A u Londonu muk! Godina od čudesnog finala Vimbldona

U svoj ovoj životnoj vetrometini zaraze i političkih nemira, što ovde, što širom sveta, nekako nam ova 2020. prolazi kao kroz san. Mutna, za zaborav i čini se da je mozak već polako briše iz sećanja.

Zato je i dobro s vremena na vreme obnoviti memoriju, setiti se nečeg lepšeg, lagodnijeg i uživati u emocijama koje se pobude. Baš u takvoj atmosferi red je da se podsetimo jednog od naših najvećih sportskih uspeha koji je došao pre tačno godinu dana - 14. jula 2019.

Jer tada je Novak Đoković nakon skoro pet sati paklene borbe, tačnije četiri sata i 57 minuta, protiv Rodžera Federera i publike na travnatom terenu u Vimbldonu rezultataom 7:6 (5), 1:6, 7:6 (4), 4:6 i 13:12 (3) osvojio peti grend slem trofej u Londonu, 16. ukupno. Bio je to pravi "trijumf volje", (da nam ne zamere protivnici Leni Rifenštal), pobeda nad neminovnim, epska i strašna. Strašna što je toliko trajala, ali strašna i po neverovatnom teniskom nivou.

"Bio je to verovatno najkvalitetniji teniski meč svih vremena. Neverovatno je šta su Novak i Rodžer sve uradili. Federer je bio bolji, čini mi se, ali jednostavno Đokovića nije bilo moguće pobediti taj dan" reči su legendarnog Štefana Edberga, jedno vreme trenera švajcarskog asa.

"Rodžer je bolje ušao u finale, išlo mu je, a i imao je veliku podršku sa tribina. Ponekad i preveliku", priseća se Boris Beker, bivši mentor Srbina, "Neverovatno je šta je Novak tada spasao. Čudesan meč, verovatno najbolje grend slem finale koje sam gledao"

Svakako najvažniji momenat u meču prepunom dramatičnih trenutaka i vanserisjkih poteza je ono vraćanje Đokovića u život. Kada su svi mislili da je kraj i da je Federer pred devetom krunom na Vimbldonu usledilo je nešto već viđeno osam godina ranije.

Kao te 2011. na US openu Đoković je prošlog leta u Londonu odbranio dve meč lopte velikom rivalu. Slavio je već ceo Centralni teren, pevalo se i čekalo na samo još jedan poen. A on nikada nije došao. Nije se zapravo ni rodio u Federerovoj glavi, jer sećanja su bila jaka, a pritivnik još ljući i jači.

Vratio se Novak u meč i to primajući servise. A tako nešto se ne viđa često, niti na tom nivou. Slomio je tako još jednom kičmu Federeru i armiji njegovih navijača i uz blag, može se čak reći odsutan osmeh ponovo kusao najslavniju travu na svetu.

"Znam da su navijači bili uz Rodžera, ali sam navikao na to. U suštini, što su glasniji, to je bolje pošto njihovu ljutnu u sebi transformišem u ljubav i to mi daje snagu", objasnio je Beograđanin kasnije to specifično stanje uma koje mu daje smirenost kada je najteže.

Tog trenutka, iako se i ranije kontempliralo, došlo se do opšteg saznanja, zapravo eureke da je Đoković zaista bolji od Federera. Ali i od Nadala i da je kao takav najbolji svih vremena.

Osvojio je naš as od tada po osmi put Australiju, savladavši u polufinalu rovitog Fedeksa,a u finalu Dominika Tima. Sada mu je na kontu 17 grend slem titula, ali mu je put ka večnosti zakočen ovim nesrećnim virusom. No, život, ma kako izgledao i činio se ide dalje, Sunce se rađa, voda teče. Doći će red i da Novak ponovo pokaže šta je i ko je. I da završi tu priču o NAJBOLJEM pa da mirno ode u penziju.