Arsenal je porastao, ali još je nedorastao i trebalo bi da smanji aroganciju

Bolji tim je prošao dalje i Arsenal mora da se vrati u rudnik, zasuče rukave i nastavi da kopa. Dobro bi bilo i da ućuti i ne traži izgovore. Možda i da napokon kupi tog prokletog špica??? I tvrdoglavom Gvardioli je bio potreban centarfor da bi osvojio Ligu šampiona sa Sitijem…

Porastao je Arsenal svih ovih godina pod Mikelom Artetom, ali još nije dorastao utakmici za titulu prvaka Evrope. Što je najgore, čini se da Bask nije svestan ovog drugog dela i da arogantno smatra da je zaslužio mnogo više od onoga što mu je lopta dala. Možda bi mu i dala kada bi bio malo nežniji prema njoj…

‘Šta bi bilo kad bi bilo’ ostaje iza još jedne Artetine sezone. Da je Arsenal u revanšu u Parizu materijalizovao bolju igru u olujnom otvaranju utakmice i iskoristio neku od sjajnih šansi, možda bi se danas o njemu pričalo kao o finalisti Lige šampiona. Ali, pričaće se o još jednoj sezoni bez trofeja u kojoj je propuštena šansa. A PSŽ jeste bio šansa i rival koji može da se prođe.  

Koliko god je PSŽ ostavio dobar utisak igrom ove sezone, isto tako je pokazao da je ranjiv u ligaškom delu takmičenja, pa i kasnije protiv Liverpula i Vile kada ih je spasavao Donaruma. I sinoć je italijanski div među stativama imao svoje veče i odbranio neke sjajne šanse, ali Arsenalu je to slaba uteha. Golman je tu da brani, a Donaruma je trenutno možda i najbolji na svetu. Zato i zarađuje toliko.

Arsenal krivce treba da traži u svojim redovima. Uprkos sjajnih uvodnih dvadesetak minuta na Parku prinčeva, ono sinoć nije bilo dostojno izdanje finaliste Lige šampiona. Jesu prekidi postali zaštitni znak Artetinog Arsenala, jesu i sinoć doneli sjajane prilike, ali za finale Lige šampiona mora i da se igra bolji  fudbal i da fudbaleri budu na višem nivou fudbalske igre. Šta je duže od sat vremena na terenu radio Gabrijel Martineli? Kakva je bila uloga Tomasa Partija osim da izvodi aute i pravi haos u sopstvenom veznom redu? Zašto je Vilijam Saliba postao toliko sklon kiksevima? Previše je to slabih karika za polufinale Lige šampiona u kojem mora da se pobedi revanš u gostima. Polufinale protiv Pari Sen Žermena je bila više nego dobra prilika da Tobdžije konačno naprave taj dugo čekani iskorak prema nečem velikom.

Arteta je u klubu pet i po godina otkako je usred loše sezone 2019/20, nasledio zemljaka Unaja Emerija i na kraju završio na osmom mestu u Premijer ligi i ispao iz Lige Evrope od Olimpijakosa. Međutim, tu sezonu je spasilo osvajanje FA Kupa i dalo vetar optimizma da će Arsenal ponovo postati konkurentan za trofeje. I postao je. Ni brzo, ni sporo već prirodnim tokom. Nakon dva osma i jednog petog mesta u Artetine prve tri premijerligaške sezone, Arsenal se vratio u vrh engleskog, a evo sada i evropskog fudbala. Ali, Arsenal više nije tim koji na početku ciklusa da bi mu se tolerisale godine bez osetnog uspeha i izgovori Mikela Artete.
“Kad pogledate ko im je bio ključni igrač kroz ove dve utakmice, jasno je da je to bio njihov golman Donarumma. On je odlučio ovaj dvoboj”, cinično je rekao Arteta sinoć posle eliminacije.

Kao što su prekidi sastavni deo igre, tako su i golmani. A vrhunac Arsenalove sezone će ostati dva slobodnjaka Deklana Rajsa kojim je pokopao Real Madrid. Majstorije za pamćenje, ali i maska za mnoge nedostatke u igri Arsenala. Svaka odrbana golmana je ispravljanje grešaka saigrača, pa se isto tako i Rajsovi golovi Realu mogu gledati kao pokrivalica za ono što Arsenal nije uradio kroz igru.

Niti je Rajs bio jedini zaslužan za eliminaciju Reala, niti je Donaruma sam izbacio Arsenal. Ceo svet fudbala već godinama zna kakav je ubica Fabijan Ruiz sa ivice kaznenog prostora i da su mu takve situacije kao nekom drugom penal. Kako je Artetin tim dozvolio onakvu odbranu kod vodećeg gola Svetaca?  

Od svih polufinalista Lige šampiona, Arsenal je ostavio najslabiji utisak. Barselona je ispala, ali je to uradila u drugačijem stilu da sebi nema šta da prebaci. I da su Inter i PSŽ ispali, opet bi imali veću satisfakciju zbog svega što su pokazali i pružili. Pogotovo što je PSŽ svež tim u stvaranju koji nije ni blizu vrhunca i možda je kao takav bio zreo da ga neko eliminiše.

Evidentno je da je porastao u Artetinom mandatu i da se vratio u vrh. Zaigrao je u Ligi šampiona posle sedam godina čekanja, u Premijer ligi će mu ovo biti treća uzastopna sezona koju će završiti na drugom mestu, stabilizovao se, osvojio još sva Superkupa Engleske (iako taj trofej na Ostrvu ima najmanju vrednost), ali taj pehar FA Kupa pre pet godina ostaje najveći uspeh Artetinog Arsenala.

Ali, isto tako, činjenica je i da je ogroman novac utrošen u tu svhu. Od Artetinog dolaska, samo je Pep Gvardiola u svetu fudbala potrošio više para na pojačanja - 970.000.000 evra. Za pet godina i 10 prelaznih rokova, Arsenal je Arteti kupio igrače u vrednosti od 784.000.000 evra. Arsenal je Arteti praktično kupio cela dva tima igrača od kojih su većina bili skupo plaćeni: Ramzdejl i Raja – Vajt i Zinčenko, Timber i Tomijasu, Gabrijel i Kivior, Tavareš i Kalafjori - Rajs i Žoržinjo, Parti i Sami Lokonga, Edegor i Fabio Vijera, Vilijan i Merino, Trosar i Sterling, Žezus i Haverc. Jedini igrači koje je zatekao u klubu, a još su tu su: Bukajo Saka, Gabrijel Martineli i Kiran Tirni.

Imao je Arsenal strpljenja sa Artetom, čekao i na kraju dobio to što je dobio. Da li je dovoljno?

Poredeći strpljenje koje su imali sa Vengerovim prvim godinama, nije dovbio. Arsen Venger je na ostrvo doneo moderan fudbal. Artetin fudbal nije bi blizu Vengerove fudbalske revolucije. Nosioci igre nisu ni blizu onoga što su radili Bergkamp, Anri, Vijera… Ovaj Arsenal samo trofejima može naterati svet fudbala da ga zavoli i zapamti. Igrom će teškom...  

I nema pravo na aroganciju poput osporavanja protivničkih uspeha i izgovora u vidu Donaruminih odbrana.
“Ispala je bolja ekipa u obe utakmice. Ne tvrdim to samo ja, već mi je to isto malopre rekla i klupa PSŽ-a”, rekao je Arteta sinoć posle utakmice.

Luis Enrike mu je odgovorio da to nije istina. Neprijatno…

Samo dan ranije, Arteta je osporio i titulu Liverpula u Premijer ligi.
“Liverpul je osvojio titulu sa manje bodova nego što smo mi imali u prethodne dve sezone. Sa bodovima iz prošle dve sezone, mi imamo dve osvojene Premijer lige”, rekao je Arteta uoči revanša sa Pari Sen Žermenom.

I Liverpul je gubio titutle u nemogućim trkama sa Sitijem i nije ih osporavao. Arsenalova tri druga mesta verovatno jesu frustirajuća za Artetu, ali ni u jednoj nije bio bolji od konačnog šampiona. Koliko puta tokom poslednje tri sezone ste smeli da se kladite da će Arsenal biti prvi i koliko ste verovali u šampionski mentalitet Artetinog tima? Sve su to bila nadanja, ali ne i logična očekivanja. Arsenal je pucao pod pritiskom kada dođu najvažnije bitke. Kao što je pukao i sinoć. Imao je šanse, nije ih iskoristio, ali nije ni sačuvao koncentraciju i kompaktnost da ostane u igri do kraja. Juriti jedan gol prednosti nije strašno, ali već dva ili tri… Arsenal je bio gotov mnogo pre poslednje sudijskog zvižduka.

Za Arsenal bi bilo lekovitije da se njegov trener okrene problemima i minusima u sopstvenoj igri. Jeste podigao klub posle kriznih godina, ali još nije bio u situaciji da osvoji nešto veliko i da zna koliko je to teško. Da jeste, možda bi i drugačije vrednovao tuđe uspehe. Arteta radi u mnogo boljim i plaćenijim uslovima od Simonea Inzagija kojem su poslodvaci za prethodnih pet godina izdvojili tek nešto više od 300.000.000 evra za pojačanja. Nije se ni on baš naosvajao trofeja, ali jeste za klasu iznad onog što je Arteta uradio do sada u Arsenalu.