Filmska priča Miljana Škrbića: Povratak otpisanog!

/Od dopisnika Mozzart Sporta iz Niša/

Toliko je tema izrodila subotnja utakmica niškog Radničkog i lučanske Mladosti (2:1), da bi ova priča mogla da ode u nekoliko pravaca. Verovali ili ne, Nišlije su pobedom stigle do 10. mesta na tabeli što je njihov najbolji plasman u Mozzart Bet Superligi od početka sezone. Eto kako samo jedan dobar rezultat, pa još uz kiks direktnog rivala, od plej-ofa kao nemoguće misije, dok dlanom o dlan, načini sasvim realnu opciju. Jer, suštinski, šta je pet bodova zaostatka na 30, koliko je još u opticaju do kraja osnovnog dela lige?

Radnički je igrao dobro, možda i najbolje dugo vremena unazad – uostalom, samo pet ekipa je u prvom „prolećnom“ kolu postiglo više od jednog gola na utakmici - zimska pojačanja su se odlično pokazala, ali je opet ispoljio svoje hronične bolesti u vidu nedopustivih kikseva uže odbrane, koji su jesenas tako skupo koštali. U sportu se, kao i u životu, sve vraća. Baš onako kako je u prvom delu sezone izgubio dva boda u Lučanima, u nadoknadi vremena, tim sa Čaira ih je sada osvojio.

U fokusu je i „šahovska“ odluka trenera Nenada Lalatovića, koji je, zbog problema sa bonus igračima, morao da žrtvuje jednu važnu figuru, reprezentativni golman Dragan Rosić, ali i crveni karton za trenera Nišlija i pitanje da li se obistinilo ono što je jesenas toliko puta najavljivao? Da li je ovog puta, bez objektivne krivice, naprosto nanišanjen, pa isprovociran?

Pa ipak, sva ova razmišljanja ostala su u senci priče po kojoj bi mogao da se snimi ozbiljno uzbudljiv film. Ako je po onoj da ’što te ne ubije, to te ojača’, onda je subotnja utakmica morala baš ovako da se završi. Jer, šta se sve izdešavalo Miljanu Škrbiću u poslednjih godinu dana, ostavši na nogama - što u njegovom slučaju ima i bukvalno značenje - on mora da je mnogo jak!

Hepiend znate - doneo je pobedu Radničkom, golom u drugom minutu nadoknade vremena – vratićemo se na njega, ali idemo začas na početak, na taj kobni 11. decembar 2021. godine i utakmicu sa Čukaričkim u Nišu:

"Imao sam ugovoren transfer u Južnu Koreju, sasvim izvesno bih tamo nastavio karijeru. Bilo je to pretposlednje kolo jesenje polusezone. A onda, pukli su ligamenti levog kolena, istog onog koje sam zbog toga već operisao deset godina ranije, dok sam igrao za OFK Beograd. Znalo se da će pauza biti duga, ali potrajala je, evo, čak 14 meseci. Bilo je nekog pokušaja jesenas da se vratim u pogon, ono kada je ekipa ispala iz Evrope, stvorila se neka atmosfera da sam potreban što pre. Ali, niti sam hteo, niti mogao da žurim. Kada god bih se isforsirao upalila bi se patela, pa ponovo mala pauza. Mislim, daleko od toga da je sada idealno, da me ništa ne boli, ali konačno sam se spremio za pripreme, odradio onaj ’suvi’ deo u Nišu, a onda sam, umesto u avionu za Tursku, u Nišu i ostao...“, podseća nas 27-godišnji napadač rođen u Somboru na životno pravilo da jedna nevolja retko kada dolazi sama.

Ali i na činjenicu da pre samo nedelju dana nije ni sanjao da će uopšte igrati takmičarski fudbal do leta, a kamoli da će biti lice sa naslovne strane prvog kola Mozzart Bet Superlige u 2023. godini.

"Ima tu još jedna stvar. Ja ne da u ovih 14 meseci nisam odigrao ni minut takmičarskog fudbala, nego bilo kakvog. Ni prijateljsku utakmicu! U subotu kada sam došao na stadion, šalio sam se sa saigračima da ne znam šta treba da radim, potpuno sam bio izgubio taj osećaj. U tom smislu mi je žao što sam propustio Tursku, osetio bih malo teren, video gde sam, koliko mogu, spremio se još bolje. Ali, što kažu, ko zna zašto je to dobro, možda je baš ovako trebalo sve da se desi".

Život piše romane: Škrbić pauzirao 14 meseci, zbog ugovora propustio pripreme, pa doneo pobedu u nadoknadi vremena

A na to šta je bilo više se i ne treba previše vraćati, sad kada su i Škrbić i Radnički ponovo na istom koloseku. Došlo je do neslaganja u vezi potpisivanja novog ugovora, time su svi bili na gubitku, ali nakon što je Nikola Štulić prodat u Belgiju, dve strane su ponovo sele za sto i dogovorile se. Aplauz sa tribina pri ulasku u igru u 75. minutu puno toga je rekao, ali i najavio. Posle 14 meseci neigranja i samo 16 minuta igranja fudbala, Škrbić se najbolje snašao u gužvi u kaznenom prostoru posle kornera Saše Marjanovića, ostalo je istorija...

"Potrčao sam u susret golmanu Rosiću. Sa njim sam nekako najbliži u poslednje vreme. Kada sam ulazio u igru, rekao mi je da mu obećam da ću, kada dam gol za pobedu, baš njemu dotrčati u zagrljaj. Doduše, moji saigrači na terenu su mi maksimalno usporili taj trk, ali na kraju sam ipak stigao do Rosketa".

I on trenutno preživljava ne baš lake trenutke za jednog sportistu, iz prilično bizarnih razloga:

"Šef je zaista imao sužen izbor bonus fudbalera za ovu utakmicu. Jeste neuobičajeno da A reprezentativac ostane na klupi, ali je i mali Dimi (Dimitrije Stevanović, prim. aut.) apsolutno zaslužio šansu i napreduje rapidno. Nije moje da se mešam u taj deo posla, ali ubeđen sam da će se Rosić ubrzo ponovo naći među stativama".

A kada smo kod „šefa“ i tu postoji vrlo zanimljiva priča:

"Upravo je Nenad Lalatović u leto 2021. godine insistirao na mom dolasku u Radnički. Ja potpišem ugovor, on za dva dana ode u Saudijsku Arabiju. Jesenas se vratio u Niš, taman kada sam se oporavio i kada je trebalo da zaigram, desilo se to što se desilo pred Tursku. Mislio sam da nam nije suđeno da sarađujemo, ali ipak nije tako", mada bismo ovde mogli da cepidlačimo i podsetimo da je naređenje za Škrbićev ulazak u igru Lalatović dao sa istočne tribine, nakon svog isključenja, tako da, tehnički, njih dvojica još nisu istovremeno bili sudeonici iste utakmice.

Šalu na stranu, nije sve tako ružičasto, jasno je i Škrbiću da će, dok ne vrati osećaj za igru, biti i kriznih momenata, perioda oscilacija u formi, ali partija ekipe protiv Lučanaca na ovogodišnjoj premijeri obećava značajno uspešniju polusezonu od prethodne:

"Dobro smo odigrali, zadovoljni smo pobedom u nenormalnim vremenskim uslovima. Imali smo teškog protivnika, mogli su da nam zabibere da se Bojović nije okliznuo pred praznim golom u drugom poluvremenu, ali smo i mi promašili penal na 0:0. Kad se sve sabere, ključno je bilo onako brzo izjednačenje, gol Pejovića posle samo 40 sekundi igre u drugom poluvremenu, koji nam je dao krila. Ima još mnogo da se igra, dva, tri vezana dobra rezultata vas dižu gore, jedino ne smemo sebi više da dopustimo onakve grube greške, zbog kojih smo posle prinuđeni da jurimo zaostatak. A što se mene tiče, verujte, posle svega naučio sam lekciju: Samo nek je zdravlja, a sve ostalo će doći", zaključio je Miljan Škrbić razgovor za Mozrat Sport.