Jedina pozitivna stvar iz Zagreba – povratak u elitnu evropsku diviziju

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Zagreba)

Rezultat sa Svetskog prvenstva u Fukuoki, plasman u polufinale i pobeda protiv Italijana, ulivali su nadu da Srbija može barem toliko i na kontinentalnom šampionatu. Ipak, Mađari su, iako u podmlađenom sastavu, Srbiji „srušili sneška“. Medalja je otplovila na drugu stranu i na trećem Evropskom prvenstvu zaredom, a ako bi nešto pozitivno u Zagrebu moglo da se nađe, onda je to povratak u elitnu evropsku diviziju.

Nove propozicije su primenjene, Srbija je bila na najvećem gubitku, jer je jedina od članova „velike sedmorke“, bila u donjem domu. Igrala je protiv timova koji joj nisu dorasli, kvalitetom su udaljeni svetlosnu godinu. Pravu pripremu za nokaut fazu nije imala, niti je znala gde je u odnosu na reprezentacije koje figuriraju kao pretendenti na tron.

Posle duela sa Mađarskom slika se izbistrila. Pred selektorom Urošem Stevanovićem, stručnim štabom i reprezentativcima je puno krvavog rada ili kako Dušan Mandić reče: Krajnje je vreme da se dozovu pameti! Vreme im nije saveznik, a upravo je to ono što je Delfinima potrebno.

„Prvi put smo u kompletnijem sastavu, treba vremena. Odigrali smo tri jake utakmice u ovom sastavu, ne može ništa preko noći“, rekao je Uroš Stevanović.

Dušan Mandić: Što pre da se dozovemo pameti! Sve polazi od lošeg napada

Otkako je selektor, Srbija je odigrala tek šest utakmica protiv ekipa koje imaju velike ambicije. Tri u Fukuoki, a u odnosu na Svetsko prvenstvo izvršene su brojne promene. I još tri na Evropskom prvenstvu u Zagrebu. Od šamara Mađara će još izvesno vreme brideti obrazi, priznao je i Branislav Mitrović da mu je to jedno od većih razočaranja. Grčka je pak u razigravanju za dva minuta dala tri gola i rešila utakmicu.

Jedina pobeda u „biti il’ ne biti“ utakmicu u Zagrebu ostvarena je protiv Francuza. Ipak, i ta jedna dovoljna je za makar mali pomak. Srbija se vratila među najboljih osam evropskih reprezentacija i na narednom kontinentalnom šampionatu, koje se 2026. godine igra u Beogradu, neće trošiti vreme i arčiti energiju na borbu sa „liliputancima“. Biće u prilici da direktno obezbedi plasman u četvrtfinale.

Nikola Lukić (©European Water Polo Championship 2024)

Naravno, pod uslovom da odgovorni ne uvedu nešto novo, još jednom promene sistem takmičenja ili uguraju još jedno Evropsko prvenstvo. Ne treba zaboraviti da je Hrvatska preuzela domaćinstvo zbog rata u pojasu Gaze i toga što bezbednost nije mogla da bude garantovana. Ali, isto tako Izrael je još ranije krovnu organizaciju finansijski podmirio i taj deo tek treba da se „ispegla“.

Ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti, Srbija bi, dakle, trebalo u Beogradu da igra protiv najboljih u grupnoj fazi. Novi olimpijski ciklus tada će biti u punom jeku, igrači koji su trenutno deo reprezentacije biće iskusniji, a u međuvremenu će sazreti i nadoći Luka Gladović, Vasilije Martinović, Marko Dimitrijević...

Tada će Delfini, možda, ponovo biti u najužoj konkurenciji za neku od medalja. A, pred punim tribinama, na domaćem terenu, znatno lakše je napraviti rezultat. Najbolji primer je Hrvatska, koja je u Splitu uzela evropsko zlato, sada je u novom finalu, a između dva kontinentalna šampionata bila je deveta na Svetskom prvenstvu.

Srbija se trenutno vrti između četvrtog i devetog mesta. U Zagrebu će u najboljem slučaju biti sedma, ako pobedi Rumune u utorak.

„Ovo sada je realnost“, poručio je selektor Uroš Stevanović.

Surova realnost.