Prvi put posle 22 meseca za Orlove pred navijačima: Jedva čekamo, idemo na šest bodova!

Beše onaj remi s Ukrajinom, beše novembar 2019. godine. I niko nije mogao ni da pretpostavi da će proći već evo skoro dve pune godine pre no što će fudbalska reprezentacija Srbije ponovo zaigrati pred punim stadionom. Desila se ta korona, sve se u svetu fudbala poremetilo, pa će tek sada, u subotu protiv Luksemburga, Orlovi moći da računaju na podršku sa tribina. Stefan Mitrović i posebno Dušan Vlahović ne mogu da dočekaju.

“Meni će čak biti prvi put da igram sa reprezentacijom pred publikom. Nisam osetio to i mislim da će biti najbolji osećaj na svetu. Zvuči kliše, ali stvarno je tako, kada neko krene da igra fudbal najveća želja je da zaigra pred punim stadionom za reprezentaciju. Biće to ostvarenje sna za mene. Jedva čekam”, kaže mladi napadač Fjorentine na prvoj konferenciji za novinare pred septembarske akcije.

Pre tog Luksemburga, u sredu u Debrecinu, prijateljski sudar sa selekcijom Katara kao uvod u one takmičarske izazove: Luksemburg i potom Irska u Dablinu.

“Svaka utakmica za reprezentaciju je mnogo bitna, jer treba da gradimo pobednički mentalitet. Zato je i taj Katar bitan, iako je fokus na dve naredne utakmice pošto igramo za bodove. Postavili smo sebi imperative da uvek idemo na maksimum, daćemo sve od sebe da osvojimo svih šest bodova. Imamo kvalitet za to, treba da uđemo u svaki meč maksimalno ozbiljno. Tada naš kvalitet dolazi do izražaja. Realno je da upišemo i sve tri pobede, imamo kvalitet za to”, ističe Mitrović.

Sa tih šest bodova četa Dragana Stojkovića bi sebi obezbedila makar drugo mesto u kvalifikacionoj Grupi A i makar baraž za odlazak na Mundijal 2022. ima li zato pritiska, straha čak?

“Ne postoji strah. Svaki početak ti daje samopouzdanje da nastavi takoš. U prethodnim kvalifikacijama smo počinjali loše i zbog toga na kraju ispaštali i nismo odlazili na velika takmičenja. Dobar početak nam svima mnogo znači. Moramo da nastavimo istim putem”, odmahuje rukom jedan od kapitena Orlova pre no što ulazi u nešto detaljniju analizu rivala.

“Što se tiče Luksemburga, kad pogledamo njihov spisak, tri imena se izdvajaju, to su Žerson Rodrigez, Leandro Bareiro i Kristofer Martins Pereira iz Jang Bojsa. Više nije uopšte slučajno što prave dobre rezultate, mnogo bolje nego ranije. Dugo istog selektora imaju, dugo sun na okupu, igraju sve bolje i bolje. Irska je ipak dosta ozbiljnija reprezentacija, mnogo igrača iz Engleske tu ima. Gaje klasičan sistem ostrvskih ekipa. Dosta duela, dosta dugih lopti, potenciraju prekid igru. Treba da se fokusiramo na nas, da obratimo pažnju na te njihove vrline i da ih neutrališemo”.

Sreda, 20.45: (3,80) Katar (3,45) Srbija (2,00)

Možda i sa dvojicom napadača kako smo recimo počeli protiv Portugalije? Posebno zato što su i Dušan Vlahović i Aleksandar Mitrović u dobroj formi.

“Svi želimo da igramo naravno. Na meni je da vredno radim, da pokušam da se nametnem. Ali na kraju ‘Mister’ odlučuje i biće kako on kaže… Prva misao svakog igrača pred bilo koju utakmicu je da ekipa pobedi, pa tek onda napadaču prođe kroz glavu da i on treba da postigne gol. Ekipa je jedino što vredi i svi moramo zajedno da stremimo ka tome. A ko će biti protagonista stvarno nije bitno, mada bih naravno voleo da nastavim niz golova”.

 O ODLASKU U HETAFE I OSTANKU U FIRENCI

Mitrovićeva i Vlahovićeva konferencija nije naravno mogla da prođe ni bez pitanja o klubovima. Stefan je promenio sredinu i otišao u Hetafe. Vlahović je pak ostao igrač Fjorentine, iako su Atletiko i Totenhem nudili bogatstva za potpis mladog napadača.

“Ne razmišljam više o tome. Iako je bio veliki pritisak javnosti, da li ću ići ili ne. Nisam razočaran što ću ostati u Fjorentini. To je bila i moja odluka. Ima ljudi koji vode računa o tim stvarima. Moje je da treniram, da igram fudbal, da slušam trenere, starije igrače, da slušam šta mi se kaže. Doći će sve kada bude vreme”, odgovara Vlahović, sa nadom da će ponuda biti i sledećeg leta.

Sreda, 20.45: (1,25) Portugalija (5,80) Republika Irska (12,0)

A to bi moralo da znači da će biti i golova?

“Nezahvalno je pričati o tome da li mogu da ponovim prošlu sezonu ili ne. Ja verujem u sebe i mislim da ću moći da ponovim, ali ništa mi neće pasti sa neba. Moram da radim još jače od ostalih, teren je jedino merilo”.

Mitrović se pak nije dvoumio. Hteo je kod Nemanje Maksimovića u Hetafe i otišao.

“Dobro sam se snašao u Hetafeu. Maksa mi je mnogo pomagao, dugo je već tamo, vrlo bitan igrač u sistemu. Što se tiče moje situacije, vrlo sam zadovoljan transferom tamo. Bio sam 2014. u Španiji i od tada mi je želja bila da se vratim, jer je to jedna od najboljih liga na svetu. I nadam se da će ova sezona biti uspešnija nego prethodna”.