Monumentalna utakmica: Mesi dolazi u Argentinu da uradi što nikad nije

Alfa i omega u Argentini, jednostavno nema boljeg, kao Djokovic kod nas

Mesi zasluzuje da dobije stadion,ulicu, aerodrom i skolu sa njegovim imenom u Argentini.

Kao neko ko nikada nije, niti će ikada okrenuti leđa svojoj Zvezdi i svojoj reprezentaciji, kao neko ko već 40 godina prati, voli, bodri i veruje, ko pamti i velike pobede i bolne poraze, i ko nikada nije prestao da se nada, prvi put u životu osećam potrebu da napišem nešto ovako. Da se ja pitam, ovu utakmicu bih istog trenutka predao. Raspustio bih ceo tim, suspendovao kompletnu ligu i reprezentaciju, a fudbal ostavio da se igra samo od treće lige naniže, do kraja sezone. A za to vreme doveo bih ozbiljne, stručne i nezavisne ljude da pokušaju da utvrde šta se, dođavola, dogodilo sa našim fudbalom. Gde smo toliko pogrešili? Kako smo dozvolili da dođemo dovde? I, što je najvažnije, postoji li uopšte neko ko zna kako da nas iz ovoga izvuče? Jer ovo više nije pitanje jedne utakmice, jednog poraza, selektora ili generacije. Ovo je pitanje sistema koji očigledno godinama ne funkcioniše. Ja ću voleti, bodriti i verovati dok sam živ. Ali i najveća ljubav ima pravo da kaže: DOSTA JE! Mi više nismo dotakli dno. Mi smo odavno probili to dno i nastavili da tonemo. Ovo što gledamo više nije fudbal dostojan ni Lige C, ni Lige D. Ovo je fudbal za nepostojeću Ligu F Lige nacija! I znate šta je najtužnije? Nisu više problem ni porazi. Problem je što polako nestaje i ono poslednje što je navijaču ostalo "vera da će sledeći put biti bolje".