Gudurić: Ispraćaj u Feneru iz snova, Armani izlazak iz zone komfora; Zvezda od F4 nije bila u priči

Čekala je dugo srpska košarkaška javnost i na kraju dočekala odluku Svetislava Pešića da otvori karte i pokaže svoje adute pred Evropsko prvenstvo. Na spisku od 17 kandidata našao se i jedan od najstandadnijih reprezentativaca godinama unazad, Marko Gudurić.

Momak iz Priboja zatvorio je veliko poglavlje u Istanbulu na spektakularan način, tako što je kao kapiten podigao trofej namenjen šampionu Evrope i zatim titulom prvaka Turske, uz sve ovacije Fenerbahčeovih pristalica, koje su levorukog šutera naterale na suze.

Gudurić je spreman za naredni izazov u milanskoj Olimpiji, ali pre toga ima najvažniji posao ove godine - da sa reprezentacijom Srbije napadne i pokuša da osvoji zlato na koje čekamo sada već pune 23 godine! Umor i povrede su iza njega, uspeo je koliko-toliko da napuni baterije i da na vreme stigne u Staru Pazovu kako bi se priključio saigračima u novom reprezentativnom poduhvatu.

I pored toga što je bukvalno iz kola stigao na sponzorske obaveze u hali, imao je vremena da za Mozzart Sport govori o bajkovitoj sezoni u Feneru, novom klubu, ali i interesovanju Crvene zvezde, te naravno onom najvažnijem - pripremama za Evrobasket.

NISAM MOGAO NI DA ZAMISLIM ONAKAV KRAJ SEZONE

"Čućete dosta puta u razgovoru, zahvalan sam Bogu na svemu", otvara Gudurić intervju za Mozzart Sport i produžava misao:
"Bio sam zdrav gotovo celu sezonu, pa i do samog kraja sam izdržao. Bez Njegove pomoći ništa od toga ne bi bilo moguće. Ponosan sam, srećan, na početku sezone nisam mogao ni da zamislim da će biti ovako kako se završilo, naročito u Evroligi".

Uspeli ste kao tim da iznesete celu sezonu na vrhunski način, iako je bilo određenih izazova kako je vreme prolazilo...
"Tako je, bilo je dosta problema, povreda, dosta igrača smo promenilo, dosta njih je odlazilo, novi su dolazili... Znam koliko je sve to teško, jer mi odmah prođe kroz glavu kako je bilo pre dve godine, kada je Šaras došao. Bilo mi je teško da pohvatam sistem i sve ostalo. Sada sam se trudio da pomognem novim igračima, kojih nije bilo malo, koliko god je to moguće, da im adaptacija prođe što bolje".

Rekao si da na početku nisi mogao da zamisliš da će se sezona završiti na način kako jeste. A, kada si počeo da veruješ da možete do uspeha?
"Od januara ili februara smo počeli da igramo kao ekipa, da dižemo formu i tada sam video da bi sezona mogla da bude dobra. Presrećan sam i zahvalan na svemu i što smo uradili".

Mnogo je emocija bilo na tvom oproštaju od dresa Fenerbahčea, reklo bi se da je sudbina lepo podelila karte, odnosno da se poklopilo da osvojiš evropsku titulu, da podigneš trofej kao kapiten i staviš tačku u velikom stilu. Uz sve to, navijači su ti se poklonili u znak dubokog poštovanja zbog svega što si uradio...
"Prelepo, prelep je osećaj doživeti to od njih, a opet jako je teško bilo u tom momentu. Naročito jer sam odmah posle Fajnal fora, u prvoj ili drugoj utakmici četvrtfinala prvenstva, znao da neću ostati. U trećoj utakmici četvrtfinala smo imali situaciju da gubimo u poslednjoj četvrtini, bila je to situacija - ispada onaj koji izgubi. I tada me je štrecnulo, pomislio sam kako bi ovo mogla da mi bude poslednja utakmica u dresu Fenera. Ipak smo preokrenuli, a onda su posle toga navijači krenuli da skandiraju..."

PREDSEDNIK FENERA MI JE REKAO DA NE PAMTI ONAKAV ISPRAĆAJ

Kako si se osećao u tim momentima?
"Bilo je to nešto jako emotivno, mnogo lepo. Ne viđa se često i predsednik mi je na kraju svega rekao da ne pamti da je jedan igrač dobio takav ispraćaj u Fenerbahčeu. To su lepe stvari, nešto što svako od nas sanja kada počinje da se bavi košarkom. Barem je to kod mene slučaj", zastaje na trenutak Gudurić, pa otkriva:
"Uvek sam zamišljao to da provedem dugi niz godina u jednom klubu, sa jednim trenerom. To mi se nije desilo, jer smo u Feneru promenili petoricu trenera (smeh) u sedam godina. Ali, bar sam u jednom klubu bio toliko godina, ljudi su me dobro upoznali, stvorili smo konekciju i prijateljstvo, čak i van terena sam se sa dosta ljudi zbližio, kao i moja porodica".

Može se reći da je sve bilo kako se samo može zamisliti...
"Tako je. I zato nosim najlepše uspomene iz Istanbula. Najvažniji trenuci u mom životu su se tamo desili, rođenje sina je možda i najvažniji. Na kraju, zaokružena je priča na najbolji mogući način, sa svim trofejima. Sve se lepo namestilo. Čak i u finalu pošto smo izgubili utakmicu na gostovanju Bešiktašu, onda je peta utakmica bila u našoj hali opet se namestilo da sve bude pred našim navijačima. Teško je opisati, sve ovo ispričati. Kada sad vratim film, kada razmislim o svemu - mnogo je bilo lepo".

Sada te čeka nova destinacija u karijeri - Milano i Olimpija.
"Novi izazov, izlazak iz zone komfora za mene. Fenerbahče je za mene bila zona komfora, tamo su me svi znali i bio sam dugo godina. Koliko god da su se treneri menjali, to je ipak bio moj klub i osećao sam se komforno i udobno, zajedno sa svojom porodicom. Možda i nije loše što sam sada promenio sredinu i što tražim novi izazov u karijeri. Sve će biti novo, uz Božju pomoć i zdravlje, verujem da će sve biti dobro. Nadam se da ćemo ponovo sesti i da ćemo onda pričati više".

ZVEZDA? BILO JE KONTAKTA...

Navijače Crvene zvezde sigurno će zanimati - da li je uopšte postojala šansa da se vratiš na Mali Kalemegdan?
"Postojala je neka priča, u januaru ili februaru. Imali smo kontakt, u tom momentu sam hteo da čekam, bio fokusiran na sezonu. Kasnije, u martu je ta priča stala, svi su se fokusirali na finiš sezone, svi su imali svoje probleme, obaveze i stvari da rešavaju... Čekao sam da se završi plej-of, a onda kada sam čekao šest meseci, nisam hteo da potpisujem ništa pre Fajnal fora Evrolige. Sačekao sam završni turnir i stvari su se nakon toga brzo izdešavale".

A, Crvena zvezda?
"Posle Fajnal fora konkretno, Crvena zvezda nije bila u priči".

Da se vratimo na Milano... Armani je specifičan klub, sa dobrim budžetom i stabilna je sredina, ali rezultati godinama nisu ni izbliza tako dobri, prvenstveno u Evroligi. Da li bi posle ovog leta stvari mogle da se promene nabolje?
"Ne znam, videćemo. Razmišljate isto kao i većina ljudi u Srbiji. Svake godine su velika ulaganja, pa na kraju bude, kako bude. Na papiru sada deluje da je dobra ekipa, nekoliko je momaka sa kojima sam igrao u Fenerbahčeu. Radujem se tome. Nisam još bio u klubu, nadam se samo zdravlju i ići ćemo korak po korak. Mada, znamo da već neće biti nekog vremena za uigravanje i pripreme za sezonu. Više je timova u Evroligi, više utakmica, ali idemo korak po korak. Ulazak u plej-of bi posle ovih nekoliko godina bio veliki uspeh za nas u Evroligi".

Rekao si i sam da nećete imati dovoljno vremena za uigravanje, pogotovo vi reprezentativci. Ako odete do kraja, što svi priželjkujemo, imaćete neke dve sedmice do početka sezone i prvog kola Evrolige... Pritom, takmičenje će imati nove učesnike, Dubai i Hapoel Tel Aviv kao debitani, biće više obaveza, putovanja...
"Prvi put ćemo sada imati 20 ekipa, a daj Bože da odemo do kraja, biće tih 15 dana za predah pre početka sezone. Mnogo obaveza, a jako malo vremena za adaptaciju, naročito nas koji smo menjali klubove. Iskreno, pred kraj ove sezone sam već osetio zamor. Vezale su se tri-četiri godine klub i reprezentacija, nije praktično bilo pravog odmora između dve sezone. Trudiću se maksimalno da se sada i ovde spremim fizički, da iskoristim sve kako bih se i oporavio. To je jedino što možemo da uradimo, kao i da se molimo Bogu za zdravlje".

SAMO DA JE ZDRAVLJA, HVALA BOGU DA SMO MEĐU FAVORITIMA

Kakav je osećaj vratiti se u reprezentaciju i započeti pripreme za novo veliko takmičenje?
"Uvek može još malo odmora i mora. Srećni smo, naravno, što smo tu, što smo se okupili. Svi znamo već da vlada sjajna atmosfera, da smo postali jako bliski. Jedva čekamo da krenemo sa radom".

Pogledajte kolika je kvota da Srbija uzima zlato

I pored toga što si rekao da nedostaje još malo odmora, da li si se ipak uželeo treninga i rada u reprezentaciji?
"Iskreno, jesam. Krenuli smo svi mi na vreme da se spremamo individualno, kako bismo u što boljoj fizičkoj spremi dočekali pripreme. Ipak, nedostaje takmičarski deo, igra pet na pet uz taktiku. To je naš život, navikli smo svi na to. Bolje da pričam za sebe, lično mi je nedostajalo sve ovo".

Red nalaže da pitamo - kako si? Bilo je određenih problema sa povredama pred kraj sezone...
"Skoro da sam 100 odsto spreman. Videćemo još kada krenu treninzi punim intenzitetom. Da, bilo je povreda pred kraj sezone, baš pred Fajnal for u Abu Dabiju. Završni turnir sam odigrao sa povredom, posle je odmah krenuo i plej-of turskog prvenstva. Imao sam vremena da odmorim i sada uz terapije i treninge nadam se da će sve biti kako treba, da ću biti 100 odsto spreman za Evrobasket".