Marko Nikolić: Lepota je u oku posmatrača! Ne zaboravite Saleta, Tumbu, Vermeza, Jokana, Đuku...

Grobari obožavaju obojicu. Baš im je bilo teško da se opredele. Kad bi moglo, kao u doba državnog tima kad je na klupi sedela selektorska komisija, podigli bi Partizanovi navijači obe ruke da Marko Nikolić i Aleksandar Stanojević združeno vode idealnu ekipu crno-belih u deceniji na izmaku. Svi bi bili zadovoljni, jer su imali sjajan učinak protiv Crvene zvezde, igrali grupne faze UEFA takmičenja, stvarali igrače milionske vrednosti, osvajali titule, držali Partizan na prvom mestu pre neshvatljivh smena i publika ih i danas obožava.

Kako se kretao rezultat poslednjeg dana ankete MOZZART Sporta, deluje da pristalice nisu mogle lako da se izjasne ko im je draži. Nekoliko puta su se smenjivali u vođstvu, terali nas da pravimo duple grafike, jer se nije znalo do kasno u noć ko će pobediti, da bi na kraju Nikolić slavio sa oko 200 glasova razlike.

A u anketi, zbirno i onoj posvećenoj idealnom timu Crvene zvezde, našlo se više od 140.000 glasova.
„Tolika poseta je znak da vam je portal čitan. Za mene broj nije iznenađenje ako se u obziru uzmu bitnost Partizana i Crvene zvezde za naš sport, naročito fudbal. Pogotovo nije iznenađenje u ovoj situaciji, kad su ljudi mahom kućama i „na telefonima“, pojašnjava Nikolić.

Njemu je pripala čast da diriguje zamišljenim timom: Stojković – Vulićević, Milenković, Savić, Volkov – Everton, Jojić, Ilić, Leonardo – Dijara, Mitrović.
„Naravno da mi je drago. Imponuje. Podršku dobijenu u vidu glasova osećam i u svakodnevnom životu. Kad sam u Beogradu, a već nekoliko meseci jesam, u direktnom kontaktu sa ljudima mogao sam donekle da pretpostavim da ćemo Sale Stanojević i ja ući u najužu konkurenciju. Ishod je potvrdio prognoze. Sud publike je uvek važan sportistima, bilo da je u pitanju igrač ili trener, s tim što ovde moram da se ogradim: ne znam koliko je internet pouzdan izvor. Ne koristim društvene mreže, staromodan sam po tom pitanju, važno mi je mišljenje ljudi koji vole klub i spremni su da ljubav pokažu dolaskom na stadion, a ne samo tipkanjem tastature“. 

Kad je već tako neizvesna trka bila postavlja se pitanje šta je presudilo. Stanojević ima dve cele i jednu titulu ostavljenu na tacni Avramu Grantu, kup, plasman u Ligu šampiona i učinak protiv najvećeg rivala 5-0-1, dok je Nikolić u prvom mandatu, kad je igrao grupnu fazu Lige Evrope ostavio Partizan na prvom mestu osam kola pre kraja i jednom nogom zakoračio u finale kupa, kad se vratio dovršio posao duplom krunom i ukupnim skorom protiv crveno-belih 5-1-0. Dakle, tu su negde, s tim što je, kako je Nikola Milenković primetio, uspeh potonjeg trenera svežiji, desio se pre tri godine, slike su taze. Može biti da je to kvaka koja mu je otvorila vrata slavlja.
„U pitanju je najlepši period moje karijere. Bilo je drugih država, klubova, trofeja sa Videotonom, prvog mesta sa Olimpijom, značajnih evropskih utakmica, izvanrednih rezultata i tokom prvog mandata u Humskoj, pre čuvene smene, moram da budem iskren i kažem da smo i tad uživali izuzetnu podršku publike, međutim... Ono što se desilo pre tri godine je najlepše. Bez konkurencije. To ne kažem samo ja, prateći medije vidim da Bleki Milenković, Jevtović, Đurđević, maltene svi članovi te generacije u intervjuima apostrofiraju takmičarsku 2016/17 kao krunu dosadašnje karijere. Sezona je bila posebna zbog energije. Iste one koju je pre neki dan opisao Duško Vujošević da se stvorila u košarkaškoj sekciji 2010. kad se izborio plasman na Fajnal for. Jednostavno, osećala se rešenost da uzmemo ono što nam je pripadalo“.

U idealnom timu Partizana za poslednju deceniju, po izboru čitalaca našeg portala, našla su se čak šestorica koje je Nikolić trenirao, ali petorica iz pomenute sezone 2016/17 (Vulićević, Milenković, Everton, Ilić i Leonardo). Preostao je Vladimir Volkov, akter u prvom mandatu.
„To pokazuje da je tim fukncionisao izvanredno. Pričamo objektivno, Partizan je u deset godina iza nas imao bolje ekipe, ali nije često imao ekipu koja je u svemu bila zajedno. Imao je i kvalitetnije pojedinace, da budemo pošteni, možda i umešnije trenere od mene, međutim, pomenuta sezona je bila upečatljiva po svemu: ambijentu, rezultatima, pobedama u derbiju, povratku navijača na tribine. Vratili su se zato što su ovi momci „ginuli“. Publika je prepoznala da smo svi bili spremni da podnesemo veliku žrtvu kako bismo napravili nešto veliko. I jesmo. Osim što ume da prepozna kvalitet, srčanost, model i stil, Partizanova publika zna da uoči kad se neko nesebično daje. Mi smo dali sve“.

Iako je još jednom dobio potvrdu koliko ga navijači cene, 40-godišnji strunjak ne zaboravlja prethodnike i naslednike značajnih ostvarenja na crno-beloj strani Topčiderskog brda.
„Dužan sam, iz kolegijalnih, i ne samo kolegijalnih, već realnih razloga da pomenem da je Sale Stanojević ostavio neizbrisiv trag u Partizanu. Obožavan od strane publike, prvi srpski trener koji je uveo naš klub u Ligu šampiona, zabeležio izuzetan skor u večitim derbijima. Za mene, jedan od najboljih koje smo imali. Znam da nisu bili u konkurenciji, ali osećam potrebu da pomenem Tumbakovića zbog doprinosa u stvaranju modernih crno-belih, Mateusa, jer je prvi uveo Parni valjak u Ligu šampiona, Vermezovića zato što je prvi prezimio u Evropi, Jokanovićeve dve duple krune, Rašovićevu titulu i rad pre mog dolaska iz Vojvodine, sve do Đukićeva dva mandata, gde ne bi smelo da bude zaboravljeno kako je u drugom izveo tim iz grupne faze Lige Evrope. To su rezultati za ponos svakog partizanovca. Pokazatelj da za struku ne bi trebalo da brinemo. Svako je udario pečat. Samo je pitanje ukusa onih koji gledaju, ocenjuju. Što bi se reklo: lepota je u oku posmatrača“, zaključio je Marko Nikolić.

(FOTO: Star sport)