Bez „efekta Stanoje“: Ako su na klupu mogli Milić, Mitrović i Đurđević, zašto ne može i Simić?

Niko nije ni očekivao da nevolje budu kao rukom odnesene preko noći, ali ne zaboravite da je Partizanu dva gola dao i Radnički u Nišu, da mu je fenjeraš Zemun pretio u završnici meča, da je čak i protiv srpskoligaša Budućnosti u Valjevu kapitulirao. Nije samo reč o primljenim golovima, nego i o načinu na koji protivnici razvijaju akcije, dolaze ispred ili ulaze u kazneni prostor. Znaju da je crno-beli tim ranjiv i ako ga pritisnu, onda ga obično primoraju na kapitulaciju.

Zato se posle četiri utakmice, koliko je za manje od dve sedmice predvodio tim, ne može konstatovati da je efekat Stanojevićevog angažmana vidljiv. Ekipa je i dalje pod traumom lošeg početka sezone, panična i stidljiva, bez jasnih automatizama, na kojima bi tek trebalo da se radi. A tako nije bilo u njegova prva dva mandata, jer je čim je došao tim prodisao. Sad se muči.

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Tvoj tim povede sa dva razlike i tip kec ili dvojka je odmah prošao

Novi trener je pokušao promenom štopera, tako što je sklonio Sidneja Limu, jer nije zagovornik da u poslednjoj liniji igraju stranci, rehabilitovao Stefana Milića, ali Partizan i dalje nije siguran. Čak i kada je dobijao utakmice, ispoljavao je manjkavosti. Ako je Lima preseljen na klupu, a odranije se među rezervistima nalazi Stefan Mitrović, ako od večitog derbija u prvenstvu ne igra Vukašin Đurđević, šta je to što sprečava crno-bele da isto učine i sa Nikolom Simićem? Naravno da mladi štoper nije jedini krivac što samo OFK Beograd ima slabiju odbranu, ali njegove reakcije – ili izostanak istih – loša postavljanja, kašnjenja i manjak otresitosti u duelima jasno ukazuju da je zreo za „hlađenje“.

Od svih igrača crno-belih Simić ima najveću minutažu, ali to ne znači da je najbolji. Od svih igrača se njemu najmanje spočitavaju greške, a to mora da znači da su čelnici i treneri u pravu.

Ideja „Simić mora da igra da bi se prodao“ takođe nije dobra. Ovako kako sada izgleda, ne pomaže ni kolegama u timu, ni Partizanu, ni treneru, a ni sebi. Veliko je pitanje da li njegova redovnost na terenu diže cenu ili kontinuirane greške utiču na njen pad na tržištu. Stranci ne gledaju rezultat, već potencijal i dosta fudbalskih ljudi veruje da će Nikola jednog dana biti igrač za lige petice. Sada nije. Ni blizu. Potrebno je da shvati da (još) nije tako dobar kao što mu šapuću menadžeri i ljudi iz kluba koje ekonomija interesuje više nego sport (valjda bi trebalo da bude obrnuto). Ako su stariji štoperi (doduše, nevoljno, jer niko to ne voli) prihvatili da sede na klupi, zašto to ne bi i Simić? Bez obzira na to što je kapiten.

Uostalom, prošle sezone je Bibars Natho kao kapiten bio rezervista u velikom broju mečeva, Ognjen Ugrešić, takođe projektovan za transfer – koji se na kraju i desio – bio rezervista kod Srđana Blagojevića, iako je bio treći u hijerarhiji kapitena. A i on je bio reprezentativac kao što je sada Simić. Klupa ne mora biti kazna, već sugestija da se nešto mora poboljšati.

Samo, ko je taj koji će preseći. Ili nije hteo. Stanojević je na potezu. Nije baš da ima bogzna kakve opcije, jer i prethodni stručni štab je probao sa različitim postavkama, pa nije išlo, ali makar da pokuša, jer ovako ne ide.