Radnički je sve što Partizan nije! Ima stil, trenera, navijače, osvetnika i petlju za Evropu

Uzlet jednog i potonuće drugog. Radnički je sve što je Partizan bio. KLUB! Ima igru, talente, trenera od poverenja čelnika i navijače što bodre tim. Zato će cela Srbija tokom leta navijati da se probije do grupne faze Lige konferencije. Ako bude otresit kao u Humskoj možda i uspe na kvalifikacionom putu za koji se izborio ranije, mada se činilo da bi protiv očajnih crno-belih mogao na stepenicu više, do juriša na Ligu Evrope, što ne menja utisak da je osveženje za kakvim je naš fudbal vapio.

Zdrav ambijent u kome obitavaju svi od rukovodilaca, preko članova stručnog štaba, pažljivo biranih igrača, do gledalaca, doveo je Kragujevčane u jednom trenutku do stanja euforije. Omogućio im je da lete iznad Topčiderskog brda i vide stazu ka atraktivnijem UEFA takmičenju kakvu nisu mogli da naslute po dolaskom Feđe Dudića. Od dna tabele do međunarodne scene za devet meseci. U istom periodu Parni valjak se kretao obrnuto, počeo je sjajno i sve do marta izgledao pristojno, a kad se jednom sapleo više nije ustao, te je rezultat poslednjeg kola plej-ofa samo potvrda dešavanja u oba tabora. Domaćeg u kome ništa nije domaćinski i gostujućeg, koji mora da se dopada neutralnim ljubiteljima fudbala – 2:2.

Epilog: izabranicima Alberta Nađa aplaudiraju samo zato što su za sedam minuta uspeli da se vrate iz bunara, a Radnički čeka kraj meča u Novom Sadu, iako suštinski može da pretpostavi da je ispustio lepu šansu da se oproba u kvalifikacijama za Ligu Evrope, te će u „prvi razred“.

Sve što podseća na moderan klub, makar u sprskim uslovima, Šumadinci imaju. Šefa stručnog štaba sposobnog da ubedi igrače da mogu da grizu tamo gde su se ranije mnogi predavali; igrače poput Milana Aleksića, Matije Gluševića i Milutina Vidosavljevića, što miluju loptu, paze na nju, šapuću joj i ona ih zato sluša; Crvene đavole dovoljno glasne da proizvedu huk kakav u Humskoj godinu dana nisu čuli crno-beli, jer Grobari ratuju sa rukovodstvom.

Jedina je nevolja za Kragujevčane što gol vredan plasmana u kvalifikacije za Ligu Evrope nisu videli. Ulaz na severnu tribinu omogućen im je u 20. minutu, a još u četvrtom čak ni još jednom sjajni Aleksandar Jovanović nije uspeo da spreči pogodak. Scene iz tog napada Radničkog 1923 su slika i prilika: njihova i Partizanova. Po više osnova.

Može biti da se Milanu Aleksiću vrzmalo po glavi kako su ga u omladinskoj školi crno-belih, otpisali kao manje talentovanog od ostale dece, u nameri da pokaže kako su pogrešili pustio je korak, progutao teren, trčao 40 metara i najzaslužniji je za vođstvo sadašnjeg protiv bivšeg kluba. Jeste asistent posle odbikta Kilijan Bevis, a realizator zicera Milutin Vidosavljević, međutim, na adresu dečaka iz „klase 2005“ idu čestitke što je shvatio da kako može brzinom da ugrozi Partizan, iako je na leđima izdržao dvojicu.

Iz ugla Parnog valjka – nedopustivo. Ovaj tim je pokazao da nije u stanju da se brani ni na uskom prostoru, kamoli širokom. Čak ne može biti govora o padu koncentracije, jer je prošlo tek 236 sekundi od početka meča. Pre će biti da je manjak kvaliteta i(li) odgovornosti prema dresu.

Drugi Aleksićev gol je još lepši. Ovoga puta je sve uradio sam, pokazao domaćinu da mora da menja kompletnu odbranu, jer ova ne valja i kad je pogodio takav se prasak prolomio severnom tribinom. Valjda se do Kragujevca čulo oduševljene kako je jedan od miljenika navijača poveo sjajno ukomponovan tim ka Evropi. Sad je iskočio Milan Aleksić, ranije Kilijan Bevis, na nekim utakmicama Milutin Vidosavljević, uticaj Salija Vidžija i Vasilija Đurića je bio vrlo dobar, iako danas prvi nije igrao, golman Stojan Leković je napredovao, ali je i on morao da potpiše dve kapitulacije u kratkom peirodu.

Partizan se prema igri, lopti, ono malo njegovih navijača i takmičenju tri četvrtine meča odnosio toliko sramno da samo jednom fudbaleru u tom peroidu zaslužuje da se pomene ime. I prezime. ALEKSANDAR JOVANOVIĆ. Pošto je i kvalitetan i sportski nastrojen bio i poslednjeg dana. Podsetio je na prve dane u Beogradu. Branio je maltene sve. Golove nije mogao. Nije preterivanje, sprečio je katastrofu. Mada, ionako je klub u katastrofalnom stanju i to vide svim osim onih koji ga vode.

Što bi rekao Nenad Bjeković – tužno i ružno.

To što su Nemanja Nikolić i imenjak mu Trifunović omogućili izjednačenje je dobro za njihov imidž, ali Partizanov je urušen da mu maltene ne znači – ništa.

----------------------

PARTIZAN – RADNIČKI 1923 2:2 (0:1)

/Nikolić 75, Trifunović 82 - Vidosavljević 4, Aleksić 70/

Stadion: Humska

Sudija: Stefan Jeknić

Partizan (4-4-2): Jovanović 8 – Stojković 5 (od 71. Roganović 6), Filipović 5 (od 46. Kovačević 5), Saničanin 5, Antić 5 –Ovusu 5, Natho 5 – Severina 5 (od 71. Trifunović 6,5), Nikolić 6,5, Goh - (od 10. Janković 5, od 85. Živković 5) – Baždar 5;

Radnički 1923 (4-2-3-1): Leković 6 – Ćosić 7, Mitrović 6,5, Šerbečić 7, Pecelj 6 – Aleksić 8, Ristić 7 – Glušćević 7,5 (od 85. Adžić -), Vidosavljević 7,5, Bevis 7 (od 71. Đurić 6) – Ivelja 6 (od 71. Ortiz 5,5).

Igrač utakmice: Milan Aleksić (Radnički) 8.

----------------------

MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE, SEDMO KOLO PLEJ-OFA

Četvrtak

TSC – Napredak 6:0 (2:0)

/Ćirković 6, 78, Stanić 42, 53, Pantović 58, Šoš 80/

Subota

Partizan - Radnički 1923 2:2 (0:1)

/Nikolić 75, Trifunović 82 - Vidosavljević 4, Aleksić 70/

Crvena zvezda - Čukarički (U TOKU)

Vojvodina - Mladost (U TOKU)