FOTO PRIČA: Trenuci za večnost i nezaboravan oproštaj vaterpolo divova

"Jednom odleteće ptice, ulice naše ostaće bez sunca. Čovek ispratiće ženu, dugo na vetru on stajaće sam. Jednom odlazi svako, putem svog života, na rastanku samo srce kaže, ja ću se vratiti. A sad adio, a sad adio..."

Kada je Stefan Mitrović završio svoje kratko izlaganje novinarima na zvaničnoj konferenciji za novinare, zapevao je iz sveg srca i odmah je dobio podršku svojih dugogodišnjih saigrača. Ujedno prijatelja i članova porodice. Jer teško da bi se jedan tim ovako rastajao da tokom svih godina izazova dominacije odnosi nisu dobili notu nečeg uzvišenog, neponovljivog, jedinstvenog. Bilo je sigurno momenata kada su se jedni drugima smučili, što je verovatno i normalno kada ste s nekim toliko dugo zajedno, ali posle svega ostaju samo najlepše uspomene, medalje, suze i pesma.

Dok su vaterpolisti pevali, selektora Dejana Savića potpuno su slomile emocije. Nije mogao više da izdrži. Pokrio je lice rukama i plakao. Plakao od sreće zbog još jednog vanvremenskog uspeha i odbranjenog olimpijskog trona, ali i tuge jer je ovo kraj najveće vaterpolo, ali i sportske generacije u trećem milenijumu.

"Daćete mi malo vremena da se malo smirim, je** ga", jedva je uspeo da izusti Savić, koji je ostao veran rečima izgvoorenim posle osvojenog zlata da je "ovo momenat kada mora da zaćuti".

Jedan od onih koji takođe nije krio suze je i kapiten Filip Filipović. Posle konstatacije prisutnih novinara da je verovatno najbolji vaterpolista svih vremena, Filipović je odmah uzvratio:

"Pre svega, hvala na ovako divnom dočeku. Morao bih da vas ispravim i sve koji su to izgovorili... Samo sam jedan od ovih najboljih momaka, jedan od 13 veličanstvenih", počeo je Filipović i suznih očiju nastavio:

"Velika je privilegija biti pre svega deo ove ekipe, a onda biti i kapiten na kraju ove divne epizode. Na kraju najlepšeg i za neke od nas poslednjeg plesa. Hvala ovom čoveku pored nas (Dejan Savić prim. aut.) što je verovao u nas i što nas je trpeo. Što je potajno plakao i molio se da se sve završi kako se završilo. Vredelo je svakog minuta treninga, maltretiranja i utakmica i onoga što je van bazena, što verovatno nikad nećete saznati. Učinili smo naciju ponosnom i pre svega naše familije i prijatelje. Mnogo je žrtve iza ovoga, ali sve dobije viši smisao kad se ovako završi. Hvala, Srbijo, ovo je za vas", završio je Filipović, posle čega je dobio stojeće ovacije prisutnih novinara, prijatelja, porodice...

Erupcija emocija na beogradskom aerodromu: Filipović i Savić u suzama, vaterpolisti zapevali "A sad adio" (VIDEO)

Ako je ikada postojao bolji trenutak da se iskoristi krilatica "I kamen bi zaplakao", onda je to upravo sada. Jer količina nakupljenih emocija u pres centru aerodroma "Nikola Tesla" naterala je sve da puste bar jednu suzu na oproštaju zlatne vaterpolo generacije. Na odlasku najtrofejnijih srpskih sportista i onih od kojih smo od 2000. na ovamo uvek imali garantovano olimpijsko odličje...

Trenuci za večnost i fotografije koje će zauvek biti simbol veličine jedne, neponovljive generacije. Najupečatljiviju ste mogli da vidite na početku teksta. Filip Filipović i Dejan Savić. Zagrljeni. U suzama. Poslednji put kao kapiten i selektor. U jedan klik foto-aparata stalo je sve i zauvek će biti sačuvano od zaborava...