"Attenzione pickpocket"

Najviše muke italijanskom timu zadavali su oni momci kojima je već godinama unazad zaštitni znak defanziva, borbenost i brze ruke. Luka Vildoza opravdao je zvanje najboljeg kradljivca lopti iz prošle sezone, pa je tako sirotim Manekenima čak četiri puta oduzeo čist posed. Pratio ga je Arijan Lakić, još jedan igrač kojem su defanziva i energija zaštitni znak od momenta kada je zadužio dres crno-belih. Povremeni srpski reprezentativac čak tri puta je ukrao loptu rivalu, a onda slede Alesandro Pajola i Lamar Stivens sa po dve ukradene lopte, kao i Nikola Tansković koji je oduzeo jedan posed.

Impresivna je bila reakcija Pajole kada je bukvalno na već viđenom polaganju za goste praktično istrgao iz ruku protivničkog igrača loptu, otvorio kontru crno-belima na drugoj strani i reakcijom zapalio Arenu. Videli smo u jednom momentu "golmansku paradu" Vildoze, koji je presekao pas Milana, kao i sve ono zbog čega Lamara Stivensa smatraju naslednikom Isaka Bonge, a pamti se i monstruozna blokada Kaverijusa Hejsa nad Markom Gudurićem.

Nisu ovo samo brojke, već jasan način na koji je Partizan Mozzart Bet igrao kako bi stigao do pobede, a u isto vreme putokaz za dalje koji crno-beli moraju da slede, ukoliko žele da ponove uspeh sa premijere i ostanu na pobedničkom koloseku. Videli smo čvrstinu, želju i odlučnost u defanzivnom bedemu Penjarojinog tima, utisak nije pokvarila ni nešto lošija treća četvrtina u kojoj se Milano rezultatski vratio.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Zapravo, Parni valjak je potpuno kontrolisao tok utakmice i to zahvaljujući odbrani koja je bila gotovo savršena. Brze ruke momaka u crno-belom bile su samo jedan od faktora koji je sinoć presudio, a bilo ih je još. Fantastična defanziva visokih igrača, pogotovo Kaverijusa Hejsa na Mozesu Rajtu u potpunosti je odsekla najboljeg igrača Olimpije od ostatka tima. Najbolji centar Evrolige iz prošle sezone došao je na okršaj sa Partizanom posle fantastičnog Superkupa Italije na kojem je u proseku beležio 20 poena, dok je sinoć stao na šest.

Ono što je najvažnije jeste da je Penjarojina ekipa upravo iz čvrste i agresivne defanzive podizala radnu temperaturu, lomila samopuzdanje rivala, a u više navrata stizala do lakih tranzicionih poena. Upravo su ovi principi u igri nešto što mora da predstavlja temelj ovosezonskog Partizana, jer je opšte poznato da napad dobija utakmicu, a odbrana osvaja trofeje. Takođe, osetili su momci na terenu da crno-bela publika u nekim situacijama više ceni požrtvovanost, borbu i odbrambenu reakciju od atraktivnog koša. Opšte je poznato da je defanziva stvar želje, a ona je kod igrača Partizana ogromna, tolika da zbog nje mogu svakom da izađu na crtu, pobiju se sa svima i pokažu da je kolektiv najveća snaga, kao i to da je ekipa daleko važnija od zvučnih imena, što je upravo slučaj kod zahuktalog Parnog valjka.