S. Tanasić
V. TomkovićBraća Rašović na ivici suza – Viktor: Najdraža medalja; Strahinja: Ovi momci su pravi heroji
Vreme čitanja: 3min | ned. 25.01.26. | 23:14
„Kod kuće osvojiti zlato, gde ćeš lepše“, poručuju evropski šampioni
Dominacija bez braće ne može! Nekada su Duško i Gojko Pijetlović bili vladari apsolutno svega u svetskom vaterpolu, a sada ka tome hitaju Viktor i Strahinja Rašović, pa nešto mlađi Nikola i Petar Jakšić. Svi imaju olimpijsko, a od večeras i evropsko zlato u isto vreme u vlasništvu.
Braća Rašović su se borila sa emocijama posle meča, kada su stala pred novinare. Strahinja je i u Parizu dao sebi oduška, kada je rekao da se oseća kao da su vaterpolo bogovi. I večeras je bio slikovit sa medaljom oko vrata.
„Ovi momci su pravi heroji i šmekeri, zajedno sa stručnim štabom! Mogu samo da nam svima čestitam, kao u Parizu. Pokazali smo opet da smo najbolji i od čega smo satkani. Bilo je uživanje, hvala svima vama koji ste navijali za nas. Ovo je ispunjenje svih dečačkih snova, posle Olimpijskih igara. Ovo je san svakog nas, pred ovakvom Arenom, u našem gradu, u našoj zemlji da igramo i da osvojimo zlato. Ovo je za infarkt“, pričao je Rašović stariji.
Izabrane vesti
To što je najbolji strelac reprezentacije Srbije na EP Strahinja je istakao da mu je totalno nevažno.
„Samo mi je bilo važno da pobeđujemo i da budemo kao tim: jaki, stameni. Što bi rekao Viktor, Srbija finala ne gubi, to je beton. Tako je bilo kroz ceo turnir, odbrana nas je vodila, a golovi su dolazili od prvog do poslednjeg i u tome je bila naša snaga“.
Sa rođenim bratom i ostalom „braćom“ delfinima u timu posle Pariza do evropskog zlata...
„Eh, koliko može da mi znači... Na ivici sam suza. Bolje da ne pričam više“, rekao je Strahinja i otišao. Posle odigranog turnira života!
Nije ni Viktor Rašović mogao lako da pronađe prave reči posle trijumfa.
„Ovo je nešto fenomenalno, nešto što ćemo pamtiti do kraja naših života: ovakva utakmica, ovakva atmosfera, ovakvo finale... Moram da se zahvalim publici koja je od prvog dana turnira bila uz nas, da čestitam mojim drugarima, saigračima, stručnom štabu, svima koji su verovali u nas. Stvarno smo pokazali visok nivo igre od prvog turnira, čak i protiv te Holandije koja je prošla kako je prošla. Digli smo formu i zasluženo osvojili prvo mesto“, naglasio je Viktor.
Samo finale, kako Rašović mlađi kaže, nije bilo preterano lepo. Ali, zlato je oko vrata...
„Što se tiče finala, jedna mrtva utakmica, bez mnogo ritma, video se umor i kod nas i kod Mađara. Ali, koncentracija u trećoj i četvrtoj četvrtini, koja je bila jača kod nas i odbrana - to je presudilo“.
Viktoru Rašoviću ovo nije prvo evropsko zlato, bio je deo tima i 2018. godine. Ali, ovo mu je draže.
„Dva zlata ne mogu da se porede, jer su iz različite priče, iz dva različita doba, prošlo je ipak osam godina. Ovo je medalja koju ću pamtiti zauvek. Pamtiću svaku, naravno, ali ova je najdraža. Kod kuće osvojiti Evropsko prvenstvo – gde ćeš lepše“, poručio je Viktor Rašović.
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)