Tako je i Jokić... Nema Šej više šta da dokazuje

Međutim, jedan od njih je bio što nije osvojio titulu, iako je to van svake pameti jer kakve veze ima nagrada za regularni deo sezone sa plej-of učinkom? Simbolično, baš u toj sezoni 2022/23 je odigrao jedan od najdominantnijih plej-ofova u istoriji NBA lige i došao do titule i nagrade za najkorisnijeg igrača MVP finala. Baš sledeće godine je opet dobio MVP nagradu i sada se ploča okrenula. Glavni protivkandidat bio je Šej Gildžes Aleksander, za kojeg su isti ti sa početka ove priče rekli – kako da ga stavimo sad ispred Jokića koji je dokazani šampion?

Jedini ko je nešto dizao paniku i dramu oko toga bio je Šekil O'Nil, koji kada je Jokiću dodeljivao nagradu imao je poruku za Džokera. Rekao mu je svaka čast, ali mislim da je MVP nagradu zaslužio Šej. Dobro, to je sadašnji Šek, nekada veliki igrač i sadašnja dvorska luda na televiziji. Čovek koji čestita Čonsiju Bilapsu na uspehu kao glavnom treneru Detroita, dok nekadašnji plejmejker godinama trenira Portland Trejlblejzerse.

Ove godine glasači nisu preterano razmišljali, već im je jednostavno bilo dosadno da Jokić još jednom bude MVP. Bio je to popularni 'voters fatigue', kako bi bukvalno preveli 'zamor glasača'. Iako je većina košarkaške javnosti mislila da Srbin opet treba bude MVP, ovog puta se znalo da će to biti Kanađanin, pogotovo kako je sezona odmicala. Bio je najbolji strelac lige sa 32,7 poena u proseku (uz pet skokova i 6,4 asistencije) na odlične procente šuta (51,9% iz igre, 37,5% za tri i 89.8% slobodna bacanja), pa uz 68 pobeda Oklahoma Siti Tandera stvarno nije bio težak izbor za glasače.

Samo je trebalo da sada u plej-ofu pokaže i dokaže zašto ljudi misli da je najkorisniji igrač NBA lige. Mnogi su naglasili tokom sezone i na kraju iste da je Jokić najbolji, ali da je Šej najkorisniji, ako vam to ima smisla uopšte. Uglavnom, imao je žestok pritisak da pokaže da je vođa, kapiten i naravno – da je najbolji. I dokazao je. Na stranu što mu ponekada stvarno sviraju sramotna bacanja i što je mezimče NBA lige koje sudije voleo da pomaze kao lepo negovanu mačku na ulici, sve ostalo je stvarno bilo perfektno.

Izborio se sa svim preprekama, svima je dao preko 30 poena i imao je nekoliko utakmica koje su već sada legendarne, a tek puni svoj CV na najvećoj sceni. Da nije u četvrtoj utakmici postigao u poslednja četiri minuta poslednjih 15 od 16 poena Oklahome i tako sam na svoju ruku srušio Indijanu, Pejsersi bi otišli na 3-1 i tu bi maltene finale bilo gotovo. Nije se krio od odgovornosti, nije se krio od lopte, kao što su radili neki mnogi superstarovi kroz istoriju, koji su takođe na najveću scenu ulazili sa prethodno osvojenom MVP nagradom.

U ovom plej-ofu pokazao je da je veliki igrač i zasluženo je stavio i prvi šampionski prsten na ruku. Postao je tek treći igrač posle Majkla Džordana, Šekila O'Nila i Karima Abdula Džabara koji je u jednoj sezoni bio i MVP i najbolji strelac i šampion i MVP finala. Na sve to ima i ovu izmišljenu nagradu MVP finala Zapadne konferencije.

Sve je uspeo. Nema više kome šta da se dokazuje.