Teniska braća i nezavršena posla

Zverev je u toj uzavreloj atmosferi, prepunoj usijanih polupijanih glava od lakog šampanjca i hektolitara koktela, sasuo prašinu istine u oči, kao da ih u neverici pita - kako se usuđujete da zviždite takvoj legendi, nezahvalnici?
"Prva stvar koju želim da kažem, nemojte da zviždite igraču kada izađe povređen. Znam da su svi platili kartu, ali morate da znate da je Novak Đoković ovom sportu poslednjih 20 godina dao sve. Osvojio je ovaj turnir sa povredama, sa pocepanim mišićima, povredom stomaka... Morate da pokažete poštovanje i ljubav prema njemu. Iskren sam 100 odsto, ne postoji čovek na Turu kog više poštujem", rekao je Zverev tada pred melburnškom publikom.

Samo onaj ko sa vama deli svlačionicu, ko sa vama deli trenutke sreće i bola, kao što su godinama delili Novak i Saša, zna šta znači napustiti teren u polufinalu grend slema. Ne zato što vam je to hir, već zato što dalje ne možete, iako srce traži da nastavite.

Zato će ovaj susret, u večitom koloseumu svetskog tenisa, na toj prašini u kojoj se sjedinjuju kapi krvi i graške znoja, biti jedan nebeski nastavak meča u Melburnu. Ima, ipak neke kosmičke pravde. I ovaj duel biće proslava sporta, praznik pravog, zdravog rivalstva i uživaćemo svi u njemu. Kakva god da bude obično hirovita pariska publika.

Nema ovaj Rolan Garos mnogo novotarija. Rafael Nadal će ostati večno deo turnira, jer će svako ko se pojavi na čuvenom terenu na stadionu Filip Šatrije, ubuduće svedočiti plaketi koja je postavljena tu, kraj samog terena, da podseća sve na njegovih neverovatnih 14 titula.

Ne menja se mnogom toga ni u muškom tenisu, jer Karlos Alkaras i Janik Siner samo nastavljaju da produbljuju jaz između njih i pratilaca. Iga Švjontek i Arina Sabalenka ističu se i dalje kao dve glavne kandidatkinje za tron, iako je tu i mlada Mira Andrejeva, mada je turnir dobio čudo i pravi hit u novoj verziji "senfa iz Dižona"; onog teniskog, u vidu presimpatične kvalifikantkinje Lois Boason, 361. na svetskoj listi, koja je pravo niotkuda stigla do četvrtfinala. Kako su samo organizatori pogodili žicu i pozvali je na turnir!

(©Reuters)

Gde je tu Novak? Pa na svom uobičajenom mestu, šampiona nad šampionima, koji odoleva pritisku godina, novih generacija, nadolasku elektronske ere tenisa, iako Francuzima treba čestitati na hrabrosti i rešenosti, da se bar još neko vreme drže tradicije, barem što se tiče linijskih sudija, koje su već izgubile svoje mesto na preostalim slemovima. Ne zaboravimo, ipak se većina slaže da se tenis začeo negde u francuskim samostanima i dvorcima tokom 12. i 13. veka, kada se umesto reketima, loptica udarala dlanovima. Sve dok igra nije dobila svoje savremenije konture, kako je vreme prolazilo.

Novak Đoković je stari musketar - ako se pravi analogija sa čuvenim filmom iz sedamdesetih godina prošlog veka (Četiri musketara) i velike četvorke svetskog tenisa u protekle dve decenije, onda mu najbolje pristoji uloga D'Artanjana. Nekog ko je (neočekivano) uskočio u družinu koju su činili Federer, Nadal i verovatno Mari, iako on ni sam nije bio svestan da će biti deo te priče.

Novak je sa 38. godina u Parizu i dalje - avanturista. I šaljivdžija! Pogledajte samo tu opuštenost uoči meča četvrtfinala, da odgovori Zverevu na fotografiju na kojoj je teniser iz Hamburga sa peharom Lige šampiona. Lucidno, ali iznad svega prijateljski, pokazujući da je među njima i dalje taj drugarski ton i da to ništa neće poremetiti.

Đoković ima i gen Indijane Džonsa, ne plaši se da se upusti u avanturu. Hotel u kojem je smešten u Parizu tokom turnira, nalazi se nedaleko od Trijumfalne kapije, oko koje je pre nekoliko dana vozio električni bicikl kroz gomilu automobila, čiji vozači su bili šokirani videvši trostrukog šampiona Garosa kako vozi pokraj njih.

Ili da u noći opšteg ludila, slavlja i pijanstva u Parizu, po osvajanju Lige šampiona od strane Pari Sen Žermena, ipak odluči do ode do hotela, iako to nije bilo sasvim bezbedno. Novak se zahvalio obezbeđenju turnira što su igračima pomogli da dođu do svojih odredišta, ali je ipak priznao da je to bila jedna čudesna avantura, koja se dobro završila.

Što će reći - Novak traži adrenalin ne samo na terenu, već i van njega, kako bi kasnije, svu tu inspiraciju preslikao u poene i gemove, u vidu još jednog meča za pamćenje, a pobedi li Zvereva, deveti put u karijeri u 14. okršaju, biće mu to i 101. pobeda na šljaci Pariza. Centurion što se tiče ukupnog broja titula u karijeri, prešao je centuriju na turniru koji je obeležio Rafael Nadal. Zamislite samo kako bi izgledala kolona Novakovih grend slem ostvarenja da je Španac igrao samo malo slabije u Parizu!? A da podsetimo, Novak u Parizu ima tri titule i još četiri finala. Možda bi sada tamo jurio 30, a ne 25. grend slem zvezdicu. Dok usput piše još jedan rekord - najstariji je četvfrtfinalista u Parizu još od 1971. i Mađara Ištvana Gulijaša.
"Kako turnir odmiče, mečevi su sve teži. Jedva čekam da izađem na teren", kaže iskreno Đoković i zvuči kao da je bar 15 godina mlađi.

Jer i on i Zverev, ma koliko da se ta slika ponavljala u arenama širom sveta, sada ipak stoje u podnožju planine, kao treći i šesti nosioci, čekajući na priliku da u završnici igraju sa Sinerom i Alkarasom, koje su odavno mnogi svrstali u glavne favorite.

Ipak, ako u nekom postoji taj neviđeni dragulj iskustva, kako se igra završnica najvećih turnira, onda je to Novak Đoković. Stariji je, ali Zvereva je pobeđivao baš ovde i to sa 3:0. I bio je i tada u tridesetim, uveliko. Tako da savet Borisa Bekera za Zvereva, da pokuša, ako ništa drugo, da produži meč što je moguće više, možda neće imati prilike da se dogodi, posebno ako Novaka budu služili udarci kao u prva četiri meča turnira.

Stari lisac Beker, koji je šanse obojice za prodor u polufinale procenio na 50-50, odlično zna na koji pogon radi Đoković. On je fiksirao broj 25. i od njega neće odustati. Nema te prepreke pred kojom će ustuknuti.

Uostalom, Žo Vilfred Conga, koji je svojevremeno dao čuvenu izjavu kako je Novak "uništio njegovu karijeru", dobro je ciljao:
"Đoković motivisan rekordima je veoma, veoma jak", upozorio je Conga, koji nikad neće zaboraviti Melburn 2008. i finale Australijan opena, kada je Novak uzeo svoj grend slem prvenac.

Sedamnaest godina kasnije, reka tenisa ide dalje, ali Novak je i dalje ta stena koja odoleva struji i matici novog doba. S jednim dodatkom Conginoj izjavi. Nije Nole "uništio" samo njegove snove, već snove generacija i generacija igrača...

ČETVRTFINALE ROLAN GAROS
(Muški singl)

Utorak

L. Museti – F. Tijafo 6:2, 4:6, 7:5, 6:2
T. Pol – K. Alkaraz 0:6, 1:6, 4:6

Sreda

13.35: (1,02) J. Siner – A. Bublik (13,8)
20.20: (1,93) N. Đoković – A. Zverev (1.97)