Ž. MutavdžićAbutović u epizodi: “Video sveta”, osvojio LŠ, vraćam se da predvodim voljeni klub u eliti
Vreme čitanja: 7min | ned. 16.08.26. | 13:41
“Kada sam bio prvi put u Partizanu, bio sam dete, klinac, a sada se vraćam posle svega i svačega što sam doživeo u karijeri”, rekao je za Mozzart Sport povratnik u Humsku
Iz fabrike rukometnih bisera u Crvenki, afirmacije u Partizanu, usputne stanice u ljubljanskom Slovanu, preko zvezdanih visina u Vardaru, osvojene Lige šampiona 2017. godine, statusa jednog od najboljih defanzivaca planete u zlatnom dobu skopskih crveno-crnih, velike scene u Bundesligi, u Rajn Nekar Levenu iz Manhajma, po dve godine u francuskom Šatru i Eurofarm Pelisteru, do povratka tamo gde je počela profesionalna karijera – u voljenom crno-belom dresu.
To je put Ilije Abutovića, zvanično prvog pojačanja Partizana za ovu sezonu. Na mala vrata je otišao iz Humske 2010. u tada maleni Slovan, a sada je posle 16 godina opet zadužio crno-beli dres. Ponovo će da sarađuje sa Raulom Gonzalesom, trenerom šampionskog Vardara 2017. godine i sada rukovodiocima kluba iz Humske, nekadašnjim saigračima u juniorskoj reprezentaciji Srbije, Partizanu, odnosno Vardaru, sportskim direktorom Ivanom Dimitrijevićem i direktorom mlađih kategorija Strahinjom “Džambom” Milićem.
Izabrane vesti
Želeli su u Humskoj lidera u svlačionici i na terenu pored “vojnika” kluba i novog kapitena Ivana Mićića i dobili su ga u momku iz Crvenke, rođenog u Vrbasu 2. avgusta 1988. godine.
“Osećam se super u Partizanu. Da li sam mislio da ću da se vratim? Razmišljao sam o tome, bilo je nekih priča i razgovora i prošle godine. Nije se dogodilo tada, ali sam srećan što sam opet tu. Kada sam bio prvi put u Partizanu, bio sam dete, klinac, a sada se vraćam posle svega i svačega što sam doživeo u karijeri. Drago mi je što sam ovde, što mogu iskustvom da pomognem klubu”, rekao je nekadašnji reprezentativac Srbije (poslednji put branio boje Orlova na Evropskom prvenstvu u Minhenu 2024.godine) za Mozzart Sport.
Bićete produžena ruka Raula na terenu, dobro ga poznajete iz Vardara. Šta možemo da očekujemo od vas naredne sezone?
“Moja prevashodna uloga je da budem igrač. Zato sam došao. Poznajem Raula veoma dobro. Prošle su godine otkad smo sarađivali. I on je malo drugačiji, i ja sam sigurno. Počinjemo novu priču. Imamo lepu prošlost koja je za pohvalu, ponosan sam šta sam s njim uradio u Vardaru i posle u karijeri, ali ovo je sasvim novi projekat. Poznajemo se dobro, drago mi je što ćemo opet da sarađujemo, on je najbolji trener na svetu. Radićemo najbolje što možemo za klub. I verujem u novu uspešnu priču”.
Ovog meseca ste napunili 38 godina. Potpisali ste jednogodišnji ugovor. Da li imate plan koliko još na terenu, da li je dolazak u crno-beli tabor oročen na samo jednu sezonu?
“Sa porodicom sam odlučio da se vratim u Beograd. Stavljam se na raspolaganje Partizanu. Želim da uživam u našem prelepom sportu, u rukometu. To je ono što me drži. Kući sam, među svojim ljudima, lepo se osećam. Ne razmišljam mnogo unapred. Idem korak po korak. Prvo da pomognem igrački koliko mogu, a videćemo u budućnosti u kakvoj još ulozi”.
Liga šampiona u Pioniru je veliki izazov za klub posle 13 godina, a deceniju i po bez evropskog krema u Beogradu.
“Nisam nikada igrao u Pioniru, ali sam uživo mnogo puta gledajući s tribina košarkaše. Znam kakvu atmosferu Grobari prave. Iskreno se nadam da bismo i mi mogli da doživimo ako ne takvu, onda približno sličnu atmosferu. Znamo koliko je teško za rivala da se igra uz huk s tribina. Puna dvorana je san. Nadam se da ćemo igrama da zaslužimo da dođemo u situaciju da napunimo Pionir. Verujem da ćemo imati vetar u leđa od navijača naredne sezone”.
15.30: (2,95) Ajzenah (8,50) Lemgo (1,55)
Kakav je osećaj posle 16 godina u pečalbi opet kod kuće?
“Moram da kažem da sam se u Makedoniji osećao veoma lepo, proveo sam tamo devet godina i nisam sebe doživljavao kao stranca. Opet, srećan sam što mogu sa srpskim klubom da igram u Ligi šampiona, u najboljem takmičenju na svetu. I Beograd će da doživi Ligu šampiona, da vidi elitno takmičenje posle dugo godina. Ako posle ovih godinu dana privučemo 100 novih dečaka na rukomet, to će biti najveći plus, da promovišemo rukomet, da se deca više privuku u ovaj sport, da vide da je to lep, gladijatorski sport, da ima svega”.
(©RK Partizan/Maja Nastić)Zna se kako su Komiti (navijači Vardara) bodrili klub u zlatnim godinama i osvajanju Lige šampiona, dve sezone ste bili u rukometnom Bitolju, gde najvrelija atmosferu u Evropi prva Čkembari. Možemo li nešto slično da doživimo i u Beogradu?
“Sećam se u prvom mandatu kada sam bio igrač, kada su Grobari dolazili u Šumice, na Banjicu, atmosfere iz večitih derbija... Nije bio veliki broj, ali je opet lepo kada je gromoglasna podrška. Sada je velika šansa da se vrate navijači na velika vrata na rukomet, da nas bodre u najjačem takmičenju. Iz iskustva, iz Vardara i Pelistera znam kakav su uticaj te navijačke grupe imale na rezultate, kako smo bolje igrali kada smo imali vatrenu podršku s tribina. Siguran sam da će i Grobari ove sezone da budu bitan faktor”.
.jpg.webp)
Koji je bio prvi utisak kada ste videli rivale u grupnoj fazi Lige šampiona - Vesprem, Fikse Berlin i Porto?
“Da je moglo lakše – moglo je. Od četiri tima, dva su kandidati za fajnal-for u Kelnu i za titulu. Nema odustajanja, borićemo se. Nemamo šta da izgubimo. Posebno ćemo da tražimo šansu na svom terenu. I Porto je sjajan tim, iako ga mnogi potcenjuju. Igrao je dugo Ligu šampiona, ima iskustvo, a u Ligi šampiona i to igra bitnu ulogu, pravi razliku”.
Kako vam se čini tim u ovih dvadesetak dana priprema? Miks starosedelaca i novajlija, domaćih igrača i stranaca. Nekada se u svlačionici pričao isključivo srpski, sada nije takav slučaj.
“Kao stranac sam morao da učim jezik zemlje u kojoj sam. I stranci koji su došli letos u Beograd trude se da nauče što više naših reči. Imamo sada miks. Priča se i srpski, engleski, francuski, nemački... Dobra je atmosfera, važno je da koristimo više jezika kako bi komunikacija bila bolja. Razumemo se dobro”, zaključio je Abutović.