Piksi: Samo lud ne može sa mnom! Batalite Instagram i budalaštine, a verujte mi – borićemo se za prvo mesto

Aura pobednika. Čovek koji zrači. Pojavom, rečima i – delima. Takav je Dragan Stojković čiji je početak selektorskog mandata nagovestio da u novoj ulozi može da bude jednako uspešan kao dok je igrao fudbal.

Kako zbog igre i rezultata državnog tima u kvalifikacijama za Mundijal, tako i zbog sugestivnosti. Moći da o čas posla ubedi sagovornika – bilo da je igrač, navijač ili novinar – da mu veruje. Nije se nametnuo floskulama, već harizmom, karakterom, primetnim i iz svake reči izgovorene u velikom intervjuu Sportskom žurnalu, iz kojeg prenosimo najzanimljivije delove.

Između ostalog, kako vlada situacijom?

„Nisam diktator, niti ću ikad biti, čak ni u fudbalskom smislu. Ima toga, postoje treneri koji su baš diktatori, maltretiranjem dolaze do nečega. Igrači trpe, ćute... Nisam takav tip, prihvatljiv sam za saradnju. Sa mnom ne može da radi samo neko ko je lud, ko nije normalan. Svaki normalan čovek će sa mnom naći zajednički jezik bez problema. Pogotovo sad kad smo na zajedničkom putu i kad trenerskim znanjem, iskustvom i vizijom mogu da objasnim momcima šta je dobro, šta nije“, ističe Piksi u razgovoru za Žurnal.

Selektor ističe da je za saradnju vrlo pristupačan, mada dodaje da hijerarhija mora da se poštuje.

„Da li je moja poslednja? Možemo da kažemo da jeste. Ne bi valjalo da igrač odlučuje i da preko moje reči poklopi to. Nije lepo. Moraš da pokažeš autoritet, a on se stiče pre svega znanjem, rečima koje imaju značenje“.

Možda najupečatljiviji utisak za skoro mesec i po dana na mestu selektora jeste Stojkovićeva sigurnost u ono što govori i radi. Optimizam koji osvaja. Logično je zapitati se odakle potiče, ako se zna koliko su kvalifikacije za Katar komplikovane, da samo pobednik grupe ide direktno na završni turnir, a drugoplasiranom sleduje baraž u kome mora da pobedi dvaput da bi stigao do Bliskog istoka.

„Zato što smatram da ćemo se sa Portugalijom boriti za prvo mesto, verujem da do njega možemo da stignemo. Takav sam. Začudim se kad mi neko kaže: „Pazi, previše si optimista“. Gledam i pitam se šta bi trebalo da radim kao trener. Da budem pesimista? Da kažem: „Ljudi, ako izgubimo sa 0:2 nemojte da zamerite, jer oni su mnogo jaki!?“ Čoveče božji, to ne mogu da razumem! Ne razumem tu retoriku. Gubitničku. Kakve veze ima. Francuska u Parizu, Portugalija u Lisabonu, šta – nepobedivi su?“

(© Star sport)

Još malo o mentalitetu:

„Ne želim da kalkulišem ili prognoziram, kad kažu imamo sedam bodova, ne zanimaju me bodovi, već prezentacija naše ekipe, borbenost, da li igrači rade ono što sam im rekao. Da li mogu da sprovedu stil fudbala kakav tražim. Povoljan rezultat će doći kao plod dobre igre, poraz kao epilog loše. Optimizam ne može niko da nam oduzme. Kako da kažem momcima: „Idemo danas, pa šta bude“. Kako? Zašto si onda trener? Pecaljka, na reku, pa onda pecaš ribu. I niko te ne dira, niti te ko pita šta. Da, optimista sam i ne vidim nikakav problem. Smatram da ćemo sa Portugalijom igrati za prvo mesto“.

Elaborirao je selektor pitanje bekova, pa i štopera, s posebnim akcentom na sadašnji kadar, nagovestivši da i te kako prati i učinak onih fudbalera koji nisu bili na spisku za martovske utakmice.

„Mali Pavlović je mlad i pred njim je lepa perspektiva. Videćemo kako će se razvijati, ali ne vidim razlog da zastane negde, da poleti. Ako poleti, iščupaću mu uši, jer to ne sme da radi. Vidim da je ozbijan momak. Milenković je, takođe, lepo godište, igra u velikoj i teškoj ligi. Naravno, trebalo bi i on još dosta da uči, ima sitnica na kojima ćemo morati da poradimo, ali je strahovit potencijal. Mitrović ima 32 godine, trebalo bi videti kakva je situacija sa Nastasićem, Veljkovićem, Spajić je tu, Svetozar Marković je vrlo interesantan momak, Milunović je iskusan, mali Pankov pokazuje. Gledao sam protiv Milana, ne našu ligu. Trebalo bi da se dokazuju, da ne prave gluposti. Da zaborave Instagrame i ostale budalaštine, jer im to u karijerama nije bitno“.

Od Stojkovića je Žurnal zatražio obrazloženje zašto je Stefan Mitrović zamenik kapitena reprezentacije, iako je u prethodnom ciklusu taj status pripadao imenjaku mu Aleksandru.

„Pojma nemam, tako mi došlo u glavi. Rekao sam Tadiću: 'Bićeš kapiten, nosiš broj deset, daću ti odgovornost'. A drugi kapiten je Stefan Mitrović. Zbog godina. Tu se priča završila posle deset sekundi. Daleko od toga da Aleksandar ne može da nosi traku, taman posla“.

Kad smo već kod Aleksandra Mitrovića i napadača, veliku pažnju javnosti izazvala je odluka Uroša Đurđevića da prihvati poziv Fudbalskog saveza Crne Gore. Mnogi smatraju da smo ispustili bivšeg prvotimca Partizana, sada člana Sportinga iz Hihona, prvog strelca Druge lige Španije?

„A, što, je i neko čudo? Ništa nije ispušteno. Možda umesto Aleksandra Mitrovića!? Vlahovića ili Jovića? Ne znam gde ga vidite. Nemojte da pravimo od muve magarca. Niti smo ga izgubili, niti je on nas izgubio. Dobar je igrač, ali ne vidim to kao nešto što je izgubljeno“, dodao je Dragan Stojković Piksi u intervjuu za Sportski žurnal.

NEMAMO IGRAČA KAO ŠTO JE BIO PIKSI

(© MN Press)

Sjajan je bio Dragan Stojković kao fudbaler. Unikatan. Dovoljno da se autor intervjua zapita postoji li u sadašnjoj reprezentaciji igrač koji poput Piksija ima šut?

„Ne vidim takvog“, uzvraća selektor.

Pregled igre?

„Teško“.

Tehniku?

„Imamo Tadića koji je dobar tehničar, Lukić je dobar tehničar. Đuričić, Sergej s obzirom na nezgrapnost koju ima u visini. Moja tehnika je bila nešto drugačija“.

Po opštem mišljenju, Tadić je poslednja srpska „desetka“. Neko na vidiku?

„Zasad nisam to video, ali ima vremena“.