Bravi, ragazzi! Gudurićevo srce veće od Italije, Aleksa skinuo masku i oslobodio zver

Čekali smo ih u Manili i spletom nesvakidašnjih okolnosti nije nam se dalo da im vratimo za Beograd i Berlin, nismo se od tada sretali na velikim takmičenjima i zato, ovo je bio najbolji trenutak za početak naplate višegodišnjih nagomilanih dugova!

Šteta je samo još što Bosna i Hercegovina nije slavila u Litvaniji, ali da ne budemo neskromni, najvažnije od svega je to što smo savladali Italiju u Pezaru i popeli se na drugo mesto Grupe J - 76:64 (19:20, 12:20, 23:17, 19:10). Fantastičan rezultat, a pre svega igra naših momaka uprkos svim okolnostima koje nam nisu išle naruku, od početne nervoze, preko nezgodne povrede Nikole Milutinova sredinom druge četvrtine, pa do gubitka Nikole Jovića već polovinom trećeg kvartala zbog pet faulova, što je Italijane nateralo da izvrše strašan pritisak... I, sve smo preživeli, izneli stoički na leđima i napravili izuzetan rezultat koji nas posle dva meča druge faze lansira odmah iza neprikosnovene Turske.

Mnogo je teško reći ko bi trebalo da ponese epitet najkorisnijeg igrača utakmice, jer smo bili svedoci odlične timske košarke u kojoj su značajan iskorak napravili Marko Gudurić i Aleksa Avramović! Pisali smo još posle trijumfa nad Islandom koliko bi partija asa iz Priboja u drugom poluvremenu i naročito u poslednjoj četvrtini mogla da ima bitan efekat, naročito u možda i najvažnijem gostovanju kvalifikacija, i baš tako je bilo. Tamo gde je stao u Beogradskoj areni, nastavio je u Pezaru i odigrao možda i najbolju utakmicu u dresu reprezentacije Srbije! Izvukao je poslednji atom snage i za 33 minuta ubacio 19 poena (6/13 iz igre, 2/6 za tri), uz četiri asistencije, dva skoka i jednu ukradenu loptu. Avramović je za bezmalo 34 minuta imao poen više (8/20 iz igre, 4/13 za tri), uz po tri uhvaćene i podeljene lopte.

--------------------------------
ITALIJA - SRBIJA 64:76
/19:20, 12:20, 23:17, 10:19/

Dvorana: Vitrifrigo Arene, Pezaro;
Sudije: Arijadna Kueka (Španija), Peter Prakšč (Mađarska), Ritvars Helmstejns (Letonija).

ITALIJA: Manion 23, Tonut 2, Meli 2, Fontekio 15 (7sk), Tompson 5, Tesitori, Riči 4, Spanjolo -, Nijang 8, Baldaso, Akele -, Emedžuru 5.

SRBIJA: Dangubić 4, Jović 5, Momirov, Dobrić 9, Jokić 8 (8sk), Lakić -, Gudurić 19, Tanasković 5, Davidovac, Avramović 20, Milutinov 3, Novak 3.
--------------------------------

Osetio je Dušan Alimpijević da bi dvojica iskusnih bekova mogli da imaju ključne uloge u večerašnjem susretu, zato i ne čudi što su obojica jedini imali više od 30 minuta na parketu. Zauzvrat, vratili su Srbiji na najlepši mogući način, tako što su podelili veliku odgovornost u drugom poluvremenu i delovali su kao otrov u italijanskom sistemu...

Gudurić je verovatno najbolju rolu u dresu Srbije posebno ovenčao izuzetnom trećom deonicom, kada nas je maltene sam nosio na svojim leđima. Bio je to prelomni deo utakmice, jer smo preživeli strašan pritisak Italijana, plus smo izgubili Nikolu Jovića jer je posle faula nad Nikom Manionom u 25. minutu utakmice zaradio i tehničku zbog prigovora sudiji i to je bio kraj za njega. Azuri su tada potpuno istopili zaostatak koji je u drugoj četvrtini iznosio i 14 poena, a raspoloženi Manion nas je “počastio” sa četiri uzastopna slobodna bacanja. Italija je tada prišla na samo dva poena minusa (42:44), da bismo posle velike greške u napadu rivalu dozvolili da zahvaljujući penalima Salijua Nijanga utakmica uđe u potpunu ravan. Nedugo zatim, Srbija je dobila heroja kojeg je toliko čekala...

Marko Gudurić se vratio na parket i odmah izvukao faul za dva slobodna bacanja, posle čega je Ognjen Dobrić vezao još dva hica sa crte, pa prodor iz tranzicije čime smo naterali Luku Bankija na tajm-aut jer je nervoza ušla u njegove redove. I tu se nismo zaustavili! Naprotiv, pred sam kraj Aleksa Avramović ubacio je svoju prvu trojku na utakmici za 54:49 koju jeste Darijus Tompson anulirao već u sledećem napadu, ali se osetilo da imamo momentum koji treba da materijalizujemo. I to se desilo kada je Dobrić proigrao Gudurića za trojku i važnih 57:52!

Velike zasluge za ono što smo izdržali i napravili u trećem kvartalu idu i na račun Nikole Milutinova. Bili smo jako blizu toga da već posle 15 minuta izgubimo šampiona Evrope sa Olimpijakosom posle užasno pada Đampaola Ričija na njegovu levu potkolenicu, no vrsni centar je smogao snage da se vrati i da odigra jako bitnu ulogu. Nakon pauze na poluvremenu prvi je istrčao na parket da se zagreva i otkako se pojavio na parketu kako bi odmenio Nikolu Jokića, osetilo se sa koliko žara i požrtvovanosti igra, koliko je želeo ovu pobedu!

Posebno se istakao na startu četvrte deonice, kada je prvo pokupio ofanzivni skok na Gudurićev promašaj, iz kojeg je izvukao dva penala i bio polovičan, da bi nešto kasnije “smečovao” pokušaj Đovanija Emedžurua da položi sa ivice reketa. Bio je to možda i ključni defanzivni potez jer smo tada zahvaljujući Avramoviću i tome što je vezao pet poena otišli na ogromnih plus devet (63:54) i već tada nazirao se trijumf na horizontu. Mučio se u oba smera šampion ABA lige sa Dubaijem - ranije i Partizanom - na početku meča dok je nosio masku na licu, ali kada ju je skinuo kao da je oslobodio zver! Zaigrao je mnogo bolje i postao neuhvatljiv za italijanske bekove i centre. Rezultat toga je rafalna paljba u drugom poluvremenu.

Milutinov i Emedžuru (©FIBA Basketball)

Dok su naši momci mleli, Italijani nisu znali šta da rade i kako da odgovore na simultanke dvojice iskusnih bekova, jer su sve karte bacili na Nikolu Jokića. Nije kapiten Srbije odigrao na svom prepoznatljivom nivou u napadu, uzeo je samo četiri šuta jer mu Italijani nisu dali da diše, niti da primi loptu u lakim pozicijama. Ali i takav je bio jako koristan za ostatak ekipe jer je otvorio pozicije saigračima i usput pohvatao osam lopti, čime je takođe doprineo velikom brejku. Ipak, ono što nije mogao najbolji košarkaš planete, priredio je novi igrač Bahčešehira – odigrao simultanku u poslednjoj deonici i spakovao 13 od svojih 20 poena, uključujući i pet uzastopnih poena na samom kraju, kada je stavio tačku na jako bitnu pobedu Srbije!

Pohvale za sve što je uradio u oba smera, naročito defanzivno, zaslužuje i Ognjen Dobrić. Nije ga hteo šut i promašio je svih pet pokušaja sa distance, ali je imao bitna proigravanja za Avramovića i Gudurića, ali i sam vezao ona četiri velika poena kada se lomila utakmica. Meč je završio sa devet poena, jednim više od Jokića.

Srbija je večeras posebno dominantna bila u skoku. Zabeležila je ukupno 40 skokova, od čega 18 u protivničkom reketu i tu smo uspeli da napravimo bitnu razliku, da pritisak ipak prevagne na stranu domaćina. Kod Italijana Niko Manion nas je namučio sa 23 poena (5/11 iz igre, 10/10 slobodna bacanja), mada je imao i sedam izgubljenih lopti. Simone Fontekio je briljirao u prvom poluvremenu pred trenerom Majamija Erikom Spolstrom, ali je u nastavku utihnuo. Ubacio je 15 poena.

Srbija je sada druga na tabeli sa skorom 6-2, Italija je na 5-3, dok je Litvanija na 4-4. U novembarskim utakmicama naši momci prvo gostuju Litvaniji 26. i tri dana kasnije čekaju Azure. Sada smo u vrlo dobroj poziciji za plasman na Mundobasket. Posao još nije završen, ali sve je u našim rukama.

Bravi, ragazzi!