Narandžasto, ne volim te, narandžasto! Blagi pomak, ali Srbija nije za ovaj nivo

“Zeleno, volim te, zeleno”, svima nam je još iz osnovne škole dobro poznat stih čuvene romanse Garsije Lorke. U izvođenju naših fudbalera, već decenijama unazad, to zvuči ovako: Narandžasto, ne volim te, narandžasto.

Nema te reprezentacije koja je ovdašnjim ljubiteljima sporta sa 35 plus godina nabila veće traume od fudbalera Holandije još krajem prošlog veka. Tada smo i oni i mi bili neuporedivo jači, sada Srbija nažalost mnogima deluje kao “uljez” u diviziji “A” Lige nacija, tako da ovaj poraz ne boli ni približno kao nabrojani, jer je očekivan, ali svakako je treći uzastopni na Marakani (prvi put u istoriji naše reprezentacije) i četvrti u nizu uopšte (prvi put od osamostaljenja Srbije) - 1:2.

Blagi pomak u igri u odnosu na duel sa Grčkom nije bio dovoljan da se ne reprizira rezultat od pre tri večeri. Vođstvo Lala iz krajnje naivno skrivljenog penala posle pola sata igre, izjednačenje Orlovima doneo je Luka Jović nakon nešto više od 50 sekundi nakon početka drugog poluvremena, ujedno i svog ulaska u igru. Ali, čim su dodali gas, Holanđani su ponovo pogodili, i to drugom pogotkom napadača Meksa Merdinka, u njegovom tek drugom nastupu za nacionalni tim - debitovao pre neko veče protiv Nemaca.

Promenio je Veljko Paunović čak sedmoricu startera u odnosu na meč sa Grčkom, ali je promenio i osnovnu formaciju. U fazi odbrane, igrali smo sa trojicom štopera (Gudelj, uz Babića i Pavlovića), odnosno čak petoricom u poslednjoj liniji, Stanković i Lukić bili su defanzivni vezni, a Sergej i kapiten Živković dejstvovali su iza najisturenijeg Joveljića. U retkim intervalima kada smo mi napadali, Pavlović se pomerao ka levom beku, a Terzić je imao najfluidniju ulogu i dobijao je ofanzivnija zaduženja.

Iako je od početka bilo jasno da će Holanđani dominiraati u posedu, taman koliko i Grci pre neko veče - mada smo se nekako organizovanije branili i nismo dozvoljavali onakvu baražnu paljbu ka Vanji na golu - Orlovi su prvi zapucali. Već u šestom minutu u režiji braće Milinković Savić - Vanja je sve započeo hirurški preciznom loptom sa svog gola, a završilo se nedovoljno preciznim udarcem Sergeja na povratnu loptu Terzića. Nedovoljno ni da Verbrugen interveniše, ali dovoljno da se konačno čuju aplauzi na Marakani od nekih petnaestak hiljada navijača sa tribina (i tu tek blagi pomak u odnosu na četvrtak). Moglo je to i u 15. minutu da bude mnogo opasnije, kada se Terzić stuštio po levoj strani, ali nije u kaznenom prostoru imao baš nijednog saigrača. Najkonkretnije je bilo dva minuta kasnije, kada je, posle prodora Nedeljkovića, Joveljić uputio prvi udarac u okvir gola.

Holanđani su pretili šablonski. Balon lopta iz zadnje linije od Van Dajka, neko od napadača bi je spustio glavom, a onda bi usledio udarac iz drugog plana. Dva puta su nam prodali istu akciju. Ali, nekako su i gosti igrali ne u punom gasu, nije ovo poluvreme bilo baš neka reklama za Ligu nacija. Već u 18. minutu morali su prinudno da menjaju, pošto je danak oštrom startu Lukića platio Kodi Gakpo. Uz pređašnje odsustvo Malena, Brobija, Ćavija Simonsa, to je sad već bila maltene druga navalna postava Lala.

Krenuli su i udarci ka Vanji, ali pitanje je da li bi nas i kada probili da Aleksa Terzić u 28. minutu nije skrivio zaista retko naivan penal. Samervil je već uputio centaršut i maltene napuštao granice igrališta, ta lopta bila je siguran plen naših centralnih defanzivaca, ali je levi bek Frozinonea zakasnio sa startom i autoritativni Marčinjak pokazao je na belu tačku.

Uzalud je Vanja pogodio stranu, neodbranjivo je šutirao vrlo pokretljivi i zapaženi Meks Merdink, mada je naš golman ubrzo dobio priliku da se istakne, posle još jedne odlične akcije Holanđana po njihovoj desnoj strani, ušao je u šut Damfrisu.    

Kada su Dušan Tadić i Luka Jović nakon velikog odmora stali pored aut linije, znalo se da će Srbija pojačana ući u nastavak meča, ali malo ko je verovao da će im biti dovoljno manje od minuta da to i dokažu. Odmah prvi napad smo pretvorili u izjednačenje. Napad u kojem smo čak tri puta šutirali u okvir gola, u kojem je opet sve krenulo od Tadića, a nakon što je Verbrugen zaustavljao udarce Jovića i Živkovića, drugi pokušaj napadača AEK-a nije mogao. Asistencija se na kraju piše Lukiću, a Joviću prekid golgeterskog posta u reprezentaciji koji je trajao još od Evropskog prvenstva u Nemačkoj!

Dodali su gas Holanđani, na velikim mukama bili su štoperi Srbije, gomilu udaraca su izblokirali, ali nisu mogli sve. Rejnders je imao šansu bolju od penala, kada je tukao visoko preko gola, ali je ovo bila utakmica Meksa Merdinka, u 69. minutu provukao se između dvojice štopera i provukao je loptu pored Vanje Milinkovića Savića, koji je u finišu stigao da odbrani zicer, pa čak i otrči u protivnički kazneni prostor kod kornera u sudijskoj nadoknadi. Imao je Kostić jedan udarac pod prečku, pokušavali smo da izbegnemo poraz, ali... Ukus u ustima nije gorak kao pre tri dana, ali na bodovnom saldu nula i utisak - nismo isti nivo... 

LIGA NACIJA, “A” DIVIZIJA, 2. KOLO

SRBIJA – HOLANDIJA 1:2 (0:1)

/Jović 46 - Merdink 30 pen, 69/

Beograd. Stadion: Rajko Mitić.

Gledalaca: oko 15.000.

Sudija: Simon Marčinjak (Poljska).

Žuti karton: Lukić (Srbija).

SRBIJA (5-2-2-1): VMS - Nedeljković (od 59. Eraković), Gudelj, Babić, Pavlović (od 71. Kostić), Terzić - Stanković (od 59. Maksimović), Lukić - Živković, SMS (od 46. Tadić) - Joveljić (od 46. Jović).

HOLANDIJA (4-3-3): Verbrugen - Damfris (od 80. J. Timber), Van Heke, Van Dajk, Dan de ven - Gravenberh (od 67. Tejlor), Verman, Rejnders (od 67. Til)- Samervil, Merdink (od 80. K. Timber), Gakpo (od 18. Van Bomel).

LIGA NACIJA – 2. KOLO

Nedelja

GRUPA 2

Srbija - Holandija 1:2 (0:1)
/Jović 46 - Merdink 30pen, 69/

20.45: (1,48) Nemačka (4,40) Grčka (6,75) MOZZART RELAX