Šta je rekao Ostoja Mijailović, a šta Željko Obradović

Dve strane iznele su svoje argumente, čini se da je i javnost već presudila, samo se čeka da se vidi kako će to kanališe i kako će Partizan Mozzart Bet dalje da reaguje posle odlaska Željka Obradovića sa mesta šefa struke i oproštajnih “strelica“ usmerenih ka predsedniku Ostoji Mijailoviću, koga je okarakterisao kao najodgovornijeg za trenutno, loše stanje u klubu.

Jedno je samo sigurno: najgore za crno-bele bilo bi da se sutrašnja utakmica sa Bajernom u 14. kolu Evrolige pretvori u haos koji bi izazvao prekid. A da će nekakvih protesta biti – u to nema nikakve sumnje. Navijač po definiciji emotivno upija sve ono o čemu smo slušali u prethodna dva dana.

Jer bilo je tu i nekih očekivanih objašnjenja. Ali bilo je i očiglednih neslaganja. Pa da se prisetimo samo nekih. Šta je konkretno rekao Obradović, a šta Mijailović?

O rastanku...

Ostoja Mijailović: Svi smo otišli zajedno u Atinu. To je bila najteža utakmica u mom životu. Bio sam pored Vasilisa, gledali smo zajedno utakmicu. Nisam mogao da verujem 0:25, kao da sam video neki brod koji udara u stenu i lomi se. Pogledao sam Željka preko puta na klupi, retko kada sam zaplakao, tad mi ja malo falilo, bilo mi je teško kad sam ga video... Ujutru mi stiže poruka: “Da li imaš vremena da sečujemo na tri minuta“. Dok završavam taj konferens-kol na kome sam bio, prolazi mi kroz glavu da može da se desi to. Zvao sam ga posle nekoliko minuta. Željko mi je rekao: “Vidi, ja sam svoju odluku doneo, to sam saopštio svom stručnom štabu, sada saopštavam tebi. Ovo sam namerno uradio sada, da imate vremena do reagujete jer je reprezentativna pauza. Zdravstveno se loše osećam, umoram san od svega“. Izbezumljen sam ćutao, bio sam se iskreno potpuno izgubio. Rekao sam: Sačekaj, zaustavi se malo, da se smirimo. Željko je odgovorio: “Ne, ja sam svoju odluku doneti i neću je promeniti“. Rekao je da će zvati Ivana, portparola, da sastavi poruku, da se zahvali svima vama, navijačima.

Željko Obradović: U utorak uveče posle teške utakmice za mene, rekao sam stručnom štabu da donosim odluku za koju sam bio siguran da je dobra za klub i ekipu. Tu odluku sam sledećeg jutra saopštio predsedniku kluba i on je razumeo moje razloge. Razgovor je bio veoma korektan. Rekao je da me je video na utakmici i da je shvatio da je to jedino što mogu da uradim. Dogovorili smo se da se ja obratim javnosti, a ne klub, ali informacije kruže i teško ih je kontrolisati... Upravi sam dao priliku da napravi ono što mislim da je najbolje. Posebno jer je tim imao tri utakmice kod kuće što je neuporedivo lakše. Nisam više mogao, nisam imao više snage u sebi. Dao sam sve što sam mogao i nemojte mi zamereti. Odluka je veoma stresna.

O Obradovićevom saopštenju na klupskom sajtu...

Ostoja Mijailović: Hitno sam doleteo, video sam da se vest pojavila, očigledno je neko iz stručnog štaba javio nekome da je Željko otišao. Posle sat vremena me je zvao Ivan, da kaže da je Željko poslao to pismo i da će me zvati. Posle minut me je zvao Željko, rekao sam: “Napravio sam svoju verziju pisma, voleo bih da pogledaš, da pustimo zajedno na sajtu“. Tu je bila samo dilema da li da bude konačna ili neopoziva ostavka. Ja nisam ništa menjao. Reč nijednu. Samo je bilo pitanje da li konačna ili neopoziva. Ali poruku je usaglasio sa PR-om, i odobrio je pre puštanja. To je bila želja Željka Obradovića. On je tako želeo, ne koristi društvene mreže, nije imao kako drugačije da se obrati. Rekao sam da sačekamo Upravni odbor.

Željko Obradović: Dogovorili smo se da se ja obratim javnosti, a ne klub, ali informacije kruže i teško ih je kontrolisati. Kada sam shvatio to, obratio sam se isti dan. Zvao sam portparola kluba, on je nazvao predsednika i da donesemo odluku da li je to to. Jedino je predsednik kluba tražio da dodam u tom pismu da je to neopoziva ostavka i da će njemu biti lakše da sa time izađe pred navijače i ja sam se sa tim naravno složio i znao sam da je to odluka iza koje stojim.

O narednim danima i pozivu da se predomisi...

Ostoja Mijailović: Svi članovi UO su tu vest videli iz medija, i rekli smo: Šta god da uradimo, on mora da ostane! Ako ga ne poštuju igrači, promenićemo sve igrače. Bila je atmosfera: Ovo moramo da završimo po cenu života svih nas. Jer Željko je u Partizanu više od trenera. I ja sam mu otkucao poruku: Tvoja ostavka je odbijena. Ne postoje uslovi koje nećemo ispuniti da ostaneš trener. I zamolio sam da sednemo, jer ljudi iz Izvršnog odbora hoće da razgovaraju sa tobom. On je rekao da nema problema da sednemo... Svi članovi UO su mu jasno i nedvosmisleno reklI:“Željko, ti moraš da ostaneš. Ako treba da sve ugovore raskinemo, sve ćemo raskinuti, samo da ostaneš“. Ja sam mu rekao: “Ne postoji stvar koju nećemo da uradimo da ostaneš“. Odmah mi daj ugovore igrača koji su te vređali ili te nisu poštovali i odmah ću ih iscepati. Krenuo je široko na diskusiju. Suština njegovog govora je bila: "Ja sam svoju odluku doneo, odluka je konačna, ja neću da je povučem. Mene ovo ljudski pogađa. Ja volim ovaj klub, igrači neće da slušaju, ja ne znam šta da uradim da ovo promenim". Rekao sam mu da ćemo i ciljeve da promenimo, evo neka budemo 20. na tabeli. Samo da ostaneš do kraja sezone bar. Nudio sam mu dva dana ranije da izabere u funkciju u klubu. On je rekao: “Ne, ja želim da rasteretim sve u sistemu kluba“. Rekao je: “Ne želim da doživim tragediju na klupi Partizana, a da li to vi želite?“ Neki ljudi su plakali, ljudi koji su vodili zapisnik.

Željko Obradović: Dobio sam poruku od predsednika kluba, da su oni imali Upravni odbor i da moja ostavka nije prihvaćena. Pozvao me je da dođem u klub, naravno prihvatio sam jer su to ljudi sa kojima sa radio i to su ljudi koji su doveli da Partizan bude tu gde je. Sastanak je bio sa ljudima koji rade u klubu, meni veoma dragim ljudima. Predsednik je počeo da su svi saglasni da ne žele da podnesem ostavku i svi su to ponovili. U mom obraćanju sam rekao da ostajem pri svojoj odluci, ali da sam sada iznenađen i pitao sam predsednika šta se to promenilo od trenutka od kada je on izašao u javnost i prihvatio moju ostavku? Šta se to promenilo u 24 sata? Promenilo se to što se dogodila reakcija navijača. Bez obzira na to, ja sam bio rešio i to je bilo to. Nisam mogao više. Odluka o kojoj sam dobro razmislio i iza nje stojim.

O transferima i Dilanu Osetkovskom..

Dilan Osetkovski (©Starsport)

Ostoja Mijailović: Sve transfere smo radili zajedno. Ja sam uvek bio zadužen samo za novac. Dilan Osetkovski je doveden na početku sezone. Samo je bila dilema oko nekog doping testa ranije. Zoran Savić je na osnovu iskustva rekao da će taj ugovor da se raskine, da ne opraštaju tamo opijate. Mi smo čekali odluku komisije, da će on da padne, da neće imati ugovor na dve godine. Nakon mesec dana je komisija donela odluku i ugovor je postao važeći. Ja sam rekao da smo sve već dogovorili i usaglasili smo se da ga dovedemo... Obradović je donosio konačnu odluku o svakom igraču. Savić ih je tražio. Ja sam se pitao za novac i za dužinu ugovora.

Željko Obradović: Neke stvari nisu bile normalne u funkcionisanju kluba.Sportski direktor Zoran Savić nije imao ugovor, a radio se prelazni rok. Na moje insistiranje smo pričali svaki dan, i bio sam iznenađen kada sam dobio da Brendon Dejvis ide iz kluba i da Osetkovski treba da potpiše iako sam rekao predsedniku da to nije igrač za nas u tom trenutku, a on mi je rekao da smo ga već potpisali. Osetkovski nije bio moj potpis, ali pričamo o momku koji je bio izuzetno vredan. Radio je i ponašao kao pravi profesionalac, ali istine radi to nije bila moja odluka... Kasnije sam obavio jedan razgovor, rekao da Zoran ovako ne može da radi, bez ugovora. Pitao sam: “Da li shvataš u kakvoj smo situaciji, da li shvatate da vaš odnos nije normalan?“ Da ne može Zoran da radi bez ugovora. Želeo sam da dovedemo peticu pre nego što počne sezona. Molio sam i da ostavimo Ajzeu Majka, ali nismo uspeli o tome. Na kraju je došao Bruno, ali da bismo doveli Bruna, morali smo da otpustimo Frenka Nilikinu, jednog plejmejkera. Delikatna odluka, ali morali smo da dovedemo visokog igrača, a onda su se povredili Šejk i Karlik, dva izvanredna igrača i čoveka.

O čarteru za Dubai...

Ostoja Mijailović, još u septembarskom intervjuu za Mozzart Sport: S obzirom na to da ste na konferencijama za medije, možda bi on trebalo to da vam pojasni, ne ja. A kako je danas otišao u Madrid čarterom, pa ih taj čarter čeka, pa ih vozi u Baskoniju, pa ih vraća u Srbiju? Mi smo prošle godine imali deset čartera, pretprošle 12. Ove godine planski imamo sedam ili osam čartera. Ali ljudi moraju da shvate da jedan čarter, evo to nije tajna, čarter koji je sada otišao za Madrid, nas koštao 165.000 evra kao klub. Ta procena je stručnog štaba, on je učestvovao u tome, kao i sportski sektor kad se pravio plan putovanja i oni su znali da se putuje redovnom linijom za Dubai. Zato što je procena struke bila da nije trebalo da ide čarter na taj put. I nisam siguran da su oni svi putovali tada ekonomskom klasom, jer mislim da je tu više bio problem da neko od njih nije išao biznis klasom zato što je puno ljudi putovalo, pa nije bilo više mesta u biznis klasi. Prosto, na letu imate 20 sedišta u biznis klasi, a 30 putnika, pa ne znam gde će sedeti svi. Ne možete u krilo ovima koji sede u biznis klasi. Tako da i Željko voli da se šali malo i da zbija šale na svoj račun. Ja sam to procenio kao šalu. Zaista ga nisam ni pitao ništa, jer mislim da nije postojala namera, jer klub stvarno zaista puno ulaže… Duško Vujošević mene zeza, kaže: ‘Da li je moguće da ti šalješ dva puta ekipu za Split prethodne dve godine čarterom?‘ ‘Pa ja sam išao sa Dajcom autobusom u Split, putovali po 15 sati pa dobijemo tamo utakmicu.‘ Tako da je ovo malo kontra šala“.

(©MN Press)

Željko Obradović: Vraćam se na početak Evrolige kada smo u prvom kolu gostovali u Dubaiju, a imajući u vidu da smo se vraćali odmah za meč protiv Milana. Tražio sam čarter, i dobio sam odgovor da klub nema para, a vraćam se na priču o velikom budžetu... Nije baš logično. Ond sam tražio od kluba da napravi čarter da idu i navijači da se to izniveliše, nije uspeo. Onda sam tražio biznis klasu za igrače, rekli su da nema biznis klase, a kada smo ušli u avion u kojem je bila biznis klasa. Zato sam o tome pričao na konferenciji za medije i potom mi se obratio predsednik kluba i sarkastično mi rekao 'hvala na podršci'. Zaista u tom trenutku nisam znao o čemu se radi i za ponašanje navijača protiv predsednika kluba. Odmah sam na sledećoj utakmici pozvao igrače na jedinstvo. Mislim da niko ne treba da se vređa. Zvao sam predsednika kluba posle te poruke koju sam dobio i nikada mi se nije javio. Od tog trenutka mi nemamo nikakav odnos.

I za kraj o tom odnosu i budućnosti kluba...

Ostoja Mijailović: Za ovih pet godina, nisu postojala neslaganja... Nisu postojale tenzije, bili smo jednom na sastanku on i ja, još jedan član UO, opet je bio tu Kićanović, pričali smo kako ćemo da nastavimo saradnju. I taj jedan izgovori: “A šta ako tebi, Ostoja, neko kaže, pošto su oko Partizana uvek neke političke tenzije, nemoj da produžiš ugoovr sa Željkom“. Ja sam rekao: “Ako se to desi, taj dan potpisujem tvoj ugovor, pa mogu ja istog dana da podnesem ostavku“. Tada mi je Željko rekao, uvek ću se toga sećati: “Ja nisam radio sa predsednikom koji je više uradio za klub od tebe. I tvoj sistem ne može da funkcioniše ni bez tebe, ni bez mene“...

Željko Obradović: Ova situacija nije normalna i nije dobra za klub. Za ovu situaciju snosi odgovornost prvi čovek kluba, Ostoja Mijailović i to sam mu rekao. Šta će on raditi, to ne znam. Mene su zvali ljudi iz skupštine da su napustili klub, to takođe nije bilo dobro. Ne želimo da dođe do situacije da dođe do nekih situacija da nas Evroliga kažnjava. Vratili smo Partizan u Evroligu, to ne može niko da nam oduzme, to je bio moj san.

Ostoja Mijailović: Nema šta da podnesem ostavku. Nama je sledeća godina svakako izbora. A nek se pojave svi stručnjaci. Ja kad sam dolazio pre osam godina niko flašicu vode nije došao da unese. Ovi što su najbučniji – flašicu vode nisu uneli... Ako moja ostavka rešava nešto, mogu odmah da je podnesem. Ali mi u narednih godinu i po dana imamo obaveze prema igračima od 28.000.000 evra. Nama može da se desi da doživimo sudbinu vaterpolo kluba Partizan. Da se vratimo u kameno doba, kao kada sam ja dolazio sa dugovima od 15.000.000 i budžetom od 1.300.000...