Larkin: Nulu nosim zbog broja ljudi koji je verovao u mene, nisam video trenera sa većim samopouzdanjem od Atamana

Minule sezone je bio nezaustavlji. U tekućoj se još uvek zagreva. Šejn Larkin je u dresu Anadolu Efesa izrastao u jednog od najboljih igrača u Evropi. Rekorder po broju postignutih poena na jednoj utakmici Evrolige (49) imao je nešto sporiji start tekuće sezone zbog povrede, ali u poslednje vreme pokazuje zašto su se protivnici minule bojali da izađu na teren protiv njegove ekipe. U razgovoru sa novinarom izraelskog portala Vala Araleom Vajsbergom govorio je o povredi, treneru Erginu Atamanu, a pojasnio je i zašto na leđima nosi nulu.

Povreda kolena prilično ga je usporila ove sezone, ali mu nije puno trebalo da nastavi dominaciju iz minule sezone, u kojoj bi najverovatnije bio krunisan titulom najkorisnijeg igrača, da nije došlo do prekida zbog pandemije. Propustio je početak zbog operacije kolena, oporavljao se duže od očekivanog.

"Ne mogu reći da sam strepeo zbog povrede. Bio sam svestan da ću u jednom trenutku povratiti osećaj iz minule sezone, ali bilo je teško. Oporavak nikada ne teče glatko kao što se nadate i pretpostavljate. Najpre su mi doktori rekli da ću na teren moći da se vratim tri meseca nakon operacije i to je trebalo da se desi u septembru, ali nedelje su prolazile i došao je kraj oktobra, a ja se još uvek nisam osećao dobro. Sve to me je frustriralo. Svestan sam da se u košarci događaju takve stvari, drago mi je da se moj tim snašao bez mene i dao mi vremena da se oporavim, vratim na teren, iskusim uspone i padove. Morao sam da prođem kroz te stvari da bi se vratio gde sam želeo da budem. Polako postajem svoj. Već sam bio u takvoj situaciji, ali nešto mi je promenilo motivaciju".

18.30: (3,05) Makabi (15,0) Efes (1,45)

Istakao je i da je igrao kroz bol, kako bi se što pre vratio na stare staze.

"Igrao sam sa dosta bola, ali imao sam ogromnu želju da prođem kroz cilj koji sam zacrtao. Mogao sam da se operišem i ranije, ali nisam želeo da prekidam treninge i hteo sam da zadržim momentum iz prethodne sezone. Završio sam godinu na visokom nivou i nisam želeo da stanem. Korona mi je dala šansu da napravi dužu pauzu i posvetim se sebi".

Ergina Atamana opisuje kao trener sa najvećim samopouzdanjem kojeg je upoznao.

"Nijedan trener sa kojim sa radio nema takvo samopouzdanje, koje prenosi na nas. U prvoj sezoni je bilo jako naporno, insistirao je na dva treninga dnevno, jakim vežbama i usadio u nas svoje metode. Posle toga se smirio. Nije da nam se sklonio sa puta, nastavio je da radi sa nama, da nam daje slobodu i pokazuje nam poverenje, kao i u stručnom štabu koji je oformio. Prilično se razlikuje od ostalih trenera u Evroligi, koji veruju da bi sve trebalo da bude u njihovim rukama i na njihov način".

Specifično je i da na dresu nosi nulu, pa je iskoristio priliku i da pojasni zašto se odlučio da mu stoji na leđima.

"Kada me pogledate, shvatate da ne izgledam kao košarkaš. Nisam najviši, ni najjači. Dok sam odrastao niko nije verovao da ću u NBA stići sa prve runde rafta, da ću osvojiti ACC šampionat, da ću stići do Evrolige i oboriti šuterske rekorde i biti tako dominantan. Tako da sam se odlučio da na dresu nosim nulu. Taj broj predstavlja koliko ljudi je verovalo da ću stići gde sam danas. To je nešto što me motiviše. Kada odigram loše ili kada osetim bol, pogledam na grudi i vidim tu priču, koja me podseća da moram da se borim i kada ne ide najbolje i da tako ućutkam sve".