Prebiješ i ukrotiš Belingema, pripitomiš Real: Čolo Simeone uradio domaći, Ančeloti pomogao

Možda su oči Real Madrida, njegovih navijača, Karla Ančelotija bile zamazane sa pet uvodnih pobeda i liderskom pozicijom u Primeri. Možda je sliku dodatno iskrivila premijera Lige šampiona gde je, uprkos mučenju da se probije bedem Union Berlina, izvojevana pobeda. Kada sezonu otvorite sa maksimalnih 6/6, malo ko priča o problemima, traži manjkavosti u igri. Sinoć ih je u prvom Madrilenju sezone ogoolio Dijego Simeone i njegov Atletiko Madrid.

I pre no što je sezona zvanično počela, onda i nakon što su zatvorena vrata letnje pijace, a Kilijan Mbape ostao igrač Pari Sen Žermena, bilo je jasno da je Real Madrid, kao klub što svake godine želi i titulu Lige šampiona i krunu u Španiji i još ponešto, sebi dao preveliki luksuz da u novo putešestvije zakorači bez klasičnog špica vrhunske fudbalske klase kakav je u belom dresu bio Karim Benzema, kakav jeste Kilijan Mbape.

I upravo to odsustvo creme de la creme devetke - uz dužno poštovanje prema Hoseluu, momku koji od starta sezone pruža vrlo pristojne partije za Kraljevski klub - se osećalo od uvodne runde Primere, ali ga je vešto, konstantnim golovima iz kola u kolo prikrivao Džud Belingem, Realov dečko za sve od 100.000.000 evra. Jer kada vam saldo postignutih pogodaka većinski zavisi od jednog igrača, kojem golovi pritom nisu glavno oružje u fudbalskom arsenalu, onda protivnku, s pravom pripremom meča, njegovo zaustavljanje ne bude baš vrh Himalaja. Naročito, defanzivnim ratnicima kakve godinama pravi Simeone.

Čolu je, Karlo Ančeloti sinoć učinio i jednu veliku uslugu. Umesto na poziciju desetke koju je Englez pokrivao od starta sezone, lansirao je Karleto Engleza u špic, kao deo napadačkog dvojca sa Rodrigom. Belingem je od prvog oblačenja dresa Reala demonstrirao zašto je već sa 20 godina jedan od boljih vezista planete - vruhnskim izdanjima u oba smera, brzinom, snagom, krativnošću i sposobnošću da genijalne ideje sprovodi u delo. Ali od momka kojem je konforna zona igra od šesnaesterca do šesnaesterca, koji golove mahom daje iz drugog plana, kada je fokus protivničkih odbrana na napadačima, bilo je previše tražiti da eksplodira i kao jedan od dvojice najisturenijih igrača ekipe.

"Mislim da je izostanak Hoselua iz startne postave umanjio šanse Belingema da napadne, jer je on često ubira plodove Hoseluove sjajne igre u vazduhu. U ovakvim uslovima smo uspevali bolje da ga kontrolišemo", reče nakon sinoćne utakmice Dijego Simeone koji je očigledno uradio domaći zadatak - što defanzivno, što ofanzivno.

Dobro je naoštrio svoje pitbulove argentinski stručnjak naloživši im da kada god Belingem primi loptu, momentalno počnu da kidišu i to grupno. Kada god bi Engelez priljubio loptu uz stopalo, na putu bi mu se isprečila bar dvojica, češće trojica Atletikovih defanzivaca. Konstantno su trijade domaćina opkoljavale Belingema, terale ga u ćorsokak, neutralisale, krotile i tukle. Iznudio je mladi vezista bar pet faulova, još nekolicina nije svirana, što zbog puštanja prednosti, što zbog odluke sudija. Pritom su Jorgandžije uspele toliko da isfrustriraju bivšeg igrača Dortmunda, da je ovaj u dubokoj nadoknadi "pukao" i nesvojstveno sebi, pogibeljno startovao na Anhela Koreu. Start za čist crveni karton, ali se Englez provukao sa žutim.

Belingem je od sinoć do jutros bio jedan od najkomentarisanijih tema na Tviteru. Nije bilo onog imperatorskog širenja ruku i hladnog izraza lica. Umesto fotografija karakteristične proslave gola, društvene mreže preplavilo je ismevanje najboljeg igrača Reala od starta sezone.

"Šta je pošlo po zlu protiv Real Madrida sinoć", "Ne znam, džep Stefana Savića bio je predubok da bih video", karikirali su duhoviti tviteraši razgovor Belingema sa novinarima nakon meča.

U zamci za reprezentativca Engleske, ostao je zarobljen Realov napadački potencijal. Gol Tonija Krosa sa dvadsetak metara došao je iz čistog individualnog kvaliteta. Isto tako, ogoljene su Realove mane u defanzivi. Kraljevski klub je tek drugi put od sezone 2003/04 primio tri gola glavom na istoj utakmici (desilo mu se 2018. protiv Đirone), ali nije to sinoć na Metropolitanu bio plod slučajnosti već jasne Simeoneove ideje.

Morata: Želim titulu sa Atletikom pre nego što se povučem iz fudbala

Napadači Atletika su konstantno usmeravali, odnosno izvlačili Realov protivvazdušni štit, Antonija Ridigera iz srca šesnaesterca, eksploatisavši tako slabosti Davida Alabe u skok igri. Malo je reći da je i Austraijanac meč završio frustriran koliko i Belingem. Oba Moratina gola išla su preko njega. A kada bi se Španac odrazio, Alaba je mogao samo pogledom da prati šta se dešava i da posle trećeg gola Atletika neopravdano besni na Eduarda Kamavingu.

Ančeloti je nakon meča momentalno preuzeo krivicu na svoja pleća. Daleko od toga da je nema. Osmi put je Čolo Simeone izašao kao pobednik iz 21. međusobnog tenserskog okršaja (oba trenera po osam pobeda uz pet remija). Ali kao olakšavajuća okolnost mu se mora uzeti da vodi manje balansirani tim nego lani kada je imao vrhunskog klasičnog špica, da mu je van stroja bio Vinisijus Žunior, kao i da mu je od starta sezone povređen Eder Militao. A teško da bi se pored štoperksog tandema Militao - Ridiger, atletikovi letači onako šepurili po šesnaestercu gradskog rivala.

Ipak, koga nema bez njega se mora i (ne) može, a Simeone se bolje prilagodio uslovima i spečio Real Madrid da i pored 20 šuteva ka golu i 64 posto poseda lopte, ne napravi veliku priliku za 90 i kusur minuta.