je jasan: Crvena zvezda nema tako široku bazu upotrebljivih igrača kao prošle godine. A to se vidi u borbi na tri fronta, kada pojedinci deluju kao olovni vojnici.

I sasvim je logično što se kod pojedinaca vidi određeno zasićenje posle četiri titule, duple krune i brojnih evropskih uspeha. Svi superligaški mečevi Crvene zvezde počinju da liče jedan na drugi. Rani gol u uvodnoj fazi utakmica otvara brojne mogućnosti crveno-belima. Ali drugačiji rasplet uvodi ih u ozbiljan probleme. U Novom Sadu su se izvukli - u Surdulici nisu, iako su napravili veliki broj šansi. Ali su proćerdali prvo poluvreme u sportom ritmu i trošenju minuta besmislenim pasovima koji nisu bili direktni…

Takve energetske oscilacije moraće Dejan Stanković da spreči. Mada je do sada imao opravdanje u virusu korona, pogođenom takmičarskom timu i velikom broju povreda. Tokom reprezentativne pauze imaće Dejan Stanković dovoljno vremena da odmori i povrati snagu pojedincima, posebno Aleksandru Kataiju koji je posle duge pauze na 50 posto mogućnosti. Ali i da razmišlja o svežoj krvi koja je Crvenoj zvezdi preko potrebna. Posebno što je prosek godina startne postave nešto manji od 30.

„Posle velikih uspeha važno je da svaka svlačionica dobije svež vazduh“, kao da je najavio neke buduće korake u prelaznom roku trener crveno-belih.

Zvezdu čeka određena rekonstrukcija, jer uskoro u poslednjih šest meseci ugovora ulaze Milan Gajić, Marko Gobeljić, Radovan Pankov, Lois Dioni. Obaveze uskoro ističu Aleksi Vukanoviću i Slavoljubu Srniću, a ne bi bilo iznenađenje da crveno-bele napuste Degenek, Petrović, Eraković, Falko. Dovoljno prostora da se konkurencija zaoštri.

I posebno ubrza. Tačno je da Crvena zvezda ima jedan od najboljih timova u poslednjih deset godina, ali je isto tako tačno da je crveno-belima potrebna brzina u napadu. I da ponekad ima previše majstora, a premalo brzine. Uskoro će zvanično Zvezdi pristupiti Ohi iz Moldea, ali za Zvezdine evropske ambicije ne bi bilo loše da se nađe jedno šilo.