Nedavno na Evrobasketu podigao dva pehara, a sad u NBA uglavnom diže peškir

Vili Ernangomez je nedavno, 18. septembra proživljavao najlepše trenutke u karijeri. Posle finalnog trijumfa nad Francuskom nizala su se velika imena svetske košarke u Mercedes-Benc areni kako bi mu čestitala na odličnim izdanjima tokom Evrobasketa i inaugurisala ga u najboljeg igrača šampionata, a Španac je s nestrpljenjem iščekivao da njegova reprezentacija bude krunisana za najbolju u Evropi.

Danima iza, u evropskim medijima ređali su se hvalospevi starijem od braće Ernangomez čijim igrama su se radovali i drugi centri, verujući da je sa njegovom nagradom MVP-a, ali i španskom krunom dokazano da u modernoj košarci u kojoj se broj hitaca za tri peona približava brojci šuteva unutar 6,75 metara, pozicija klasične petice nije izumrla.

Posle duple krune (MVP i titula prvaka Evrope) Vili je čak dobio i ne malu pažnju u SAD, tradicionalno nezainteresovanu za bilo kakva košarkaška dešavanja van svojih graniica, izuzev kada su na programu Olimpijske igre. Činilo se da bi sjaj tih pehara mogao da obasja veći prostor Špancu u NBA ligi u kojoj je od dolaska 2015. godine uglavnom bio blizu marginama.

Ali vidik ka svetlijoj NBA budućnosti u dresu Nju Orleans Pelikansa na startu sezone zaklonili su mu gabaritni Zajon Vilijamson i Jonas Valančunas, pa se Ernangomez u prva tri meča više bavio, kako bi zluradi rekli mahanjem peškira, nego igranjem. Zapravo na parketu je proveo nepunih šest minuta i to u jednom meču, protiv Šarlota. A kompletne duele s Netsima i Džezerima gledao je s klupe za rezervne igrače.

Ako tako nastavi, odnosno ukoliko ga trener Vili Grin i dalje bude "zaboravljao", i ono malo simpatizera Pelikansa koji su posmatrali dešavanja na Evrobasketu, zaboraviće da je Ernangomez proglašen za najboljeg igrača na kontinentalnom šampionatu, pa ne bi bilo iznenađujuće da Španac koji je u leto 2021. potpisao trogodišnji ugovor za ukupno 7.330.000 dolara bruto, zatraži isplovljavanje iz najveće luke na zapadnoj hemisferi pre "roka".