Humanitarni tiket u podne: Vladimir Todorović tipuje za Plavi krug

Čujete ga, ali ga ne vidite. Možda je visok pet metara, ali vi to ne možete da znate. To je „problem“ sa nevidljivim ljudima iz radija. A upravo kao Nevidljivi čovek, naš današnji humani sagovornik bio je decenijama poznat zaljubljenicima u naučnu fantastiku koji su uživali uz njegovu emisiju „Pogled iz svemirskog broda“. Oni koji prate sport, oni koji ne mogu da počnu dan bez jutarnjeg programa Radio Beograda 202, kolege i ljubitelji maratona znaju ga kao Vladimira Todorovića, a osim što je sa nama podelio svoje kladilačko umeće, on nam je objasnio i kako je zaplivao u toliko različitih „voda“.

Kako si se našao u novinarstvu?

„Prvi tekst objavio sam u Politici kada sam bio na praksi, pošto sam već u trećem srednje odabrao smer novinar-saradnik. Imali smo četiri profesionalne prakse i odmah bili bačeni u vatru, ali sve to je urodilo plodom. Potom sam počeo da pišem za NON, u koji me je pozvao Miroslav Kos koji me je trenirao basket u osnovnoj školi i koji mi je kasnije bio urednik u Borbi, prvo u beogradskoj, pa u sportskoj redakciji, a posle ponovo u Dnevnom telegrafu“.

Odakle ideja za „Pogled iz svemirskog broda“? Ima li šanse da se emisija jednog dana vrati u etar?

„Počeo sam da se „ložim“ na naučnu fantastiku još kao dete, gledao sam izveštaje o Apolo letovima na Mesec i želeo da budem astronaut. Kasnije sam otkrivao serije, filmove, pa najzad knjige, koje su se u to vreme teško nalazile u našim knjižarama. Znači bio sam „navučen“ od malih nogu. Kada je Radio Pingvin počeo sa radom, došao sam da napišem tekst o tome za Borbu, a Darko Kocjan me je pozvao da dođem da radim kao novinar. Posle nekoliko meseci organizovan je interni konkurs za nove emisije. Predložio sam svoju ideju, želeo sam da predstavim naučnu fantastiku slušaocima. Neki ljudi nisu imali predstavu šta sve može da se uradi sa tim žanrom, mislili su da nema dovoljno tema. Jednog dana sam došao na ideju da napišem koliko tema mogu da obradim u emisiji i došao sam do 130... Od svih njih, samo sam dve „ispucao“ za sve ove decenije.

Da se vratim na početak, prvo sam dobio termin u okviru emisije Jovana Matića, iz Del Arno Benda, a posle nekog vremena emisija je zaživela samostalno i trajala 28 godina. Emitovana je na Pingvinu, pa na Indeksu, Radiju 011, Žapcu, Studiju B i najzad na Beogradu 202, kada je zbog korone prekinuto njeno emitovanje. Što se povratka tiče, tema uvek ima, iz zanatskog ugla postoje šanse. Sada je mnogo lakše doći do materijala. Kada sam počinjao nije postojao internet, ali je tada Zoran Živković objavljivao po pet knjiga godišnje. Kasnije, od 2000. em je počela mnogo veća upotreba interneta, em je došlo do „eksplozije“ domaćih pisaca. Svaki period donosi nešto drugačije i uvek ima materijala za emisiju. Recimo, poslednjih godina imao sam za sagovornike mnogo naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu i koji su autori video-igara, kompozitori muzike za igre i slično. Ima mnogo kreativnih poslova vezanih za naučnu fantastiku, a ne samo pisanje ili film. Međutim, postoje dva problema. Prvi je taj što se domaća scena još nije oporavila od pandemije. Mnogi festivali se više ne održavaju, znatno je manje tribina. Sada bi se emisija uglavnom sastojala od vesti iz inostranstva. Drugi problem je što su današnji klinci skloni da se fokusiraju na samo jednu seriju, jednu franšizu. Dok je ponuda bila manja ljubitelji SF-a bili su fanovi svega što taj žanr nudi. Sada bi neko mogao da napravi emisiju koja bi bila daleko uža nego što je Pogled“.

Naš sagovornik se nada da će i sa tipovanjem biti jednako uspešan, a eventualni dobitak namenio je upravo Udruženju Plavi krug.

„Kad već oni mene „muče“ da trčim, red je da se i oni namuče sa nekom novčanom donacijom“.

Na meču KEMBRIDŽ – REDING, čekamo 2-3 tip.

„Reding je u prvenstvo ušao sa bodom minusa, zbog kazne, ali je uspeo da ga nadoknadi dvema pobedama. Kembridž je u dosadašnjem delu prikazao nešto bolje partije nego protivnik, pa je ipak blagi favorit, međutim, meni se čini da je najbolje da se tipuje na 2-3“, poručio je Todorović..

A sada BOTOŠANI – HERMANŠTAT uz 0-2 igru.

„I ovde bih se opredelio za golove, ali za malo njih. Botošani je na dnu tabele sa samo tri boda i još nije uspeo da zabeleži pobedu. Gosti su vezali nekoliko neubedljivih partija, međutim ovde bi trebalo da trijumfuju, ali je ipak 0-2 realnija opcija“.

Novinar i atletičar na meču SEPSI - UTA ARAD bira igru 1X&0-2.

„Ovaj par obećava kombinaciju sa veoma dobrom kvotom. Sepsi je zaređao sa nerešenim ishodima, što u prvenstvu, što u kvalifikacijama za Ligu konferencija, a na većini tih utakmica nije bilo puno pogodaka. Gosti su u prethodnom kolu bili bolji od FCSB, ali je KMB 1X&0-2 izgledno“.

Za kraj, malo Mozzart Superlige uz utakmicu ŽELEZNIČAR PANČEVO – ČUKARIČKI, i GG igru.

„Domaći su odlično debitovali u Superligi, pobedili su Napredak i to na njegovom terenu. No, potom su stali. Njihova forma trebalo bi da nagovesti dvojku, međutim, ni Čukarički mi svojim poslednjim izdanjima ne uliva poverenje. Zato ću da se opredelim za GG“, poručio je naš današnji gost sklapajući korice Mozzart Sport liste.

Da li ti nedostaje sportsko novinarstvo?

„U principu i ne previše, možda mi nedostaje bavljenje „manjim“ sportovima. Sve više me iritira to što oni nestaju, nema ih u medijima. Svakog vikenda na desetine devojčica i dečaka, tinejdžera igra utakmice i mečeve, a to niko ne zna. Voleo bih da se malo više pažnje posvećuje sportovima koji nisu fudbal ili košarka. Recimo, trčanje je postalo popularan vid rekreacija, organizovani su klubovi trčanja po manjim mestima i mnogo toga je urađeno. Odatle je potekao sky running, brzinsko trčanje po planinama, čak smo dobri u balkanskim okvirima. Postoji mnogo zanimljivih ljudi sa zanimljivim pričama, a oni mnogo vremena moraju da ulože da bi se znalo za njih. Eto, nedostaje mi mogućnost da pišem o tome“.

Kako si počeo da trčiš maratone? Koji ti je najviše ostao u sećanju?

„U osnovnoj školi bio sam odličan na kratkim stazama, ali na dužim sam „umirao“. Početkom srednje sam rekao da ću pre ja da zaigram fudbal u Crvenoj zvezdi i da će ona uzeti Kup evropskih šampiona, nego što ću istrčati maraton. Ali dve od te tri stvari su se desile. Počeo sam da trčim rekreativno kada više nisam imao fizičko na fakultetu. Kada sam počeo da imam probleme sa štitnom žlezdom rekao sam ako me ona ne ubije počeću da trčim maraton. To su čuli ljudi iz Plavog kruga, Udruženja za borbu protiv dijabetesa. Oni organizuju „Plavi krug oko Ade“, maraton podrške, a moja drugarica Stela Prgomelja bila je jedan od organizatora. Ona me je prijavila za jednu trku. Do tada sam najviše istrčao petnaestak kilometara. Taj maraton ću večno pamtiti. Stopala su počela da me bole od 18. kilometra, delom i zbog toga što sam imao pogrešne patike, kolena od 20 i nekog, potom su počeli grčevi u butinama, skoro da sam od njih vrištao po Adi. Ali sam uspeo da ga istrčim. Inače, dugo nisam znao da u maratonu može da se i šeta, ali sam sebi bio obećao da ću sve vreme da trčim i to sam ostvario. Posle sam četiri dana osećao razne bolove. Nekoliko meseci kasnije nisam verovao da sam ga istrčao. Bilo mi je potrebno nekoliko maratona dok nisam shvatio kako je to trčati 42 kilometra. Dosad sam trčao na Beogradskom maratonu, Pančevačkom, na noćnoj trci na aerodromu koja se više ne organizuje, ali je u planu da se vrati“.

Za kraj, recimo još da je prošao subotnji tiket novinara i kant autora Saše Marića, koji če dobitnu sumu u iznosu od 64.600 dinara, zajedno s Mozzart kladionicom proslediti mališanima u Tiršovoj. Inače, nakon ovog dobitka, donirana suma u Humanitarnom tiketu u podne iznosi preko 29 miliona, tačno 29.699.409 dinara.

PLEMENITI BET INFO – REPUBLIKA SRPSKA

Ukoliko prođe humanitarni tiket našeg gosta, dobitak će biti doniran za humanitarnu organizaciju, udruženje, fondaciju, pojedinca, na adresu po izboru Mozzart tima u Republici Srpskoj, odnosno BiH. Naime, kompanija MOZZART svakog dana donira i uplatu od 100 konvertibilnih maraka, a eventualni dobitak, kolege iz BiH, usmeravaju tamo gde je u datom trenutku najneophodnije.

* Kvote prikazane u rubrici, bile su aktuelne u trenutku tipovanja i podložne su promenama

PIŠU: Vedrana NIKOLIĆ, Miloš MILIĆ i Đurđe MEČANIN