Andreju Iliću nedostaje neki veliki skalp da u Srbiji ozbiljnije gledamo u njega

Nemamo mnogo fudbalera u Ligama petice, za srpski fudbal je svaki od njih koji standardno igra tamo zlata vredan. Čini se zbog toga da u srpskoj javnosti 25-godišnji napadač Andrej Ilić nije dovoljno cenjen, ipak je reč o fudbaleru koji je poslednjih šest meseci standardan u Bundesligi i koji redovno daje golove u nemačkom šampionatu. Utisak je ipak da bismo svi potpuno drugim očima gledali na nekadašnjeg centarfora Javora kada bi on zatresao mrežu nekoj od ala, a to bi mogao da uradi već ove nedelje od 17.30 časova, kada njegov Union Berlin bude gostovao Borusiji u Dortmundu u 2. kolu Bundeslige.

Ilić je vrlo efikasan golgeter, postigao je 73 pogotka na 185 takmičarskih mečeva u dosadašnjoj karijeri. Raspucao se u svojoj drugoj sezoni u Letoniji, u RFS-u iz Rige, a od tada redovno trese mreže. Nije ga izbacilo iz koloseka ni to što je šest meseci propustio u Lilu zbog povrede, a potom još šest nije igrao u Unionu dok na klupu nije seo sadašnji trener Štefen Baumgart.

Prošle sezone je sa sedam golova na 16 mečeva u Bundesligi ubedio čelnike Uniona 189 centimetara visoki Beograđanin da ga otkupe od Lila. Ostao je startni napadač i u novoj sezoni, u 1. kolu Kupa Nemačke je protiv niželigaša Gitersloha (5:0) bio i strelac i asistent, dok je na prvenstvenoj premijeri protiv Štutgarta (2:1) prošlog vikenda asistirao Iljasu Ansi za drugi pogodak. I kod prvog je bio aktivan, glavom je spustio loptu koja je kasnije uz malo sreće završila kod Anse, a zatim je u samom finišu prvog poluvremena u maniru prekaljenog krila sa desne strane uputio centaršut pravo na desnu nogu saigrača.

Većinu od tih 70+ golova koje je Ilić postigao tokom karijere bilo je protiv ekipa koje se u Srbiji ne cene mnogo. Baš kao što mu se ne vrednuju previše dve titule i jedan podignut pehar kupa u Letoniji. Dok je igrao u Srbiji, u dresu Napretka iz Kruševca je postigao po gol protiv Partizana i Vojvodine, dok su mu u Javoru najzvučniji skalpovi bili Spartak iz Subotice, Novi Pazar i Rad. Sa RFS-om je dao jedan gol Fjorentini u Ligi konferencije, a u Volerengi je bio triput strelac protiv Bode/Glimta, dvaput u Kupu Norveške i jednom u prvenstvu.

17.30: (1,42) Borusija Dortmund (4,60) Union Berlin (7,50)

Ipak, na sve to se donekle potcenjivački gledalo u srpskoj javnosti sve dok nije zaigrao redovno u Bundesligi. Tek proletos su na drugim srpskim portalima, koji se ne bave primarno sportom, počeli da pojavljuju tekstovi sa naslovima “Ko je Andrej Ilić” i “Da li Piksi za za njega”.

Tu debitantsku sezonu u Nemačkoj 25-godišnji Beograđanin je obeležio sa po dva gola protiv Augzburga i osvajača kupa Štutgarta, koji mu je verovatno trenutno najzvučniji klub kojem je zatresao mrežu. Takođe, po jednom je bio strelac protiv Hofenhajma, Borusije iz Menhengladbaha i Frajburga. Mada, ništa od tih pogodaka nije bio neka spektakularna majstorija za televizijske špice, Ilić jednostavno nije tip igrača koji će da predribla trojicu rivala. Nekadašnji školarac Partizana je klasičan centarfor koji radi ozbiljne “prljave poslove” u protivničkom šesnaestercu, konstantno je u iscrpljujućem fizičkom kontaktu sa štoperima, a kada lopta dođe do njega postaje izuzetno opasno za protivnika. I taj posao radi toliko dobro da je Baumgart brzo postavio igru u Unionu tako da je sve u ofanzivi podređeno oko Srbina. Nešto slično tome kako se Vladan Milojević prošle sezone u Ligi šampiona oslanjao na kvalitete Šerifa Endijajea.