Olakšajte sebi, priznajte da ste ozbiljno pogrešili

Da smanjimo filozofiju, jasno je da ozbiljnu krivicu za ovo u Plzenju, a pre toga za Ber Ševu i najslabije leto u poslednjoj deceniji, snose prvi operativci Crvene zvezde Zvezdan Terzić, Mitar Mrkela i Marko Marin. Može uvek jedno leto da bude problematično, ali je srpski šampion, uljuljkan u domaću dominaciju, postao defektan. Jer pre Ber Ševe, imali smo kiparski Pafos. Crvena zvezda računajuči poslednjih osam eliminacionih dvomeča ima samo tri prolaza. Ne može baš to da bude slučajnost, posebno što je Crvena zvezda prošla polu-amaterske timove poput Larnea i Linkolna, dok je jedino protiv Leha pokazala znakove ozbiljnog sistema. Uz mnogo uloženog novca – mizeran rezultat. Jeste, bilo je I prethodne takmičarske godine i proleća u Evropi, što je lep rezultat, ali…

Crvena zvezda i njeni čelnici u ovom trenutku liče na one đake koji roditeljima prijavljuju bolji uspeh u školi nego što jeste, a potom dođe tromesečje, roditeljski sastanak, i kazna. Biće svima lakše u Crvenoj zvezdi, ukoliko čelnici kluba priznaju da su debelo pogrešili poslednjih godina.

OVO JE TIM SA UŽASNIM MENTALITETOM, SAMO NA INSTAGRAMU NAJJAČI

Bukari dobija crveni karton (©Starsport)

Možemo njihove grehove da razložimo stavku po stavku. Lepo je, primera radi, biti gord, pun samopouzdanja, i prizivati najlepše snove, ali je činjenica da je Crvena zvezda od prvog čoveka, do portira na ulazu, postala blago prepotentna i ohola. Epicentar kritične uljuljkanosti nalazi se u svlačionici Crvene zvezde podno severne tribine. Kada bismo razložili ovaj tim ime po ime, sigurno bismo došli do zaključka da možda nije najbolje izbalansiran, ali da je kvalitetan. Međutim, taj kvalitet ne ogleda se u kritičnim situacijama. Kada god “gori” grupa preplaćenih ljudi postoje ona najgora vrsta sportskog kolektiva. Plašljiv tim bez indentiteta, žara u očima i iskonske želje. Karakterno ovo je jedna od najslabijih družina u istoriji Crvene zvezde, sa mentalitetom ravnim nuli. To sa sigurnošću možemo da kažemo, makar posle promena u finišu prelaznog roka osvojila Ligu konferencije. Čudo kako to Zvezdan Terzić i Mitar Mrkela nisu prepoznali posle decenijskog staža u fudbalu. Suviše mažena i pažena skupa roba, na Instagramu najjača, pokvarila se mnogo puta u poslednjih godinu dana. I čini se da joj je odavno istekao rok trajanja.

NEKO JE RIJERU TREBALO DA UPOZORI I DA SPORTSKA REVOLUCIJA MOŽE DA POJEDE SOPSTVENU DECU

Idemo na još prostije stvari. Crvena zvezda je uoči dvomeča sa Plzenjom prodala Naira Tiknizijana, između dva duela Jong-vu Seola. Nije bila baš u najboljoj pregovaračkoj poziciji, jer su Jermen i reprezentativac Južne Koreje ulazili u poslednju godinu ugovora. Novi trener Albert Rijera je, bar prema određenim informacijama, bio ravnodušan. On je prema poslednjim informacijama sa Marakane rekao pretpostavljenima da će igrati bez klasičnih bekova. Odnosno da će mu Tebo Učena ili Derik Lukasen biti na desnom boku, dok bi levo trebalo da igraju Mihailo Ristić ili novi član, japanski reprezentativac Juta Nakajama. Ušao je Rijera u proces koji zahteva vreme, dobru fizičku spremu, maksimalnu uigranost. Dobro je i krenuo, ali morali su Zvezdan Terzić I Mitar Mrkela da mu dočaraju momenat, da zatežu. Mnogo puta apostrofirani hibridan sistem prestao je da radi u Plzenju kao Spaček iz 1963. godine. Nije ovo Rijerin kraj u Crvenoj zvezdi, ali osetio je Španac kako i sportska revolucija, nagla promena, može da pojede sopstveno dete.

Španac mora da prizna sebi i drugima da Učena ne može da igra hibridnog defanzivca na boku.

Zvezdina uprava na Rijerinoj promociji (©Starsport)

Idemo dalje. Crvena zvezda je za angažovanje Loiza Loizua i Bugarina Kristijana Balova kumulativno potrošila šest miliona evra. Jedan je imao minornu ulogu u dvomeču sa Plzenjom, drugi nije ni prijavljen za Evropu. Na sve to momak koji se spremao za transfer čitavo leto, imao gotovo kupljenu kartu za Drezden, Vladimir Lučić, ulazi u najtežem momentu da nešto uradi. Portugalski vezista Tomas Handel, plaćen isto milionskim iznosom, jedan je u nizu neprijavljenih za Evropu, iako je imao status odlikaša u Primeiri. Mamadu Badžo i Rodrigao su vaskrsli iz kaveza… Ali sve je to ostavilo utisak ozbiljnog bućkuriša. Da je umesto Alberta Rijere na klupi bio konzilijum u sastavu Johan Krojf – Valerij Lobanovski – Pep Gvardiola, teško da bi za dve sedmice ispravio pojedine greške. Jer Crvena zvezda posluje sa sistemskom greškom.

Ovaj tim je selektiran za Dejana Stanković, a potom je u kritičnom delu sezone dat u ruke Albertu Rijeri. Možda je moralo tako da bude, ali onda na Marakani moraju da budu svesni da je sasvim normalno da odigraju ovakav meč kao u Češkoj kada za evrpske uslove prosečni rival da pet golova. A mogao je još toliko. Sve je to proces.

Zvezdan Terzić je čovek prisutan u fudbalu više od tri decenije. I prošao je sve i svašta, ali ne u ovakvom vremenskom kontekstu. Posle vrhunskog rasta Crvene zvezde u evropskim okvirima sada već dve godine umesto finalnog dodira napretka dolaze razočaranja. To znači da nešto tu nije kako treba. I to je njegova odgovornost, koliko Marina i Mrkele. Morao je da prodrma klub, oseti opasnosti koje dolaze… A ima i ono sportsko-životno nenapisano pravilo: “kad najjači si, tad si zapravo najranjiviji”.

 Možda nekada treba poslušati kritiku, iako sa strane ona deluje maliciozno i površno. Jer sigurno nije nešto kako treba ako Zvezda serijski ispada od Pafosa, Ber Ševe i Plzenja.

Čelnici Crvene zvezde treba da kažu da su negde debelo pogrešili, zasuku rukave i počnu jače da rade. Biće lakše i njima i zvezdaškoj javnosti.

Ako ne shvate da su debelo grešili, onda ništa. Vidimo se i dogodine na istom mestu.