Odlazak legende koju smo voleli da mrzimo: Rudi Fernandez završava karijeru

Još ova sezona i to je sve od Rudija Fernandeza. Jedan od najboljih, najdugovečnijih, a vala i najiritantnijih španskih košarkaša u 21. veku je pred evroligaški duel između Reala i Baskonije (petak, 20:30) izjavio da će po završetku aktuelne takmičarske godine "okačiti patike o klin". Ovogodišnje Olimpijske igre u Parizu mogle bi biti takmičenje na kojem će se oprostiti od košarke. Najpre, naravno, "furija" mora da obezbede plasman na njih, međutim malo ko sumnja da to neće na kvalifikacionom turniru na kojem su domaćini, a za rivale u grupi imaju selekcije Libana i Angole (igra se od 2. do 7. jula u Valensiji).

"Već sam star i počinjem da razmišljam o drugim stvarima kao što je porodica. Imam još nekoliko meseci do kraja i želim da doprinesem što više mogu. Osećam se veoma voljenim, ali ovo je kraj. Ostalo mi je još nekoliko meseci da uživam sa saigračima", poručio je 39-godišnji as "kraljevskog kluba".

U karijeri dugoj više od dve decenije, Fernandez je osvojio gotovo sve i na klupskom i na reprezentativnom nivou.

Košarkašku loptu je počeo profesionalno poleo da tapka u Huventudu za koji je nastupao od 2002. do 2008. godine kada ga kao 24. pika sa NBA drafta bira Finiks i potom prosleđuje u Portland čiji dres je nosio tri sezone. Potom je još jednu odigrao u Denveru, da bi 2012. stigao u Real i u njemu ostao do samog kraja. Sa Madriđanima je za sve te godine osvojio tri Evrolige (2015, 2018. i 2023), šest španskih ACB liga i isto toliko Kupova Kralja uz devet Superkupova. Takođe, sa Huventudom ima i trofej Evrokupa.

Od individualnih priznanja se izdvajaju: "Zvezda u usponu Evrolige" (2007), najbolji strelac španske lige (2008) kao i MVP finala (2018), dok je dva puta bio imenovan i u idealnu postavu elitnog evropskog takmičenja (2013, 2014).

Kada je reč o uspesima u dresu sa državnim grbom, tu je tek lista podugačka i jedva joj se vidi kraj. Svetski šampion je bio 2006. i 2019, dok se na krov Evrope popeo čak četiri puta (2009, 2011, 2015, 2022) uz jedno srebro (2007) i bronzu (2013).

Olimpijske igre su jedine gde se nije "pozlatio" (mada se to možda promeni ovog leta) pošto je dosada uzeo dva srebrna odličja (2008. u Pekingu i 2012. u Londonu), kao i jedno bronzano 2016. u Riju.

Uz sve trofeje, sjajnu genetiku koja mu je dozvolila da na največem nivou igra praktično do pete decenije, Fernandez će ostati upamćen, kao izuzetno prgav i "namazan" sa posebnim takmičarskim duhom. I jeste da je svakog košarkaškog fanatika umeo da nervira, ali to mu nimalo ne oduzima na veličini. Da se ne lažemo, da je bio naš - obožavali bismo ga.