Kad ti povratak u NBA znači više od svega: Ne radim to zbog sebe, već zbog sinova sa autizmom

Mnogi ljubitelji NBA lige pamte Tonija Snela kao sasvim solidnog “3-and-D“ (u prevodu: šutira trojke i igra odbranu), ali ga u najjačoj ligi sveta nema već gotovo dve godine.

Poslednji angažman imao je u Nju Orleansu u koji je trejdovan februara 2022. iz Portlanda u paketu za Si Džej Mekoluma. Dok je u Trejlblejzersima bio igrač rotacije, kod Vilija Grina skupio je tek 15 utakmica uz šut za tri 39,6 odsto, ali nije uspeo da se izbori za novi ugovor. Skrajnut je iz rotacije, posle ga više niko nije pokupio sa tržišta.

Naredne sezone, Snel je izabrao da igra u Razvojnoj ligi gde već dve sezona nastupa za Mejn, kako bi održavao formu i pokušao da impresionira poslodavce iz NBA.

U danima kada se približavamo kraju prelaznog roka u najjačoj ligi sveta, Snel je na misiji da se vrati u društvo najboljih, ali ne zbog sebe, već zbog posebnih motiva. Naime, 32-godišnji košarkaš nada se da će dobiti ugovor do kraja sezone kako bi ispunio desetogodišnji ciklus boravka u ligi čime bi obezbedio sebi penziju do kraja života. Osim toga, ako bi uspeo da odigra tu deset sezonu, bio bi kvalifikovan za program premijum zdravstvenog osiguranja ne samo za sebe, već i dvojicu sinova Kartera i Kenza kojima je po rođenju dijagnostikovan autizam. Tako bi mogao lakše da plati i pokrije troškove njihovih terapija.

“To (zdravstveno osiguranje) je nešto što mi je jako potrebno. Ne zbog sebe, već zbog svoje supruge i dece“, rekao je Snel.

Tokom sezone 2020/21, dok je nastupao za Atlantu, Snelu je bejbisiterka otkrila da Karter pokazuje knjiške znake autizma, dok je druga savetovala porodicu da odvede Kartera na pregled. Sa godinu i po dana mogao je da izgovori samo jednu reč i to da pokaže u svog oca i kaže “tata“. Karteru je takođe potrebno da u svakom trenutku drži pet igračaka, od čega jedna treba da bude mala košarkaška lopta.

“Oduzmeš mu jednu igračku i dobije tantrum“, rekao je Snel.

Snel je izabran u prvoj rundi drafta 2013. godine kao 20. pik od strane Čikago Bulsa. U karijeri je nastupao još za Milvoki, Detroit, Atlantu, Portland i Nju Orleans. a najbolje partije pružao je igrajući za Bakse tokom tri sezone.

Sada trenira svakodnevno i igra svaku utakmicu za filijalu Boston Seltika, sa namerom da proba da se izbori za ugovor. Snel kaže i za sebe da se oduvek osećao drugačije. Da nije progovorio do četvrte – pete godine života, da nikada nije mogao da se veže za sestru ili rođake, zbog čega je on mahom sam šutirao na koš i igrao video igrice gde je pronalazio svoj mir.

“To bi mo pomoglo mnogo. Želim da igram u NBA, kako bih dao primer svojim sinovima, ali i svima koji se bore sa autizmom. Iskreno, ne verujem da bih igrao u NBa da mi je dijagnostikovan autizam u godinama svojih sinova. Verovatno bi mi bio određen limit, ali to me ne bi iznenadilo. Inače se oduvek osećam drugačije“.

Plemenita misija Tonija Smela mora da ima srećan kraj.