Totalni paradoks: Evroligaši zovu naše, a mi uvozimo tuđe trenere

Nije ovo nikakav paradoks, nego posledica ozbiljno poremećenog odnosa prema sportu kod nas. Navijači u Srbiji ne vole sport, već isključivo pobede. To se najbolje vidi po praznim tribinama u plej-ofu ABA lige, a o KLS da ne govorimo. Stvorena je potpuno pogrešna percepcija da neki uložen novac odmah garantuje i rezultat — ako je klub potrošio 20+ miliona, “mora” F4. Kada toga nema, kreće pljuvanje, vređanje i histerija. Kao da je sport matematika, a ne sistem pun varijabli, rizika i procesa. Problem je dublji od košarke. Nedostatak strpljenja, razumevanja i osnovne podrške postao je društveni obrazac. Ljudi frustracije iz sopstvenih života izlivaju po igračima i trenerima, jer im je rezultat kluba često jedini izvor zadovoljstva. U takvom ambijentu nije čudno što domaći treneri i igrači biraju inostranstvo. Nije stvar u novcu — isti ili sličan mogu da dobiju i ovde. Stvar je u normalnom životu i radu bez konstantnog linča, bez vređanja porodice i bez toksičnog okruženja. Zato ovo nije paradoks. Ovo je logična posledica sistema u kojem živimo. A biće još gore ako se ne resetujemo. Jer stasavaju generacije kojima je "normalno" ovo što mi sada živimo

Niko ne ceni svoje, svakom je tuđe bolje.

Nisam primetio da je PARADOKS kod Efesa, Fenera, Pao-a itd…bitno je objaviti neku glupost zarad klikova i komentara.

Kada ce te shvatiti da nije problem u trenerima, nego u igracima, kojima se obacavaju svakave povlastice samo da bi potpisali ugovor.

Svoje necemo tudje nedamo

Sve nase ne valja, odmah pritisak i secenje glava na prvoj krivini.

po ispadanju od partizana, cirkzant moneke je izasao i bezobrazno se istovario po tada jos aktuelnom treneru kao da je u najmanju ruku finansijer i sportski direktor kluba. umesto da taj isti moneke vec ujutru dobije ispisnicu, on je i dalje tu i ceka sledeceg trenera. pa kakav autoritet ce taj sledeci trener moci da ima nad igracem podkasterom kome klub dozvoljava da smeni njegova dva prethodnika?

Nema se strpljenja za bilo sta. Nerealna očekivanja svake godine, tumbanje velikog broja igrača, bez nekog dugoročnog plana. Ako se zareda sa dve tri pobede odmah se ta ekipa proglašava za kandidata za najveći plasman, nizu se hvalospevi, a u slucaju poraza sve najgore. Naravno, trener je prvi na listi za otkaz. Dajte neki dugoročan plan, da se gradi tim i da se nešto smisleno pokusa. Na ovaj način i ovakvim radom nema nas nigde.

Ako vec tako gledate na stvari sto se ne zapitate koliko klubova iz Lige sampiona vode treneri iz njihovih zemalja?

Sta je kontradiktorno, Toksicna smo sredina. Mrznja je prevelika, pljujemo i psujemo porodice, majke, decu, niko normalan to ne moze da podnosi na duze staze. Strani trener kad dodje, sigurno ne cita Mozzart, Blic, Informer, strucne analize i komentare navijaca.Apsolutno je lakse to raditi kada ste strani trener ovde, a takodje i igrac. Kad shvatimo da smo bolesni i da nas podele nigde ne vode, pola posla smo uradili, nazalost dalje smo od toga nego ikad.

Pa kad nasim klubovima nisu dobri