Nos možeš da popraviš, ponos ne: Srećan 40. rođendan Nemanji Vidiću!

Navijači Crvene zvezde uvek će pamtiti onu čuvenu izjavu Nemanje Vidića da je san ispunio kada je zaigrao na stadionu “Rajko Mitić“, a da je sve posle toga – pa i pet titula u Premijer ligi i dve Lige šampiona – bio surovi profesionalizam. Ali ima jedna njegova izreka koja možda i najviše govori o kakvom se profesionalcu zapravo radi.

“Nos možeš da ispraviš, ali ponos ne možeš ako dozvoliš nekome da ti da gol“.

Ponos. Video se svaki put kada bi Vidić istrčao na teren, bez obzira da li je to bilo u dresu Zvezde, subotičkog ili moskovskog Spartaka, Mančester junajteda, Intera ili reprezentacije Srbije. Negde je bio više, negde manje uspešan, ali teško je osporiti da je sa svim tim titulama, 300 utakmica u Junajtedovom dresu, dve nagrade za igrača sezone u Premijer ligi i dva izbora u idealnih 11 na svetu Vidić najbolji fudbaler koga je Srbija imala u 21. veku.

Ujedno i čovek kojeg bi prosečan fudbalski fanatik najradije video nazad u srpskom fudbalu, jer sveprihvaćen utisak je da mu baš taj ponos ne bi dozvolio da pluta u proseku, već da bi gurao napred ne samo njega, nego kompletan ovdašnji fudbalski svet.

Ne samo zbog toga, koliko zbog svega onoga što je Vidić činio tokom bogate karijere, red je da se za Nemanjin 40. rođendan podsetimo o kakvoj se veličini radi. I kroz reči njegovog nekadašnjeg saigrača iz perioda u Zvezdi, kasnije i kuma Nenada Lalatovića. I kroz reči kojima su Junajtedove legende hvalile stenu iz Užica. Pa i kroz par utisaka njegovih nekadašnjih rivala...

Srećan ti rođendan, Nemanja!

LALATOVIĆ: SREĆA NJEGOVA PA JE KASETA DO MOJE BILA PRAZNA! ZA ROĐEDAN MU ŽELIM ĆERKU

Nemanja Vidić i Nenad Lalatović, četvrti i peti u gornjem redu (©MN press)

Jedan je bio pripadnik dorćolske kaste, koji se verao na tramvaj kako bi u tinejdžerskim danima stigao na trening u Ljutice Bogdana. Drugi je, pak, bio drčni Užičanin koji je sa 13 godina, zahvaljujući pokojnom Žoti Antonijeviću, spoznao zakonitosti velikog grada i velikog kluba. Ali je odmah u mlađim kategorijama Crvene zvezde postao vođa, karakterni vođa od koga zaziru i rivali i saigrači.

Kada vidite na prvi pogled Nenada Lalatovića i Nemanju Vidića, njihov prirodni stav, životne navike i običaj, možda će te zaključiti da su dva sveta različita. Ali kada se najbolji srpski štoper u ovom veku, posle pozajmice u subotičkom Spartaku, spustio u prvi tim Crvene zvezde, odmah je između njega i tadašnjeg kapitena Nenada Lalatovića „kliknulo“. Na terenu su bili jedna duša u dva tela, jer je Nemanjina agresivnost legla Lalatovićevoj defanzivnoj eleganciji i levoj nozi. A van terena bili su jednojajčani blizanci, kako ih je prozvao tadašnji trener Zoran Filipović.

Njihovo dugogodišnje prijateljstvo izrodilo je petostruko kumstvo, mnogi kažu da u Srbiji ne postoji osoba koja bolje poznaje nekadašnjeg kapitena Mančester Junajteda od Nenada Lalatovića.

"Često se šalim da je Nemanja imao mnogo sreće u karijeri, jer kada je došao u prvi tim kaseta za presvlačenje pored moje je bila slobodna. Seo je odmah tu pored mene, i odmah smo se zgotivili. Neka o tome pričaju oni sa kojima sam delio svlačionicu, ali uvek sam se ponašao isto. Posebno prema Zvezdinoj deci. I kada sam bio gušter, i u trenucima kada sam bio džomba kada sam upoznao Vidića. Ja sam bio takav, voleo sam Zvezdinu decu, jer mi na poseban način volimo klub. Osećamo ga. Nemanja je imao vrhunski karakter, videlo se da će da postane neko i nešto. Moje je bilo samo da mu olakšam. On tada nije imao ni para, ni automobil. Vozio sam ga na ručak, na trening, pomogao sam mu da se navikne na život u Beogradu“, poručuje za MOZZART Sport Nenad Lalatović.

Mnogo je anegdota vezanih za Vidićev pečat u Crvenoj zvezdi. Priča se da je znao da ošamari saigrače svaki put kada oseti da ne poštuju zakonitosti velikog kluba. Ali isto tako, oni koji su delili svlačionicu sa njima, tvrde da se takav ljudski gigant nije pojavio u Ljutice Bogdana. Zna se da je organizovao pomoć mlađim saigračima koji su spletom okolnosti ostali bez roditelja.

"A, šta mogu da vam kažem o njemu? On je najbolji igrač Srbije u ovom veku. Ne moram ja ništa da pričam, dovoljno je da poslušate šta će o njemu reći, primera radi, jedan ser Aleks Ferguson. Čovek se oprostio od Old Traforda uz ovacije. Evo, za 40. rođendan mu želim da, ako to on bude istinski hteo, postane predsednik FS Srbije. On je predoređen za to, takav mu je karakter. Ubeđen sam da bi uticao da imamo i bolju ligu, da država više ulaže u ostale klubove, ne samo u Zvezdu i Partizan“.

Prisetio se Lalatović i nekih upečatljivh anegdota.

"Dve utakmice u Zvezdi su jako uticale na njegovu karijeru. Prva, protiv Kjeva. Odigrali smo vrhunski. On je u Veroni čuvao Olievra Birofa, ja sam mu ulazio u korekciju. Baš smo bili tandem. File nas je oslovljavao sa: ’Gde ste blizanci?’ Potom je na JNA dao gol Partizanu. Tada je uzleteo i znalo se da će otići u vrhunski klub. Igrao je i protiv Filipa Inzagija za reprezentaciju kod Dejana Savićevića“.

Ne krije Lalatović da je sa Vidićem prošao svašta i da neke anegdote nisu za javnost.

"Izlazili smo, nije da nismo. Samo nije to za svačije uši. Bilo je i gluposti. Evo, mogu da vam otkrijem da smo stalno bežali iz karantina na Autokomandi kako bismo pojeli nešto što nam je zabranjeno. Znali smo veče pre utakmice da pojedemo dva ili tri girosa. Jednostavno, voleli smo to“.

Imao je mladi trener posebnu želju za Nemanju Vidiću.

"Mom kumu bih za 40. rođendan poželeo da ove godine napravi jednu ćerku. Naravno, ako se sa tim slaže njegova supruga Ana. Nadam se da se kuma neće naljutiti zbog ovih mojih reči (smeh prim.aut). Ona je jedna divna žena i velika Nemanjina podrška. Ja im želim da zajedno dočekaju praunuče. Ali potrebna im je jedna ćerka. A-ha-ha“.

REKLI SU O VIDIĆU

Sa peharom Lige šampiona iz 2008. godine (©Reuters)

POL SKOLS

“Možda će vas iznenaditi da čujete da Nemanja, kad je stigao iz Spartaka, nije bio baš moćan štoper kakav je postao. Bio je mršav, bilo ga je relativno lako odgurnuti s lopte. Dobijao je batine u prvim nedeljama u klubu. Nemanja mora da je brzo shvatio da nije dovoljno jak da igra štopera u to vreme, pa je uradio nešto povodom toga. Sledeće godine, svaki put kad sam prošao pored teretane, video sam Nemanju kako diže tegove. Pretvorio je sebe u velikog, snažnog centra koji je bio sposoban da izudara napadače. Uvek je bio dobar u skoku, ali kad je postao i snažan postao je i nepobediv u vazduhu“.

SER ALEKS FERGUSON

“Koliko štopera možete da nabrojite da su zaista voleli da se brane? Vidić je voleo. Voleo je izazov kad mora da poturi glavu. Mogao si da vidiš oduševljenje, da ga uzbuđuje kad krene u duel za ničiju loptu“.

ROBIN VAN PERSI

“Kad se setim Nemanje kao fudbalera, stavljao je glavu gde drugi nisu smeli niogu. To je Nemanja. Na kornerima sam uvek pomogao odbrambenim fudbalerima, a on je uvek bio nekako blizu mene. Gledao sam ga masu puta kako skače da glavom blokira šut. I dok sam ga gledao, plašio sam ga se. To je Nemanja. Neverovatan je. I jedan od mojih najboljih prijatelja“.

GERI NEVIL

“Vidić mora da bude u mom idealnom timu Mančester junajteda. O tome nema pregovora. Kako nije dobio nagradu za igrača sezone 2010/2011 i dalje mi nije jasno. Rekao bih da je bio najkonzistentniji, najuticajniji igrač premijer lige“.

RIO FERDINAND

“Postao je defanzivac koga su se plašili. Mogao je da se bije sa najjačima, uletao je u duele, napadao je loptu bolje nego bilo ko koga sam video. A umeo je i sa loptom. Ljudi su, verovatno ga je to nerviralo, zanemarivali koliko ume sa loptom zato što ju je tako dobro napadao. Kompletan, sjajan štoper... Nismo morali da se uigravamo na treninzima. Mogli smo da namirišemo šta ovaj drugi radi. Jednostavno smo znali, instinktivno. Ja sam znao kad će da uđe blizu, kad će da ode okolo i pokrije prostor. Ja sam znao kad će da se povuče, da ja pritisnem. Znao sam kad je u maloj frci, onda bih se povukao i bio mu sigurnosna mreža. Bio mi je najbolji i omiljeni partner“.

SER BOBI ČARLTON

“Nemanja je neverovatan u vazduhu. Dobija svaki duel. Toliko je snažan i hrabar i tako fantastičan odraz ima. Svi se pored njega osećaju sigurno. On je igrač u koga možeš da se pouzdaš, da mu pokloniš poverenje. Sviđa mi se to što se ne trudi da uradi previše toga. Drži se svog zadatka da brani gol i to radi vrlo dobro“.

MAJKL KERIK

“Vida je jednostavno najbolji odbrambeni fudbaler koga sam video. Ta agresija, želja da se pobedi po svaku cenu, plašila je golgetere na smrt“.

PITER ŠMAJHEL

“Došao je kad je Mančester junajtedu očajnički bio potreban štoper s kojim nema z....nja. Punokrvni čistač, nikad se nije plašio da krene po loptu, ali je taktički sve vreme bio vrlo svestan stvari. Gurao je glavu gde treba, golmani obožavaju takve štopere“.

FIL DŽONS

“Svaki dan nešto naučiš od njega na treningu. Ne mora ništa ni da kaže. Samo gledaš i učiš. Imao je ogroman uticaj na moju karijeru“.

EMANUEL ADEBAJOR

“Vidić je bio čvrst čovek, najgadniji protivnik, kao da trčiš na stenu. Mogao je da blokira napadača jednim prstom. Naleti, kaže ti: ’Izvini’. Udari te, kaže ti: ’Izvini’. Momak je bio spreman da ubije“.

DŽEJMI KARAGER

“Moj tip defanzivca. Liverpul je pokušao da ga kupi januara 2006, ali smo izgubili trku s Junajtedom. Voleo bih da sam igrao sa njim u tandemu, siguran sam da bismo bili dobar tandem. On obožava da se brani i gura glavu tamo gde boli“.

Pišu: Darjan NEDELJKOVIĆ i Dejan STANKOVIĆ