Tvorac ex-YU klana u NCAA ligi: Balkanci donose veličinu i procesore, a košarka ide ka ’five-out’ sistemu

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz SAD)

Dvodnevni boravak u Šampejnu i naročito sa košarkaškom ekipom Ilinois Fajting Ilini ne bi bio potpun bez čoveka odgovornog za svlačionicu sa najviše balkanskih košarkaša - Bredom Andervudom.

Prekaljeni stručnjak je uprkos zgusnutom rasporedu oberučke prihvatio intervju za Mozzart Sport dan pre utakmice protiv Viskonsina - koju su gosti dobili u produžetku - i kroz neformalni razgovor nekoliko puta je isticao koliko mu je drago što je prva srpska medijska ekipa došla na univerzitet i napravila ovakav poduhvat.

Mi smo priču sa 62-godišnjim stručnjakom počeli direktnim pitanjem: šta se krije iza odluke da njegova ekipa broji petoricu - plus Toni Bilić koji je tek stigao - momaka korenima iz nekadašnje Jugoslavije?
"Pre svega, zadovoljstvo mi je što sam ovde i zahvalan sam na prilici za razgovor. Za Univerzitet Ilinois, ali i za mene lično, to se pokazalo kao izvanredna stvar, posebno kada je reč o mom trenerskom stilu. Oduševljen sam činjenicom da su svi ti mladi ljudi izuzetno dobro trenirani još od najranijih dana. Njihova trenerska baza je fantastična, kao i njihov set veština", otvara Andervud razgovor za Mozzart Sport i otkriva:
"Vodili smo se idejom da imamo igrače sa veličinom na pozicijama i sposobnošću šuta, a to nam je izuzetno važno. Braća Ivišić, (David) Marković, Andrej Stojaković kao krilo sa visinom, zatim Mihailo (Petrović) koji je odličan u igri iz pik'n'rola, mi smo jedan od najboljih timova u zemlji u igri iz blokova. Sve se to prirodno uklopilo".

NOVO! Igraj NBA bez granica, vezuj više događaja sa istog meča u lajvu

Šta je to što vas je najviše oduševilo u njihovoj igri i igračkim kvalitetima?
"Obožavam njihovu strast i takmičarski duh, a to se savršeno prenelo na naš stil igre i na način na koji igramo koledž košarku".

Koja je glavna razlika između evropskih igrača, posebno onih sa Balkana, i domaćih igrača koje trenirate u SAD?
"Postoji nekoliko razlika. Pre svega, nivo rada sa njihovim ranijim trenerima, prošli su obuku u pogledu osnova igre i njihovog osećaja za košarku. Takve stvari zovem 'procesorima', izuzetno su inteligentni, brzo razumeju situacije i donose odlične odluke", priča iskusni stručnjak i dodaje:
"Njihova sposobnost odlučivanja, posebno u igri ispod linije slobodnih bacanja, veoma je zrela. U Sjedinjenim Američkim Državama takvu zrelost često ne dobijamo ni tokom koledža, nego tek u NBA ligi. Možda nisu atletski dominantni u smislu skoka ili brzine trčanja, ali njihova sposobnost da razmišljaju i procesuiraju igru nadoknađuje to. To mi se mnogo sviđa kod njih. Vrlo su smireni, igrali su na visokom nivou i to im je olakšalo tranziciju".

U dahu nastavlja analizu i ukazuje na detalje iz odbrane i napada...
"Najveća razlika vidi se u defanzivi, tu je potrebno malo vremena za prilagođavanje. Međutim, rad sa njima u napadu predstavlja pravo zadovoljstvo zbog njihove inteligencije i sposobnosti da čitaju igru".

Koliko je u tome važna činjenica da su mnogi od njih igrali profesionalno u ABA ligi?
"Ima i nema. Iskustvo im nije odmoglo, ali mislim da je više stvar individualnih kvaliteta. Tomislav, na primer, ima sposobnost da širi teren i pogađa sa distance. Prošle godine smo imali Kasparasa Jakučionisa, pika prve runde Majamija... Njegova veličina i plejmejkerske sposobnosti bile su izuzetne. Andrej Stojaković je takođe doneo slične kvalitete, iako je već bio u SAD, donosi prodor i agresivnost prema košu. Svi su ispunjavali konkretne potrebe našeg tima. Svi oni donose mnogo toga dobrog za ovaj tim. Znali smo da moramo da obezbedimo veličinu na pozicijama, a Balkan je bio odlično tržište za to. Doveli smo i Zvonimira, dodali još visine. Sve se prirodno uklopilo".

Bred Andervud (©Mozzart Sport)

NIL ugovori su značajno promenili globalnu košarku. Kako vi gledate na njihov uticaj i budućnost košarke u tom kontekstu?
"Videćemo šta budućnost donosi, ni sami još ne znamo u kom pravcu sve to ide. Ali nema sumnje da je NIL pomogao. Danas u Sjedinjene Američke Države dolazi veći broj veoma kvalitetnih igrača nego ranije. Nekada su elitni evropski igrači bili retkost, sada ih ima znatno više. Mladi igrači traže priliku da naprave sledeći korak ka NBA ligi, a koledž košarka je odlična odskočna daska. Mogućnost da se predstave pred velikim brojem NBA skauta tokom cele sezone je ogromna prednost".

A, kuda bi mogao ovaj sistem da nas odvede?
"Sistem se menja gotovo svakodnevno i teško je predvideti krajnji ishod. Verujem da će evropsko tržište i dalje biti izuzetno važno za nas, pre svega u smislu interesa igrača da dođu u SAD. Univerzitet Ilinois će nastaviti da ozbiljno investira u igrače iz inostranstva".

Godinama smo svedoci dominacije evropskih igrača poput Nikole Jokića, Luke Dončića, Janisa Adetokunba i drugih. Hoće li se taj trend preliti i na NCAA?
"Da, hoće. I mislim da se to već dešava. U NBA ligi vidimo promenu načina igre. Više nije toliko važno koliko visoko skačeš, već su neke druge stvari bitne. Golden Stejt je pre nekoliko godina pokrenuo transformaciju. Jokić ne zakucava svaku loptu, ali dominira veštinom. Luka je sličan. Janis je drugačiji tip igrača, ali generalno gledamo ka otvaranju terena, 'five-out (svih pet igrača igraju spolja pr. au)' sistemu, visokim igračima koji šutiraju i takozvanoj košarci bez jasno definisanih pozicija", zastaje na trenutak Andervud i produžava misao:
"Niski bek danas teško opstaje u NBA, osim ako nema elitni šut. NBA sve više prati evropski model igre. Cene njihov takmičarski duh, posvećenost i disciplinu. Verujem da će se taj trend preliti i na koledž košarku".

Možemo li reći da je Ilinois otvorio vrata balkanskom tržištu za druge univerzitete?
"Voleo bih da mislim da jeste. Bili smo među retkima koji su snažno investirali NIL sredstva, ali još važnije, naš stil igre je bio prirodno uklapanje. Ušli smo u to potpuno posvećeno i imali smo mnogo uspeha. Ljudi sada primećuju obrazac našeg uspeha. Među deset smo najboljih timova u zemlji. Imali smo određene početne izazove, ali sada se jasno vidi potencijal. Naši treneri su često u Evropi i dobijaju milione pitanja od kolega iz SAD o regrutovanju tamo. Mislim da će mnogi pokušati da prate taj model".

Koliko ste zadovoljni razvojem Mihaila Petrovića, Andreja Stojakovića, Tomislava i Zvonimira Ivišića, te Davida Mirkovića?
"Izuzetno", nema dilemu Andervud. "Ne volim da ih posmatram kao grupu, već pojedinačno. Mihailo je imao specifičnu situaciju, nije bio tu celo leto, a potom su ga povrede sprečile da učestvuje u treninzima tokom važnog perioda. Ipak, veoma je talentovan, posebno u igri iz blokova. Andrej je proveo leto sa nama, odradio sjajne pripreme, ali je već prve nedelje škole doživeo povredu kolena i propustio sedam nedelja. Sada se vraća u vrhunsku formu i igra odlično. Njegova uloga je veoma važna za tim".

Što se ostalih tiče?
"Zvonimir je došao iz Arkanzasa, napredovao je fizički i dobio oko 11 kilograma. Tomislav je ovde već dve godine i dobio je oko 14 kilograma. Obojica igraju sjajne sezone. Mirković je kao brucoš odmah iskočio i gotovo dominira. Tri puta je bio proglašen za brucoša nedelje u Big Ten konferenciji. Svi su imali različite puteve, ali svi su ostvarili uspeh".