Pešić uplašen u Tel Avivu: Hoću samo da odem odavde, ništa drugo me ne zanima

Brate, bolje ja da ti kazem na vreme da imas problem. Coveku lete bombe iznad glave a ti gledas gde mozes da ustines sa svojim komentarom. Ozbiljno, potrazi pomoc dok ne bude pocelo da se prenosi na privatan zivot

Veliko pitanje koliko bi para trazio Pesic da bude rezerva (Falcineliju ili Prijovicu svejedno). A presli smo to da nam Pesic bude prvi spic. Uostalom, sta ce ti bolja rezerva od Pavkova?

Kako te nije sramota? Mislis da bi tebi sve bilo super pod takvim okolnostima? Nirmalno je da covek bude uplasen u takvoj situaciji. Rat nije sala.

Koliko su ljudi poput tebe zavidni, to je još nenormalnije. Šta, treba da uživa dok mu rakete lete iznad glave i da se pravi kao da se ništa ne dešava samo zato je što je dobro plaćen? Plaćen je da igra fudbal, a ne da drži metu na čelu. Dosadili ste više sa tim "on treba da ćuti, prima puno para", možda bi ih i ti primao da si se u životu otkidao od treninga i da si se odricao svega i svačega, umesto što balaviš za tastaturom i kmečiš na druge.

Nema tu ikakve zavidnosti. On je sam izabrao da ode gde je otišao. Sve i da nije znao u koji deo sveta ide, do sada bi saznao. Mogao je lepo da im se zahvali i vrati se kući kod mamice još ranije. Inače nije on jedini preostao na tom prostoru pa da mu sada treba pomoć. Ima tamo stotine hiljada ljudi pa kuda oni tu i on. A o tome kolko trenira i ulaže vremena u treninge, pa to mu je nekako i opis posla. Za to je i plaćen... Utakmice su sam jedan malecki delić njegovih obaveza...

@Benhamin Hahahahaha pa ja ne verujem šta čitam i kakvih sve ljudi ima... Bukvalno se preko ekrana oseti ta tvoja pakost i zavist. Obaveza mu je da trenira i da igra fudbal, ne da sedi i ćuti dok mu rakete proleću nad glavom. I nije care u Izraelu svaki dan rat, pa da "on nije trebao da ode tamo", kada je on otišao rata nije bilo. Takođe, nije ni jedini koji hoće da ode. A ovo "trebalo je da ode kod mamice" nije ni potrebno komentarisati, takvi junaci poput tebe se uglavnom ceo život skrivaju iza mamicine suknje, a da si kojim slučajem na njegovom mestu prvi bi bežao. Lako je sedeti ušuškan u svom krevetu, pa preko telefona lajati na ljude koji žele da napuste zemlju u kojoj u svakom trenutku može da ih pogodi raketa. Malo više saosećajnosti i razumevanja prema drugima, posebno prema članovima svog sopstvenog naroda, ti ne bi škodilo, kao ni malo manje mentaliteta "samo nek komšiji crkne krava".