Nekad devojčice Petrović i Milovanović, danas šampionke Vasić i Bruks čeka zasluženi ‘last dance’ ovog leta

Još kada su imale po 15 godina, Sonja Petrović i Jelena Milovanović obećavale su da će ispisati neke nove stranice ženske košarke i doneti joj bolje dane. Zlatne dane!

Na EP za kadetkinje 2004. u Italiji su osvojile srebrnu medalju i tada je počeo taj veliki rivalitet sa Španijom. Sledećeg leta je Sonja prešala u juniorsku selekciju i usledio je revanš Španiji na EP u Mađarskoj i zlatna medalja. Već 2006. su Španija i Srbija opet bile u finalu juniorskog EP. Španija je bila domaćin, a Sonja i Jelena su morale da se zadovolje srebrom.

Bio je red na osvetu. I to duplu. Srbija je bila domaćin juniorskog EP 2007. i predvođena Sonjom i Jelenom osvojila zlato protiv Španije, a potom i bronzu na SP. Takođe pobedom nad Španijom.

VIDEO DANA: Da se naježiš - kako srpske lavice kreću u boj

Kad slave srpske heroine, Marina ne može da dođe do reči (VIDEO)

Sledećeg leta (2008.) Sonja i Jelena su igrale za mladu reprezentaciju koja je na EP u Italiji osvojila bronzu pobedom nad Španijom.

Dakle, u mlađim selekcijama je Sonja osvojila šest, a Jelena pet medalja. Svaka je osvojena u direktnim duelima protiv košarkašica iz Španije. Četiri puta je Sonja pobeđivala i dva puta gubila od Španije, dok je Jelena imala tri pobede i dva poraza u duelima za medalje protiv Crvene furije.

Bilo je i očekivano da se taj rivalitet nastavi u seniorskoj konkurenciji. Ali je bila potrebna Marina Maljković koja će taj pelcer iz mlađih kategorija iskoristiti i u A selekciji. Sonja i Jelena su uvek bile tu, ali ih niko osim Marine nije umeo tako iskoristiti i iz njih izvući takav maksimum.

Bajka počinje na EP 2015. kada su naše devojke osvojile istorijsku zlatnu medalju pobedom nad Francuskom u finalu. Naravno, Sonja i Jelena su bile među najboljima. Već sledećeg leta su osvojile i olimpijsku bronzu. Španija ih je zaustavila u polufinalu, ali je opet u duelu za medalju pobeđena Francuska. Marina je potom napustila reprezentaciju da bi se vratila nekoliko meseci kasnije. Na sledećem velikom takmičenju osvojena je evropska bronza. Opet je ta fatalna Španija bila bolja u polufinalu, a u meču za treće mesto savladana je Velika Britanija.

Ženska košarka u Srbiji piše se Marininim imenom

Sonja za ponos: Srbijo, hvala ti što nam daješ priliku da te predstavljamo po svetu

Reči kapitena Jelene Bruks: Ne može da bude lepše za poslednje Evropsko prvenstvo

I sada novo zlato. Konačno preko Španije. Na njenom terenu. Sonja više nije Petrović nego Vasić, Jelena nije Milovanović nego Bruks. Ali i dalje igraju sa istim onim žarom kao kada su bile devojčice koje su donosile medalje srpskoj košarci. I dalje pevaju himnu sa istom emocijom. Sonja ima tu jednu medalju više u juniorima, a preostalih devet osvojila je zajedno sa Jelenom u timovima od kadetktinja do seniorki.

Ipak, svakoj seriji dođe kraj pa mora i toj njihovoj. Za mesec i kusur dana Sonja Vasić se Tokiju oprašta od košarke, a Jelena Bruks od dresa reprezentacije. Nadamo se sa još jednom medaljom. Taj ‘last dance’ zaslužuje nešto veliko. Mora da bude. Tako je zapisano negde u zvezdama… 

Marina Maljković uz rame velikanima: Ispred Obradovića, Pešića i Nikolića, za jedno zlato iza Dude

Već 17 godina traje njihova žetva medalja i odanost Srbiji i srpskoj košarci. Njihova posvećenost reprezentaciji nikada nije bila ni pod najmanjom sumnjom. Čak i kada je Jelena rodila sina, tri meseca kasnije je bila u reprezentaciji Srbije izlažući se velikim fizičkim, ali nadasve ljudskim naporima zbog dresa sa državnim grbom.