Ne bismo da dižemo frku... U stvari hoćemo!

“Dolazimo na krilima slavne istorije koju su pisale legende ove igre. Naučili su nas da pobeda nije cilj već način života. Dolazimo bez straha. Za Vas navijače. Za grb…”

I onda…

“Mislim, ne bi’ da dižem frku… U stvari hoću”.

Reči koje izgovara Bogdan Bogdanović u Mozzart reklami s naslovom “Pobeda je način života” s ove distance izgledaju proročki. Jer budimo objektivni, posle silnih otkaza pred okupljanje raspoloženje u javnosti je splasnulo toliko da je išlo u defetizam. Ali ako nas je istorija nečemu naučila to je da srpske košarkaše nikada ne smeš da otpišeš. Jednostavno, moraš da veruješ.

Da veruješ u ono što radiš. Pa i u ono što govoriš. Da veruješ da je pobeda način života, iako bude tu i neki poraz. Da veruješ da se Bogdan nije šalio kada je još na samom okupljanju rekao: “Majke mi, ja sam srećan što sam ovde”. Ili kada Aleksa Avramović, bez trunke sujete, sa osmehom oko glave kaže da je on u ovom timu “da ih juri po terenu”.

Pogodi oba meča Mundobasketa za deo nagradnog fonda od 200.000 dinara

Na kraju krajeva, da osetiš šta znači kada Boriša Simanić iz bolničke postelje dohvati telefon i prvo što uradi nakon komplkovane operacije pošalje saigračima poruku: “Momci, ja sam dobro. Pobedite danas”.

Na pobede su naučeni. Na pobede su nas navikli. I već su pobedili. Time što su ustali nakon što su pali protiv Italije. Time što su Litvancima pokazali ko je broj jedan košarkaška velesila Evrope. Time što su otišli na Olimpijske igre. Time što su nas naterali da prestanemo da pričamo o onima koji nisu tu, već da aplaudiramo ovima što jesu. I time što su večitim pesimistima među nama objasnili da nije sve u životu crno i da nekad prosto treba da se predaš emocijama.

I da, dizaćemo frku. Jer to je sport. To je srpska košarka. To je čista ljubav.

P.S. U originalnom scenariju Bogdan je umesto „Vidimo se na terenu“ trebalo na kraju spota da izgovori „Vidimo se na Balkonu“. Nije hteo. Rekao je da ne želi da obećava, već da priča na terenu. I priča. Savršeno dobro