Neprepoznatljiva senka Đokovića u finalu: Alkaras zavladao Vimbldonom

San o kalendarskom grend slemu Novaka Đokovića je gotov. Srušio ga je Karlos Alkaras, kao i sijaset nestvarnih serija koje je srpski teniser negovao godinama, ma punu deceniju. Ako izuzmemo prvi set, u finalu Vimbldona nije se pojavio onaj istisninski Đoković, ona zver od koje je mladi Španac strahovao, već se ukazala njegova neprepoznatljiva senka. Bez potrebne oštirne, bez pravih napadačkih rešenja, lišena pomoći servisa koji je tako dugo bio moćno oružje. Alkaras je odbranio zvanje prvog tenisera ATP liste i napravio vimbldonsko čudo u spektaklu dugom preko četiri i po sata - 2:3 (6:1, 6:7, 1:6, 6:3, 4:6).

Mnogo puta je na Centralnom terenu, nakon što je ekspresno osvojio prvi set i nagovestio da će se serija grend slem titula nastavi, Novak Đoković izgledao kao čovek priključen na aparate, kao teniser na veštačkom disanju. Uz sijaset ozbiljnih grešaka u ključnim momentima dozvolio je Alkarasu da mu uzme taj-brejk drugog seta, da ga počisti u trećem. A onda je zaličilo na povratak kralja, da kao i mnogo puta u karijeri neće biti kraj dok ga Đoković ne odsvira. Digao se sedmostruki šampion Vimbldona iz mrtvih, ugrabio četvrti set, pretio brejkom na startu petog, ali mogao bi da sanja propušteni ziver i smeč u mrežu za 2:0 u petom periodu igre. Umesto brejka, nova energija za Španca, energija na čijem je talasu u narednom gemu on zagospodario, oduzeo servis Novaku ne dozvolivši mu nijednu brejk šansu do kraja odlučujućeg seta.

Prvi put od 2019. godine zaličilo je da Novak igra finale protiv nekoga ko se preziva Federer ili Nadal. Bespoštedna borba trajala je tačno četiri sata i 42 minuta. Da je potrajala još 16, bilo bi ovo najduže finale u istoriji Vimbldona i preskočilo bi ono čuveno Đokovićevo i Federerovo baš od pre četiri godine.

Spektakularne razmene imali su prvi i drugi teniser sveta, ali kako je meč odmicao sve češće ih je u džep stavljao 20-godišnji Španac, a sve ređe 36-godišnji Srbin. Zapravo Alkaras, momak sa neuporedivo manje iskustva kako teniskog, tako i konkretno onog u grend slem finalima, ostajao pribraniji u klučnim trenucima. U pojedinim momentima Novak je igrao sa samopouzdanjem na rezervama, koncentrišući se prvenstveno da prebaci lopticu preko mreže i da ne pogreši, pre nego da napadne i na Alkarasove pretežno forhend bombe odgovori istom merom.

I ruku na srce, moramo biti pošteni i reći - zaslužio je Alkaras ovu pobedu, prvi vimbldonski i drugi grend slem pehar. Danas je njegova kompletna teniska predstava bila bolja od Đokovićeve, iako je u ukupnom zbiru osvojio samo jedan poen više - 167:166. Uz dužno poštovanje prema Karlosovom senzacionalnom tenisu, momku koji je danas vraćao i moguće i nemoguće, koji je maesteralno krio drop šotove, Đoković je i u neprepoznatljivom izdanju uspeo da do petog seta bude donekle konkurentan za trijumf. Ali sa najlošijom izvedbom početnog udarca mesecima unazad, ipak je većim delom meča kaskao za Karlosom.

Obojica tenisera su nervozno otvorili meč, ali nakon što se već u prvom gemu suočavao sa brejk loptom, Đoković je protupnjao korz prvi set. Borba u prvih pet gemova jeste bila žustrija, izazovnija i nešto ujednačenija nego što je sugerisao rezultat 5:0, ali Đoković gotovo da nije grešio (samo dve neiznuđene greške), a servis ga je daleko bolje služio nego u drugom i trećem periodu igre. Briljirao je Novak i na riternu u ranoj fazi meča, konstantno slao Alkarasu loptice pod noge, a najava veličanstvene teniske fešte desila se već u trećem gemu. Nekoliko spektakularnih razmena ponudili su Srbin i Španac i mahom je Novak iz njih izlazio kao pobednik. Više od pola sata bilo je potrebno Karlitosu da osvoji prvi gem i upiše se na semoafor, ali već u narednom gemu Novak je spakovao set u džep.

Već početkom drugog seta novo lice pokazao je Alkaras. Nakon početne razmene brejkova serveri u nastavku, osim jedne brejk šanse Alkarasa nisu dozvoljavali, rivalu da im pravi veće probleme, mada je bilo jasno da se procenti Novakovog početnog udarca srozavaju i da to više nije faktor koji pravi značajnu razliku. Kako je set odmicao, sve je više mirisalo na priželjkivani taj.brejk, budući da je Novak do danas bio u seriji od 15 vezanih taj-brejkova na grend slem turnirima. Ali svakoj seriji dođe kraj, a prekid pomenute još je bolniji imajući u vidu da je Novak imao set loptu na svoj servis i da ju je prokockao slanjem loptice u mrežu. Zatim je grešku reciklirao i odjednom je od 6:5, Alkaras stigao do 7:6, pa savršenim riternom izjednačio rezultat.

Ono što se dešavalo u trećem setu moglo bi da završu i teniskim almanasima. Već njegov uvodni gem otkrio je Novakov neprepoznatljiv govor tela, nenaoštren, bez agresivnosti i samopouzdanja. Alkaras ga je otvorio brejkom, a Novak odavao utisak čoveka koji teniski diše na škrge. Ne toliko zbog umora, koliko zbog činjenice su mu misli ostale zatočene u kavezu grešaka iz taj-brejka drugog seta, koje su mu oduzele viđeno vođstvo od 2:0, a Alkarasu donele izjednačenje. Zaličilo je da će Đoković prodisati kada je pri zaostatku 2:0 i 15:30, nestvarnom reakcijom na mreži sprečio brejk lopte za Španca i vrlo vrlo brzo osvojio gem. Ispostavilo se da je uprkos brejk loptama u narednom, to bio i jedini gem koji je osvojio u trećem setu.

Verovatno bi bilo drugačije, da je Srbin uspeo da prelomi krucijalni peti gem, gem kakav verovatno ne pamte ni najluđa grend slem finala. Trajao je 27. minuta, smenjivale su se Novakove gem i Karlosove brejk lopte. Po sedam ih je bilo na obe strane, ali tu sedmu u režiji Španca branilac titule nije preživeo. Kao i mnoge ranije poene, i ovaj mu je poklonio neiznuđenom greškom i lopticom u mreži. Bio je to drugi od tri brejka Alkaras u pomenutom setu - čist pokazatelj Đokovićeve inferiornosti na servisu, jer je u prvih šest mečeva ovogodišnjeg Vimbldona samotri puta dozvolio rivalima da mu oduzmu servis.

Nakon što je Alkaras poveo sa 2:1, bilo je jasno da će zadatak biti paklen, jer posle 2:0 ili 2:1 u setovima u finalima Vimbldona niko nije preokrenuo preko 40 godina. Do danas je Endi Mari bio jedini čovek koji je pobedio Novaka u finalu Vimbldona, ujedno i poslednji koji mu je naneo poraz na Centralnom terenu All-England kluba. Sve to je bilo pre tačno deset godina i devet dana.

Ali svaka serija ima kraj, a osim što mnoge danas prekinute, dobili smo potvrdu činjenice koju, naročito Srbija često ume zaborvi baš zbog neviđenih uspeha na koje ju je navikao. Novak Đoković je na kraju krajeva ipak samo čovek.