PRELAZZI: Remontadu daješ, remontadu primaš

Ima onaj matori, dosadni vic, kao, dođe žena s posla i počne da viče na muža: "Koliko si samo nesposoban! Ti si najnesposobniji čovek na svetu! Da postoji Svetsko prvenstvo u nesposobnosti, ti bi osvojio drugo mesto!"

"Zašto drugo?", jedino je što jadnom čoveku padne na pamet da pita.

"Zato što si nesposoban!"

Kada je žreb osmine finala Lige šampiona zimus spojio Barselonu i Pari Sen Žermen, neki su se setili ovog štosa.

U poslednjih nekoliko sezona, dva tima koja jednostavno moraju da igraju jedni protiv drugih – sve je počelo još u onom finalu Kupa pobednika kupova, kada je na klupi Katalonaca sedeo veliki Bobi Robson – delovala su u Evropi toliko nesposobno da bi sigurno bili vicešampioni u nesposobnosti.

U stvari, da je neka kladionica tada ponudila kvotu da će oba tima nekako ispasti, taj koeficijent ne bi bio veliki, a mnogi bi se odlučili da probaju makar sa sitnom kintom.

U međuvremenu je jedan klub ostao bez predsednika, a najbolji igrač umeo je na preduge trenutke da izgleda kako bi radije bio u bilo kom dresu, samo ne u tom; drugi klub je ostao bez trenera, a njihova neupitna dominacija u domaćem prvenstvu, pa, makar je na kratko dovedena u pitanje. Do nivoa na kojem će možda, samo možda, morati i da se oznoje za pehar.

Onda se, taman kad je zaličilo da se Barsa oporavlja i da je Kuman sebi kupio makar poštenu šansu da ga i nova adminstracija uzme u razmatranje narednog leta, na Kamp Nou desio Embape i sve je, makar tako laičkom oku izgleda, rešeno.

Pari Sen Žermen će u četvrtfinale, gde će ih vrebati naredni korak tradicionalne nesposobnosti koji Poketino mora da zatomi; Barselona će imati dugi odmor od Evrope i sebe, dok ne raščisti sama sa sobom šta misli i hoće.

Presidente Laporta – vreme je da se spektakl vrati u Barselonu

Tokom leta, Nejmar će, poput tipa koji nedeljama cifra poruku na Instagramu pre nego što je pošalje devojci sa baš lepim fotkama (a deluje i da je kul lik), u jednom trenutku kliknuti "Send" i pitati Mesija šta da rade njih dvojica i, još važnije, gde da rade njih dvojica, ukoliko za taj par uopšte ima budućnosti.

Samo... ipak su to šampioni, pa makar i šampioni nesposobnosti.

Teško je zamisliti, hoćemo reći, da večeras na Parku prinčeva vidimo nekih dosadnih 0:0, da Parižani (i ovog puta bez Nejmara) otaljaju stvar, a da Barselona više osluškuje šta će u Madridu u La Ligi uraditi Atletiko, sada kada je otvoren minimalni prostor za titulu.

21.00: (2.70) PSŽ (3.30) Barselona (2.70)

Neko od ovih serijskih nesposobnjakovića uradiće nešto ludo, bilo da doživi totalni krah ili da bude nadomak preokreta.

A ako neko zna šta je "remontada", to je Barselona.

Naravno, kada se čuje ta španska reč – postoji i verzija na katalonskom, koja zvuči slično – više niko neće pomisliti na ono rano proleće kada su Parižani primili šest, u jednoj od najvećih i najbizarnijih utakmica što je Liga šampiona (a konkurencija je velika) ikada videla.

Barselona je tada, da se poslužimo Žigićevom rečeničnom konstrukcijom, "remontadu davala", ali je posle, gotovo dosledno, "remontadu primala".

(Uostalom, i te sezone, nedugo posle Mesijevih i Nejmarovih 6:1, što je ceo svet gledao bez daha, pukli su 3:0 od Juventusa, što je podvig učinilo unekoliko manjim.)

Roma ih je oborila na Olimpiku, pa ih je Liverpul srušio na Enfildu, pa im je Bajern u Lisabonu dao osam komada; dobro im je vraćeno onih šest, a neki koji baš i ne misle da je to "Više od kluba" rekli bi da im je dobro vraćeno i za sve one godine kada su ih zvali, s pravom ili ne, "Uefalona".

Čovek se najbolje uči na svojim greškama, i ništa ne može da te natera da ustaneš kao sopstvena usta puna zemlje i prašine.

A Barsa se, sve i da nije bilo bizarnih vannastavnih aktivnosti i svega onoga zbog čega je klub više ličio na epizodu serije "House of Cards" – uz primese "The Office", pošto je na momente moralo delovati komično – nego na fudbalsku instituciju, dobro najela i zemlje i prašine.

Ono pre metar dana kad je Embape obrisao pod čitavom Katalonijom, to je bila najniža tačka depresije, posebno što je pre toga izgledalo da je sinulo makar malo sunca...

A eto, kako se sve promeni, večeras možda neće biti čuda, ali odjednom sa Sredozemlja neki lepši, drevni vetrovi: tvorac "one" Barselone, čovek koji ju je uveo u 21. vek i koji je lično odgovoran što toliko sadašnjih klinaca voli baš Barsu (a ne Real, recimo), vratio se na mesto najslađeg zloč... pardon, najvećeg uspeha.

Barseloni je trenutno važnija Laportina "remontada" koja tek predstoji, tranzicija koja će biti neminovna kada se ova sezona nekako privede kraju, i kada Leo Mesi saopšti odluku, posebno ako, za razliku od lane, odluka bude em saopštena em doneta, pošto je trenutni status "ni tamo ni ovde" jednako bolan i po njega i po jedini klub koji je ikada imao.

Večeras u Parizu počinje ne samo ta etapa, nego i borba za goli život brojnih igrača koji su predstavljali omču oko vrata timu i stručnom štabu i prethodnoj garnituri (od Dembelea, preko Kutinja, pa možda čak i Grizmana), uključujući tu i onaj gajtan od najfinije kadife moćnog Argentinca.

Ukoliko zbog toga dobijemo nešto makar nalik na "remontadu", biće to, možda, dokaz da Barselona nije toliko nesposobna koliko često izgleda.

A da stvar bude još primamljivija, s druge su strane trener i ekipa i zvezda koja je na terenu i zvezda koja je u loži, kojima je jednako teško – i Poketinu i gazdama – što su dosad bili vicešampioni u nesposobnosti, sa krunom od trnja zvanom "vicešampioni Evrope".

Uživajmo, onda, još večeras, pa da se opet izbrojimo naredne sezone. Tada će se, nema u to sumnje, Barsa i PSŽ sigurno opet sresti i neko od njih će opet želeti da ne bude lik iz starog, dosadnog vica.

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista Mozzart Sporta