Um caruje, snaga klade valja

"Ovo su mečevi koji me motivišu da svakog dana radim naporno kao i ovi mladi momci. Još osećam da imam snage u nogama, osećam da i dalje imam šta da pružim sportu", izjavio je Novak Đoković posle eliminacije 20-godišnjeg Bena Šeltona u polufinalu US Opena.

Nije to direktno rekao, ali sigurno da je najbolji teniser sveta svih vremena u nekom trenutku jeseni svoje karijere pomislio da ono što ostaje iza njega i nije baš sjajno.

Svanuće mnogima kada se Novak Đoković bude povukao, dobićemo neka nova rivalstva, neke nove asove koji će ređati gren slem titule i pobeđivati rivale kao od šale, ali budućnosti svetskog tenisa preti da taj sport izgubi lepotu, eleganciju pokreta i visok nivo inteligencije. Tenis je sport u kojem je jako bitna sposobnost donošenja odluka u trenutku. Da li odigrati skraćenu ili dugu loptu, da li gađati levu ili desnu stranu, servirati u telo rivalu ili da loptica beži od njega...

Sve to Đoković dobro zna i zato je, uz fantastičnu mentalnu snagu i volju, uspeo da po mnogo čemu nadmaši do njegove pojave nedodirljiv tandem Federer - Nadal. Uspeo je da postane broj jedan svetskog tenisa i godinama opstane na tom mestu. Sutra će imati priliku da osvoji 24. gren slem titulu, a rekorder je postao prethodnim trijumfom na Rolan Garosu.

Iza njega su ostali Rafa Nadal i Rodžer Federer, pa daleko ispod njih i ostali. I ne deluje da će se bilo šta uskoro menjati.

Nadolazeće generacije tenisera izgleda da su preozbiljno shvatile onu krilaticu da je talenat 10 odsto garancije za uspeh, a rad 90. Sve više ih je koji svoju igru baziraju na razornom udarcu, prevashodno servisu, a gde će potom loptica završiti, to im je manje bitno.

Bilo je uvek tih "udarača" u tenisu (Izner, Šapovalov, Karlović, Raonić...), ali čini se ne toliko kao poslednjih godina. Tu su Alkaras, Fric, Fokina, Korda, Ože Aljasim... a najnoviji primer je Ben Šelton. Mladi Amerikanac je u svom prvom susretu sa Đokovićem šibao lopticu 230 kilometra na čas, a samo nekoliko dan ranije protiv Tomija Pola i 239. Udarao je jako, ali i nekontrolisano do te mere da mu je otac više puta tokom meča iz lože signalizirao da povuče ručnu i umesto snage počne da koristi mozak. Baš kao što je radio njegov 16 godina stariji kolega koji je u prva dva seta fantastično čitao misli rivalu i rutinski vodio meč u svoju korist.

U trećem je bilo malo problema u Novakovoj igri, ali to je i razumljivo za 36-godišnjaka koji je ušao u treći sat okršaja sa 20-godišnjakom. Zapretio je Šelton da bi meč mogao da ode u četvrti set u koji bi on sigurno ušao svežiji i sa više energije, ali još jednom je Đoković pokazao svoje najjače oružje. Ostao je pribran, koncentrisan i kroz taj-brejk otišao u svoje jubilarno deseto finale US Opena.

Za trofej će se boriti s igračem daleko sličnijim sebi od nekih novih nada. Potvrđuje to i odnos pobeda koji ima protiv Danila Medvedeva - 9:5.

Rus je pretrpeo gladijatorsku borbu od skoro tri i po sata sa Karlosom Alkarasom i sklonio mladog Španca sa svog puta. Ni u tom meču mišići nisu imali presudnu ulogu.