Miloš Teodosić u penziji: Maestro, hvala za nezaboravne poteze i magiju

Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice... Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.

Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu... Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.

Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to“.

Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.

O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.

Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa", stoji u saopštenju dostavljenom medijima.

Teodosić je poslednje dve godine proveo u Crvenoj zvezdi sa kojom je osvojio četiri pehara – ABA ligu, Superligu Srbije i dva Kupa Radivoja Koraća. Profesionalnu karijeru započeo je u FMP Železniku 2004. godine, zatim je igrao za čačanski Borac, Olimpijakos, moskovski CSKA, Los Anđeles Kliperse i Virtus iz Bolonje. Prve korake napravio je u KK Studentu i Metalcu, posle čega je otišao u FMP.

Osvajač je Evrolige sa Armejcima 2016. godine, a osvojio je još Evrokup 2022. sa Virtusom, kada je bio MVP finala i prvi asistent, potom je bio izabran i za najkorisnijeg igrača za sezonu 2019/20, kada je bio i najbolji strelac takmičenja. Takođe je poneo elitno priznanje za MVP Evrolige 2010. godine, a takođe je izabran i za člana idealne petorke prošle decenije u najjačem klupskom takmičenju u Evropi. Po tri puta je bio član prve (2010, 2015. i 2016. godine) i druge petorke (2012, 2013. i 2017. godine), a takođe je i dva puta bio najbolji asistent Evrolige. Izabran je i za idealnu petorku Evrokupa u 2021. i 2022. godini. Nosi i priznanje za najboljeg evropskog igrača u izboru FIBA 2010. godine. Sa Virtusom je bio šampion Italije (2021), uz dva Superkupa (2021, 2022), a 2021. je izabran i za MVP-a finala italijanskog prvenstva.

Zenit karijere doživeo je u CSKA sa kojim je šest puta bio prvak VTB lige, a u dva navrata proglašen je za najkorisnijeg igrača takmičenje, 2014. i 2016. godine. Pet puta zaredom je bio član druge petorke VTB lige, a uz to ima i dve titule prvaka Rusije, uz MVP nagradu 2013. godine u tom takmičenju. Sa Olimpijakosom je bio dva puta šampion Grčke i u oba navrata je bio MVP finala, 2010. i 2011. godine.

U karijeri je bio i četiri puta osvajač Kupa Radivoja Koraća, uz nagradu za MVP finala prošle godine. Proglašen je i za najboljeg igrača Srbije 2016. godine.

Sa reprezentacijom Srbije prošao je sve kategorije i osvojio pregršt medalja... Bio je U16 evropski šampion 2003, da bi dve godine kasnije sa juniorskom selekcijom uzeo zlato u Srbiji. Isto je učinio i na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina u Sloveniji. U seniorsku reprezentaciju Srbije uveo ga je Zoran Slavnić 2007. u čuvenim Moskitosima, a prvu medalju osvaja 2009. u Poljskoj pod komandom Dušana Dude Ivkovića. Takođe je doneo Srbiji svetsko srebro 2014. kod Saše Đorđevića, ali i olimpijsko srebro dve godine kasnije u Riju.

Završila je jedna izuzetna igračka karijera. Prepuna uspeha, medalja, titula i individualnih priznanja. Jedan od najboljih srpskih plejmejkera u istoriji, jedan od najvećih tokom ovog veka u Evropi.

Maestro, hvala ti za nezaboravne trenutke i magiju. Pamtićemo trojku preko Horhea Garbahose, simultanke protiv Slovenije 2009, Francuske 2014, bravure u Riju... Hvala za sve!