Dve godine i 36 dana...

Rani septembar 2019. godine. Luka Jović je, posle eksplozije u Ajntrahtu, na stadionu Santjago Bernabeu dočekan kao nova velika nada Kraljevskog kluba. Prethodni takmičarski ciklus je završio sa 27 golova, 17 je dao u Bundesligi, još 10 puta bio precizan na međunarodnoj sceni što mu je donelo status najboljeg strelca Lige Evrope. Fudbalska planeta je oduševljena njegovim osećajem za gol, nepogrešivom realizacijom, mesecima se prepričava Lukina petarda protiv Fortune. U Realu očekuju novu poplavu golova, samo da stigne prvenac i da se probije led...

Istovemeno, Dušan Vlahović je tek istrošio prvu godinu u inostranstvu pokazujući talenat igrajući samo za mladi, “primavera“ tim. U seniorskoj konkurenciji skromnih 152 minuta raspoređenih na 10 utakmica. Već počinju priče da je Fjorentina bila preveliki zalogaj. Posebno zato što je sezonu ranije ispratio kao navijač. Partizan ga je prodao još na leto 2017. i nije imao interes da ga forsira kad je već uzeo pare. Tog septembra 2019, Fjorentina je uspela da sačuva Federika Kjezu, ali je shvatila da neće moći još dugo da odoleva i počinje panično da traži novog napadaća. I Vlahović čeka prvenac...

Premotavamo film na jesen 2021. Luka Jović se u španskim medijima više ne pominje ni kao ime na Realovoj transferi listi. Jednostavno ga nema. Na stranicama madridske Marke, najdetaljnije se tamo prate zbivanja u Realu, najstarija informacija sa Jovićem u glavnoj ulozi stara je dva meseca, a i to je dnevni blog o transferima. Tada se pričalo da je blizu Intera. Realizacija je bila neostavrena želja Kraljevskog kluba. Ove sezone Jović je odigrao 60 minuta za Real. Još nije pogodio mrežu. Za dve godine samo dva komada u belom dresu.

Tako je na Pirinejima, na Apeninima svaki dan nova spekulacija o budućnosti Dušana Vlahovića. Odbio je novi ugovor s Fjorentinom, iako je ona htela da ga učini najplaćenijim igračem u istoriji kluba i nudila je platu od 4.000.000 evra po sezoni. Juventus se glasno pominje, mada se sumnja da samo pokušava da mu podigne cenu kako bi Duci postao preskup za konkurenciju iz Serije A. Zna se da ga hoće i Inter, još više Atletiko, Totenhem, sad se pominju čak i Mančester Siti i Liverpul. Adut mu je 21 gol iz prošle sezone, pa još šest iz osam utakmica ove jeseni, ako računamo i Kup.

Oktobar je 2021. Reprezentativna pauza i prilika da i sopstvenim očima vidimo gde su tačno dvojica mladih srpskih napadača, projektovanih da uz iskusnijeg Aleksandra Mitrovića vode Orlove u deceniji pred nama.

Vlahović daje tri gola u sudarima sa Luksemburgom i Azerbejdžanom. Svega je tu bilo. Rutine prikazane u sigurnoj egzekuciji protiv Luksemburga. Iskustva nakupljenog u Italiji i oličenog u onom iznuđenom penalu za inicijalno vođstvo protiv Azera. Samopouzdanja naraslog kao kvasac koje se videlo kad je i izveo najstrožu kaznu. Energije manifestovane kada je kao ispaljen iz topa skočio na onaj odbitak posle šuta Darka Lazovića i pogodio za 2:1. Pun ga je teren bio.

Luka Jović je igrao zato što je Dragan Stojković čuvao Aleksandra Mitrovića od drugog žutog kartona pred odlučujući okršaj sa Portugalijom. Neodlučan, trom, nesiguran toliko da nije smeo da na ivici šesnaesterca uđe u jedan na jedan duel sa protivničkim štoperom. U 65. minutu je i Piksi morao da prizna: ovako ne ide. Jović je u Madridu izgubio minute, golove, samopouzdanje...

Pre no što zaustite, nije ovo nikakva kritika. Real jednom zove i svako bi na Jovićevom mestu rekao “da“ glasnije no što se to izgovara pred matičarem. Golovi dolaze i odlaze, krize se javljaju i prolaze.

I godine prolaze, o tome već treba da se misli.

Jović prvi, jer dve ih je već bacio na stadionu „Santjago Bernabeu“, a ona se petarda protiv Fortune odavno zaboravila. Vlahović odmah za njim, jer ove zime ili najkasnije narednog leta i on će morati nekome da se obeća. Udvarača će biti sa svih strana, svi će da nude rajski život, niko neće reći da borba tek tu počinje.

Dve godine i 36 dana...

Tačna razlika između datuma rođenja Luke Jovića i Dušana Vlahovića. Takođe i razlika između septembra 2019. sa početka teksta i oktobra 2021. i utakmica sa Luksemburgom i Azerbejdžanom. Sasvim dovoljno vremena da se i jedan drugi podsete koliko toga može da se promeni u tom periodu. Kako je lako izgubiti se pod reflektorima velikog kluba. I kako se rad na kraju uvek isplati.

Možda je i pravi trenutak za to. Jer i jednog i drugog u narednim mesecima čekaju krupne odluke.