Ž. MutavdžićOstaje li Raul Gonzales na kormilu Orlova?
.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | uto. 10.11.26. | 08:14
Špancu se duguje nekoliko plata na Tošinom bunaru, ali izvesno je da će predvoditi rukometaše Srbije na Svetskom prvenstvu sredinom januara u Minhenu i Kelnu, saznaje Mozzart Sport
Nikada nije mirno more u srpskom rukometu. Uvek je bura, jaki vetrovi, udari sa svih strana...
Poslednjih dana je u žiži srpski šampion Partizan koji je u velikoj krizi posle promene vlasti na izborima u Srbiji 25. oktobra. Raul Gonzales je dosad imao dvostruku ulogu – selektora Srbije i trenera crno-belih. Posle ostavke na mestu kormilara srpskog šampiona u ponedeljak uveče, postavlja se pitanje, da li je ugrožena i klupa Orlova?
Izabrane vesti
Kako saznaje Mozzart Sport, i pre oktobarskih promena u našoj zemlji, Špancu se na Tošinom bunaru dugovalo tri plate. Finansijska kriza je kako u taboru crno-belih, tako i u Srpskom rukometnom savezu, a Raulova mesečna apanaža za uslove u Srbiji nije mala, ali srazmerna renomeu Španca (piše se petocifrenim brojem na mesečnom nivou, u evrima), tri puta više od prethodnika Borisa Rojevića.
Izvesno je da će Gonzales da ostane na kormilu Srbije, bar do završetka Svetskog prvenstva u Nemačkoj sredinom januara naredne godine. Taj šampionat je ključan za ovu generaciju, možda i sudbonosan za srpski rukomet, juri se četvrtfinale i plasman na olimpijski turnir za Los Anđeles 2028. godine.
_Cropped.jpg.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Trofejni španski stručnjak ima ugovor sa Orlovima do 2028. Počeo je da teče od jula 2025. Potpisana je trogodišnja saradnja, mada je dogovoreno još pre dve godine, posle smene Borisa Rojevića posle poraza od Italije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Petak, 20.45: (10,0) Srbija (6,50) Nemačka (1,30)
Smehotresna situacija je viđena u novembru 2024. godine, kada je rukometna reprezentacija Srbije putovala u Italiju na megdan Azurima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, dok je Raul Gonzales pregovarao sa čelnicima RSS-a u Beogradu. Igrači i tadašnji kormilar Boris Rojević su sreli, ispostavilo se, budućeg selektora na aerodromu Nikola Tesla.
Promene u Tošinom bunaru krenule su nekoliko meseci pre toga, posle “puča” u Rukometnom savezu Srbije. Preko noći je tadašnja čelnica Milena Delić za nekoliko glasova izgubila poverenje, smenjena je sa čela RSS-a, a onda je stigao Nenad Jankov kao privremeno rešenje. Kasnije se na predsedničku funkciju vratio Božidar Đurković.
Sa Raulom Gonzalesom Srbija je igrala jedno veliko takmičenje, Evropsko prvenstvo u Herningu početkom godine. Nismo uspeli rezultatski da napravimo korak napred, opet smo završili kao poslednji u grupi, posle bolnog neuspeha od Austrije u poslednjem kolu, iako smo dva dana ranije zadivili rukometnu Evropu pobedom nad supersilom Nemačkom, olimpijskim vicešampionom.
Sredinom maja su Orlove eliminisali favorizovanu Mađarsku za gol u baražu za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj i zadržali šansu da se bore za olimpijske kvalifikacije za Los Anđeles 2028. godine. Raul je od početka mandara dobio maksimalnu podršku, 99 odsto rukometnih ljudi u Srbiji, posebno reprezentativaca koji su zdušno hvalili saradnju sa nekadašnjim strategom Vardara i Pari Sen Žermena.
U aprilu je stručnjak iz Valjadolida postigao dogovor o dvogodišnjoj saradnji sa Partizanom, vodio je crno-bele u Ligu šampiona ove jeseni, ali promene u političkom životu Srbije su uticale da uprava crno-belih na čelu sa predsednikom Miljanom Žužićem podnese ostavku, pa je bilo jasno da od ambicioznih projekta nema ništa, da je bio kratkog daha.
Ipak, Gonzalesova misija u Srbiji nije završena, bar do februara i kraja Svetskog šampionata. Realno je da se tada stvari iskristališu, da se vidi da li će ugovor da se ispoštuje do kraja, do 2028. godine ili će kao u Partizanu, doći do privremenog rastanka.
Nema sumnje, teški dani očekuju srpski rukomet u nedeljama koje dolaze...