Najbolji sportista: Još nije kraj! Đokovićev učinak i sa 38 godina san za mnoge

Ako uporedimo 2025. godinu Novaka Đokovića sa nekim ranijim, neko će reći da to nije bilo to, jer nije osvojena nijedna grend slem titula, na šta nas je sve navikao, ali to je površno gledanje stvari.

Igrati sva četiri grend slem polufinala u istoj sezoni, sa 38 godina, kao poslednji Mohikanac čuvene "velike trojke" svetskog tenisa, u eri fantastičnih klinaca kakvi su Janik Siner i Karlos Alkaras? To je ravno osvajanju bilo kod od slemova. Jer realno, to što je Đoković uspeo da uradi u ovih 12 meseci, ogromna većina njegovih kolega ne uspe tokom cele karijere.

Đoković je možda smanjio gas što se tiče broja turnira na kojima se takmiči, pažljivo bira da se pojavljuje samo na onim najvećim ili igra za svoj gušt kao u Ženevi i Atini, koje je ove godine osvojio, tako da ovo nije bila sušna godina što se tiče trofeja.

Osvajanjem pehara na šljaci u Ženevi, neposredno pred Rolan Garos, Novak je stigao do jubilarnog 100. trofeja, da bi u novembru u OAKA dvorani u Atini dodao i 101. zvezdicu. Ta kruna osvojena na kraju godine, imala je posebnu težinu. Izborena je u gradu čiji je stanovnik i zvanično od ovog leta, na turniru koji se igra sa njegovom licencom, nažalost ne više u Beogradu.

Imala je poseban pečat, jer je stigla nedugo po odlasku sa životne pozornice njegovog mentora i trenera iz dečačkih dana, Nikole Pilića. Bila je to titula za čika Niku, čoveka koji je svojevremeno u akademiji u Minhenu, trenirao Novaka i spremao ga za pohod na svetski teniski Mont Everest.

Da li će Novak Đoković moći da stigne do 25. grend slem zvezdice, pitanje je koje zaokuplja tenisku javnost i krajem ove godine. I dok mu mnogi stručnjaci odbrojavaju dane do završetka karijere, zaboravljaju bitne stvari, a to su Novakova genijalnost i njegov inat. Možda su Siner i Alkaras dobijali poslednje bitke, ali Novak sigurno veruje da može da ode korak dalje od njih, možda barem još jednom.

Uostalom, ovu godinu, Đoković je počeo polufinalom u Melburnu, na Australijan openu, turniru koji je osvajao rekordnih deset puta. Pobedio je Karlosa Alkarasa u četvrtfinalu, ali se povredio, pa je u polufinalu po gubitku početnog seta u taj-brejku, morao da preda meč Aleksanderu Zverevu. Ko zna šta bi bilo, da nije bilo rupture mišića.

Novak je i na proleće, u junu, blistavo igrao na Rolan Garosu. Do polufinala je izgubio samo jedan set, u četvrtfinalu protiv Nemca Zvereva, ali se na njegovom putu isprečio Janik Siner, koji je u polufinalu slavio sa 6:4, 7:5, 7:6 (3).

Pokušao je Đoković na čuvenoj travi Vimbldona da se vrati i osvoji prvi trofej u Londonu od 2022. godine, posle dve godine vladavine Alkarasa. U polufinalu se ponovo isprečio Siner, kasniji pobednik, koji je Novaka dobio sa 6:3, 6:3, 6:4, a potom uzeo trofej prvenac protiv Alkarasa u finalu.

I konačno, u septembru na US Openu u Njujorku, ponovo polufinale. Sada je u ulozi Novakove nemeze bio Karlos Alkaras, koji je trijumfovao sa 6:4, 7:6 (4), 6:2 i tako sprečio Novaka da stigne do makar jednog grend slem finala u 2025.

Pred nama i Novakom su izazovi 2026. godine. Osvežen i motivisan, čak i u poznim teniskim godinama, predstavlja pretnju za bilo koga sa druge strane terena. Uz malo sreće i magije, koja ga je uvek pratila posebno kada igra u Melburnu, sve je apsolutno moguće. Jer Novak i dalje ima motive i njegova sportska zvezda sija punim sjajem, u lovu za malobrojnim, ali još dostižnim rekordima.