A sada – spektakl: Mesijev osećaj duga prema sebi i svojoj zemlji VS Nejmar koji se ne prenemaže

Kopa Amerika je stvorila organizacione probleme i igrala se na praznim stadionima u pozadini zdravstvenih, socijalnih i javnih previranja, ali bar ima najbolje moguće veliko finale - Klasiko. Domaćin Brazil u utorak je pobedio Peru sa 1:0, a njegov komšija i neprijatelj Argentina dan kasnije slavila je nad Kolumbijom tek posle izvođenja jedanaesteraca, zakazavši na taj način spektakularni okršaj Karioka i Gaučosa na Marakani (02.00). Prvi put od 2007. godine, dva najveća rivala na kontinentu sastaće se u finalu najstarijeg međunarodnog turnira na svetu.

Ljubitelji fudbala predugo su čekali obračun Brazila i Argentine u finalu Kopa Amerike. Punih 14 godina. Tada su u Marakaibu momci u žuto-plavoj opremi deklasirali rivala iz južnog dela Zelenog kontinenta s 3:0, a to veče u venecuelanskoj luci na Karipskom moru zauvek se urezalo u sećanje, u tom trenutku, dvadesetogodišnjeg Lionela Mesija i predodredilo istoriju njegovih iskustava sa Selesaom.

Planetarni superstar 11 puta je igrao protiv Brazila i ima negativan bilans od četiri pobede i šest poraza, ali svi ti trijumfi bili su u prijateljskim utakmicama, u kojima je jedan od najboljih fudbalera svih vremena postigao pet od ukupno sedam golova, koliko su ih dali Argentinci. Međutim, kad god se od Lea očekivalo da povede saigrače u pobedu nad najvećim rivalom u takmičarskim mečevima, on bi iz nekog razloga zatajio.

02.00: (2,35) Brazil (2,95) Argentina (3,50)

Da li će konačno uspeti da probije mentalnu barijeru ostaje da se vidi, ali ako bude na nivou na kojem je odigrao dosadašnji tok turnira, iako su ga protivnički defanzivci tukli kao "vola u kupusu" - pre svih Kolumbijac Frank Fabra - Albiselesti imaju čemu da se nadaju.

Nije samo Mesijeva forma razlog za optimizam koji provejava kroz redove Gaučosa. Ima tu i mnogo inata, tako svojstvenog Argentincima kada osećaju da im je nanesena nepravda. Posle teško izvojevane pobede na penale u polufinalu sa Kolumbijom, junak uspeha, golman Emilijano Martinez, sa suzama u očima je rekao ono što misle svi njegovi saborci.

"Od prvog dana želimo da igramo finale sa Brazilom. Naše molitve su uslišene i obećavam vam da ćemo da poginemo kako bismo se kući vratili sa peharom koji smo zaslužili posle 40 dana izolacije, tokom koje nismo viđali naše najbliže", "procedio" je Martinez.

Čuvar mreže Aston Vile odbranio je čak tri jedanaesterca Kafeterosima, ali sada je pred njim najefikasnija ekipa na takmičenju, koja je istovremeno i branilac titule, i domaćin, drugi put zaredom. Činjenica je da zbog korona virusa na Marakani neće biti gledalaca, a u timu Brazila napadača Gabrijela Žezusa koji je zbog isključenja na četvrtfinalnom susretu sa Čileom kažnjen sa dva meča suspenzije, međutim postoji još nekoliko stavki koje idu u prilog Kariokama.

Najpre, definitivno su najkvalitetnija selekcija na Kopa Amerika, ne oslanjaju se toliko na jednog majstora – mada je Nejmar taj oko kojeg se vrti mnogo toga – već igraju raznovrsno i podjednako su opasni i po zemlji, i u skoku, te sve sluti na scenario po kojem će Titeovi momci da diktiraju dešavanja na terenu.

Brazil je bio gotovo savršen u grupnoj fazi. Postigao je devet golova i osvojio devet bodova na uvodna tri duela, da bi u poslednjem remizirao sa Ekvadorom. Pobede nad Čileom u četvrtfinalu od 1:0 i Peruom u polufinalu istim rezultatom nisu bile blistave, ali je njihov odbrambeni rekord sa samo dva primljena pogotka skoro impresivan.

Posle slavlja nad Peruom prva violina Karioka Nejmar dao je do znanja s kim želi da se sastane u finalu u Riju.

"Želim Argentinu. Navijam za njih jer tamo imam mnogo prijatelja. U finalu će Brazil da pobedi", rekao je, između ostalog, ofanzivac PSŽ-a.

Luis Suarez, Nejmar i Lionel Mesi (©Reuters)

Možemo da pretpostavimo da su njegovi saigrači iz tabora pariskih Svetaca Anhel Di Marija i Leandro Paredes deo grupe prijatelja, ali pre svega znamo na koga je mislio - na Lionela Mesija. Njih dvojica bili su kolege u Barseloni, gde je navalna linija koju su formirali sa Luisom Suarezom postala jedna od najboljih ikada viđenih u fudbalu.

Ako Nejmar i Mesi trenutno nisu najbolji igrači na svetu, sigurno su najbolji u Južnoj Americi. Oba igrača jure svoj prvi veliki međunarodni trofej. Slavili su na Olimpijskim igrama - Mesi 2008. i Nejmar 2016. godine - ali ne i na Svetskom prvenstvu ili Kopa Americi. Nejmar se povredio kada je Brazil osvojio kontinentalno takmičenje na domaćem terenu 2019. godine, dok je Mesi tri puta pao na poslednjoj prepreci sa Argentinom 2007, 2015. i 2016. godine, a ima i razočaranje posle poraza u finalu Mundijala 2014. od Nemačke, baš na Marakani u Brazilu.

Nejmar ima puno pravo da se oseća samopouzdano. Sa dva gola i tri asistencije do sada na turniru, ukupno 68 u nacionalnom timu, približava se Peleovom rekordu svih vremena za Brazil (77). As PSŽ-a pleše, ne prenemaže se i deluje nezaustavljivo. Nikada nije izgubio međunarodnu utakmicu u Brazilu i njegova forma je sve bolja, sa 45 doprinosa golovima - 22 pogotka i 23 asistencije - na ukupno 40 duela pod Titeom.

Brazil pune tri godine nije izgubio takmičarsku utakmicu. Njegov poslednji poraz desio se 2019. godine od Argentine u prijateljskoj utakmici u Saudijskoj Arabiji, gde je bio bez Nejmara. Strelac u pobedi Argentine od 1:0? Mesi, naravno. Ali treba opet napomenuti da Leo nikada nije bio na pobedničkoj strani protiv Brazila, niti je čak postigao gol protiv Karioka u takmičarskoj utakmici. Ako navijači u zemlji kafe i sambe traže više razloga za optimizam, biće im drago kad se podsete da njihovi puleni nisu izgubili finalni okršaj sa Argentinom na Kopa Americi od 1937. godine - a ta utakmica igrala se u Buenos Ajresu.

Brazil Kopa Ameriku nije uvek shvatao ozbiljno - na primer, Pele je nikada nije osvojio - ali Tite uviđa njenu vrednost i postaće prvi brazilski selektor koji će osvojiti dva trofeja najboljeg u Južnoj Americi ako pobedi noćas. Ujedno, slavlje domaćih takođe bi pomoglo Brazilu da se približi Argentini koja ima 14 i Urugvaju koji ima 15 titula šampiona, dok Karioke imaju devet.

Brazil je nedavno ostvario dobar skor protiv Gaučosa, pobedivši ih u finalima Kopa Amerike 2004. i 2007. godine, kao i u finalu Kupa konfederacija 2005. Svaka utakmica protiv Argentine je bitna u Brazilu - čak i Kup konfederacija. Mesto održavanja je takođe važno. Od poraza od Urugvaja na Svetskom prvenstvu 1950. godine, Brazil nije okusio neuspeh tog tipa na Marakani u takmičarskoj utakmici, pobedivši u 22 i odigravši šest remija na tom kultnom zdanju. Brazil je, takođe, osvojio tri trofeja na Marakani: Kopa Amerika 1989. i 2019. i Kup konfederacija 2013. godine.

No, vratimo se na glavnog glumca, čoveka u kojeg će noćas da budu uperene oči cele nacije, ali i većine planete. Lionel Mesi je doživeo blistave trenutke sa Barselonom, a najveće padove sa Argentinom. Ponos i radost koji potiču od osvajanja velikih međunarodnih titula nedostaju Gaučocima skoro tri decenije, a to posebno "svrbi" Mesija. Postalo je zjapeća rupa u psihi čarobnjaka iz Rosarija.

Neposredno pre starta prvenstva Južne Amerike sa jednim od najvećih asova koje je ova igra imala razgovarala je novinarka Veronika Brunati.

"Zamenio bih sve svoje Zlatne lopte za jedan veliki trofej sa Argentinom", poručio joj je Leo.

Postoji narativ da se nešto promenilo. Da je nekako drugačiji, prijatniji u ulozi vođe. Integrisaniji sa saigračima.

"Niko ne osporava Mesijev osećaj pripadnosti timu Argentine. Danas zemlja veruje u ovaj tim. Posle 2014. Argentina je prestala da veruje, a i sami igrači. Kad oseti da ne uspeva, Mesi ne može dalje. Ako je on sjajan, a svi ostali 'zakažu', može. Ali kada ne uspe, ne može. Zbog toga je ovo renoviranje bilo toliko važno", istakla je Veronika Brunati.

Selektor Lionel Skaloni, neočekivani vođa obnovljenog tima, uz pomoćnike Valtera Samuela, Roberta Ajalu i Pabla Aimara, iznova je izjavljivao da je jedini siguran starter Mesi. Svi ostali su se rotirali ove godine, ali Mesi je bio na terenu praktično bez prestanka.

"Sve što je ikada želeo je da igra fudbal. Želeo je da raste kako bi mogao da to radi. Došao bi u moju kliniku i rekao bih mu: 'Ne brini, bićeš viši od Dijega Maradone. Ne znam da li ćeš biti bolji, ali sigurno ćeš biti viši'", otkrio je Dr Dijego Švarctejn, koji je lečio mladog Lionela od deficita hormona i ostao sa njim u kontaktu.

Poređenja sa legendarnim Maradonom su možda neizbežna, a ono što Leo deli sa Maradonom je etiketa genija. Nesumnjivo, na ovom turniru smo videli ono najbolje od Mesija u dresu sa državnim grbom. Na njegovom teško čitljivom licu nalazi se poluosmeh dok izvodi savršeni slobodni udarac ili grli saigrače tokom proslave gola.

Izazov je zadržati taj duh za finale. Brazil na Marakani predstavljaće pritisak kao nijedan drugi, i taj Mesijev osećaj duga - prema sebi i svojoj zemlji - lako bi mogao da ima negativan efekat.

Argentina kao zemlja, takođe, želi ovu pobedu više od svega. Međutim, istina je da se ništa neće promeniti, ni za naciju, ni za Mesija. Slava i radost dolaze u trenucima lepote, pukog ushićenja kada navijači vide kako Mesi igra, kako voli loptu, a ona mu uzvraća.

Naposletku, Lionel Mesi će ostati ponos svih Argentinaca bez obzira šta se desi noćas na Marakani. Krajnja sloboda ili najpametnija odluka Gaučosa bila bi osloboditi ga stega patriotske dužnosti i pustiti ga da leti ka cilju. Pa, onda, umetnost možda trijumfuje nad "zastavom", a Argentina osvoji titulu posle 28 godina...

BRAZIL - ARGENTINA, 02.00

Stadion: Marakana (Rio de Žaneiro)

Sudija: Esteban Ostojić (Urugvaj)

Brazil (4-3-3): Ederson - Danilo, Markinjos, Tijago Silva, Renan Lodi - Lukas Paketa, Kazemiro, Fred - Everton, Nejmar, Rišarlison;

Argentina (4-2-3-1): Martinez - Molina, Otamendi, Pesela, Taljafiko - Rodrigez, Lo Selso - Gonzales, Mesi, De Paul, Lautaro Martinez.