Nekada Džordanova pravila, sada Jokićev kavez

Sredinom i krajem osamdesetih godina prošlog veka, najbolji košarkaš u istoriji Majkl Džordan dominirao je tokom regularnog dela sezone NBA lige. Bio je MVP, defanzivni igrač godine, najbolji strelac, skupljao je sve moguće nagrade i jednostavno je bio nezaustavljiv. Ipak, kada dođe plej-of, situacija se menjala.

Detroit Pistonsi, koje je sa klupe vodio čuveni Čak Dejli, imali su poseban plan za njegovo leteće visočanstvo. Nazvali su ga "Džordanova pravila", što je za narogušene i grube igrače tadašnjih "Loših momaka" bila poslastica. Plan je bio jednostavan – udri. Tuci, posle razmišljaj.

Ajzea Tomas bio je zadužen za pomoć i da maltretira igrača koji ima loptu, dok su gorostasi u reketu bili zaduženi da udare Džordana kada god bi ušao u reket. Često bi Ajzea Tomas i Džo Dumars puštali Džordana da ode u reket i da napadne obruč. Ispružili bi mu crveni tepih do potencijalnog polaganja ili zakucavanja, a onda bi tamo čekali Edvards, Džon Seli, Bil Lambir ili Denis Rodman. I ne što su imali zadatak da ga udare čim uđe među čopor besnih pasa, nego što su to i voleli. I stvarno im je polazilo za rukom. Izudarali su ga i iscrpili do poslednjeg atoma snage, da tri godine zaredom Čikago nije imao rešenje za Detroit Pistonse pa su tako tri puta zaredom ispadali u plej-ofu od njih.

Nije sve bilo i do tuče, "Bed Bojsi" su bili odlična ekipa, koja je u dva navrata tada i osvajala titulu. Džordan nikada nije odustajao, pa je tako išao u teretanu, povećao kilažu i bio mnogo jači nego ranije, sve kako bi izdržao batine koje je konstantno dobijao zbog Džordanovih pravila. Pokojni Čak Dejli je davno i opisao kako su funkcionisala Džordanova pravila, kada je otvorio dušu za "Sports Illustrated".
"Ako je Majkl bio na poziciji plejmejkera, forsirali smo ga da ide levo i odmah smo ga udvajali. Ako je bio na levom krilu, odmah smo poslali duplu odbranu s vrha. Ako je bio na desnom krilu, išli smo na sporu duplu odbranu. Mogao je da vam nanese štetu podjednako s obe strane, mogao je da vas uništi i sa štanda s hot-dogovima — ali samo smo hteli da menjamo način odbrane. I ako je bio u postu, duplirali smo ga visokim igračem. Drugo pravilo je bilo da, svaki put kad prođe pored vas, morate ga udariti. Ako se kreće iz bloka, udarite ga. Nismo hteli da budemo prljavi, znam da su neki ljudi mislili da jesmo, ali morali smo da ostvarimo kontakt sa njim svaki put i budemo vrlo fizički agresivni", rekao je tada čuveni trener koji je Drim Tim vodio do zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni.

Ono što su 1988. godine smislili Čak Dejli i njegovi asistenti Dik Versejs i Ron Rotšrajn, a savršena tadašnja ekipa Pistonsa uspešno implementirala na parketu, bilo je stvarno neverovatno. Dugo nismo videli da je neko pokušao da uradi nešto slično. Timovi su početkom 21. veka imali po četiri ili pet centara u timu zbog Šakila O'Nila kako bi jednostavno imali osoblje samo da ga faulira i bije, ali ni to protiv Šeka na vrhuncu karijere nije polazilo za rukom. Evo tek sada, 35 godina kasnije, imamo situaciju da su se Džordanova pravila vratila i da je to Jokićev kavez, da se ne zove baš isto.

Šta radi trenutno Oklahoma sa Jokićem je možda i savršena taktika za Nikolu. Tanderi pune reket, ne dozvoljavaju Džokeru da se oseti udobno na mestima koje najviše voli i sprečavaju mu da dođe lako do obruča, gde gospodari tokom regularnog dela sezone. Uvek je udvojen Jokić i svesno Oklahoma pomaže sa Kristijana Brauna i Rasela Vestbruka jer bolje je živeti od njihovih otvorenih šuteva za tri poena nego da se razigra najbolji košarkaš sveta na mestima koje najviše voli. Teraju ga što dalje od koša i nekada će staviti i trojicu čuvara na njemu, samo da ne dobije šansu da radi ono što najbolje zna.

Problem za Jokića je i što sudije dopuštaju veoma tvrdu igru i ozbiljnu tuču. Ko god ga čuva od visokih igrača, bilo to Holmgren, Hartenštajn ili Džejlen Vilijams, svi ga udaraju i guraju konstantno. Kada se na to doda igrač koji dolazi da pomogne, često se moglo videti i da ga drže za ruke i ne daju mu da ih podigne, na šta su sudije ostajale neme. Uvek posle utakmice mogu se videti sada već čuveni ožiljci po njegovim rukama, pa je jasno da dobija tretman isti kakav je dobijao Majkl Džordan. Možda i još gori. Za sada su Mark Degnolt i njegov stručni štab odradili sjajan posao u ovoj ideji jer Jokić veoma loše šutira, najlošije u poslednjih sedam godina.

Jednostavno, oduzeli su mu mogućnost da dominira tamo gde je najbolji i teraju ga na teške i nerezonske šuteve, ali i na nervozu zbog čega nekarakteristično donosi loše odluke, pa često traži neka rešenja koja ne bi razmatrao da je sve na parketu normalno. Šutira ispod 40% u tri vezan eutakmice, prvi put posle sedam godina, što je za jednog od najefikasnijih igrača NBA lige baš loše. Šutira 21/68 u te poslednje tri utakmice što je 30,8% , a u regularnom delu sezone gađao je sa 57,6% uspešnosti. Za tri poena šutira 4/22 za 18,1% uspešnosti, u regularnoj sezoni to je bilo na 41,7%. Poeni su mu pali na 21,3 i asistencije na 5, u odnosu na 29,6 poena u proseku i 10,2 asistencije u regularnom delu sezone. Takođe ima i 5,7 izgubljenih lopti po meču, u odnosu na 2,3 što mu je prosek. Kavez Oklahome je za sada uspeo.

Svestan je i Jokić da Oklahoma igra posebnu odbranu na njemu i zna da ga stavljaju u taj kavez, zbog čega će morati da reaguje i smisli kako da se iz njega izvuče.
"Pomalo od svega me muči što se tiče šuta. Igraju dobru odbranu, promašio sam i neke otvorene šuteve... Imaju uvek nekog spremnog za mene, moram da uradim bolji posao na sledećoj utakmici. Ulaze mi u telo, igraju mnogo rukama, fizički su jaki i fizički me napadaju. Smanjuju teren zbog mene, imaju igrača odmah iza svakog ko mene čuva. Nekada ne mogu da pogodim i dobijem šut koji hoću", objasnio je Jokić.

Ostalo je da se vidi u petoj utakmici koja je na programu u noći između utorka i srede (03.30) – da li Nikola Jokić ima rešenje da se iz svega toga izvuče i pokaže Tanderima da za njega ipak nema rešenja?