Đ. PetrinjacNiš kao referentna tačka: Ovaj Partizan može da poleti, ali i da baš razočara
_69.JPG.webp)
_i_Vilijam_Saliba_(Arsenal).jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 30.05.26. | 09:47
Crno-beli su još jednom na jugu Srbije doživeli bolno prizemljenje, ovaj put u režiji FMP-a i pokazali da su za kratko vreme sposobni da pređu put od sjaja do očaja
Još jednom je Partizan Mozzart Bet bio u Nišu i još jednom podbacio.
Pre nekoliko meseci crno-beli su ispali u polufinalu Mozzart Kupa Radivoja Koraća, a sada su na istom mestu u istoj rundi zaustavljeni u Košarkaškoj ligi Srbije. Ekipi FMP-a u februaru nije pošlo za rukom da eliminiše Partizan u borbi za Žućkovu levicu (crno-beli su nekako smogli snage i napravili veliki preokret u četvrtfinalu protiv Pantera), ali se zato sada četa Saše Nikitovića dodatno naoštrila i servirala svojevrsnu osvetu.
Izabrane vesti
Ako se secira i analizira jučerašnji poraz Parnog valjka, jasno je da je tim Đoana Penjaroje bio dobrano oslabljen neigranjem Isaka Bonge, Sterlinga Brauna, Dvejna Vašingtona, Dilana Osetkovskog, Tonjeja Džekirija, kao ni Šejka Miltona, koji jeste bio prijavljen za domaće takmičenje, ali se povredio i praktično završio sezonu. Sastav koji je istrčao na parket dvorane Čair jeste bio u velikoj meri hendikepiran u odnosu na ono što crno-beli standardno imaju na rosteru, ali se svakako očekivalo daleko više u sudaru sa momcima iz Železnika.
Stekao se utisak posle svega nekoliko minuta da je Partizan došao na jug Srbije kako bi "samo" odradio posao, kao i da nije važno kako se to na kraju završi. Odsustvo koncentracije, nedovoljna agresivnost i manjak energije bili su lajtmotiv jučerašnje igre crno-belih. Može se reći da gotovo niko nije zaslužio prelaznu ocenu u crno-belom taboru, izuzev Karlika Džonsa. Reprezentativac Južnog Sudana je tokom celog meča igrao onako kako ume, a utakmicu u Čairu završio s dabl-dabl učinkom 17 poena i 10 asistencija. Međutim, nije to bilo ni blizu dovoljno Parnom valjku da se nađe u velikom finalu.
Da li već sada može da se sudi o kompletnoj sezoni Partizana? Pa, bolje ne, jer Đoan Penjaroja i njegovi momci moraju da odigraju i finale ABA lige u kojem će za rivala imati ekipu Dubaija, ali je glavni utisak da ovaj tim koliko god sposoban bio da oduševi, toliko jako može i da razočara, ma kakve god da su okolnosti. Pre svega devet dana klub iz Humske je rutinski izbacio Crvenu zvezdu u polufinalu ABA lige. Objektivno gledano, nisu crveno-beli nijednog momenta bili u priči da zaprete aktuelnom šampionu Jadrana i može se reći da je košarkaška javnost bila u solidnoj meri iznenađena lakoćom sa kojom je Parni valjak "rešio" večitog rivala.
Posle takvih sudara i pobeda nad najvećim protivnikom obično dobijete krila, ali je očigledno FMP bio za neke nedovoljan motivator, a za druge, koji su u okolnostima okrnjenog sastava morali da pruže znatno više, prevelik zalogaj. Ako bi se Niš u oba slučaja posmatrao kao referentna tačka, deluje da su crno-beli u dva navrata prešli put od "sjaja do očaja". Tada je Partizan na Kup takođe došao posle nekih velikih pobeda, kao što su slavlja u Evroligi nad Panatianikosom i Dubaijem, te tesnog poraza u sudaru sa Realom, a onda na parketu dvorane Čair kao da to nije bio isti tim iz pređašnjih velikih utakmica. Nekako je u februaru mesecu prepreka zvana FMP uspela da se preskoči, ali je Mega bolno prizemljila crno-bele, dok su sada Panteri pokazali ko može, a ko ne može da ispuni zahteve onoga što podrazumeva dres Partizana.
Da se razumemo, daleko više od samog poraza zabrinjava činjenica da je Parni valjak ostao i bez drugog trofeja u sezoni i to onog koji je branio, a eventualna odbrana naslova šampiona Srbije i Jadrana mogla je koliko-toliko da pruži utehu vrlo turbulentnoj takmičarskoj godini. Međutim, kakva je bila ona, takva je ista i igra Partizana, koji nije morao da ostvari pobedu protiv FMP-a, ali je svakako imao za zadatak da pruži daleko veći otpor, ma koliko god bio desetkovan i podmlađen sa igračima poput Uroša Mijailovića, Nikole Đurovića i Uroša Danilovića, koji nije ni igrao. Jednostavno, utisak je takav da ovaj tim, koliko god može da iznenadi i poleti u visine, za svega nekoliko dana ume još bolnije da razočara, padne i sam sebe demantuje da je sposoban za velika dela.
