D. NedeljkovićZvezda, Srbija, Levski Sofija: Imamo li strpljenja za španskog trenera?
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | čet. 20.08.26. | 10:48
Crvena zvezda sa Albertom Rijerom na klupi večeras igra protiv Viktorije Plzenj i počinje novi pokušaj klupskog razvoja (20 časova)
Da ovo nije balkansko bure baruta, trusno tlo po mnogim osnovama, mogli bismo da kažemo da Crvena zvezda večeras protiv Viktorije Plzenj (20 časova) počinje novi projekat, ali biće to po mnogim parametrima nova avantura. Utisak javnosti je Crvena zvezda duguje flertuje sa trenutnim maksimumom i da povremenu kao mačka bezuspešno juri sopstveni rep.
Posle arhitekte evropskog uzleta Vladana Milojevića, zatim klupske legende i ikone mlađih generacija Dejana Stankovića, bilo je možda i logično da se proba sa nečim novim. Posebno, što u kancelarijama odgovornih iz Ljutice Bogdana dugo sazreva ideja o angažovanju španskog stručnjaka, priklanjanju tog talasa sa Iberijskog poluostrva koji je zapljusnuo Stari kontinent. Nije prvi put da se razmišljalo o Albertu Rijeri nakon neslavnog odlaska Dejana Stankovića. Viđeno je bilo njegovo ustoličenje još u novembru kada je sadašnja generacija pod komandom Vladana Milojevića ozbiljno „trokirala“ u Mozzart Bet Superligi. Španski vetar stigao je prvo do Slovenije, zatim do Hrvatske, da bi on počeo da se oseća u Srbiji krajem 2025. godine. I Zvezdan Terzić i Predrag Mijatović imali su kratkoročan cilj vezan za španskog trenera.
Izabrane vesti
Javnost je ovde prosto takva, voli da vidi nešto novo, i sigurno je da će Albert Rijera imati mali „grejs period“ kako bi implementirao deo sopstvenih ideja. Govoreći o novom treneru Crvene zvezde njegov oponent iz Slovenije Savo Pavićević je u podkastu 2x45 rekao „da je Rijera elokventni skener koji zna gde je došao“. Ako je zaista tako nekadašnji krilni fudbaler Liverpula sigurno zna da će u Srbiji, posebno u ovom teškom momentu na svim nivoima, biti pod sumnjom.
KRATAK JE PUT OD GOSPODSTVA DO STANJA LJUDI IZ ODELJENJA „DEVIZNIH ŠTEDIŠA“
Kada bude pobeđivao govoriće se da mu je lako da to radi protiv neadekvatne konkurencije. Ako bude stigao do evropskog proleća u Ligi Evrope, reći ću mu da je sve to viđeno u mandatima Dejana Stankovića i posebno Vladana Milojevića. Kada bude serijskih kiksao, govoreći se o tome da je došao u veliku varoš da nam prodaje fudbal. Jer to je isto Crvena zvezda.
Ako bude osvojio titulu, malo zasluga će biti pripisano njemu.
Pokazao je Rijera neku vrstu gospodstva tokom druge konferencije za medije, pozdravivši se za većinom novinara. Delovao je stabilno, elokventno, načitano. Takvi su bili i njegovi prethodnici, pa su osetili kako Marakana jede um i telo. Napuštali su najveći srpski stadion u stanju pripadnika odeljenja „Deviznih štediša“ iz Pavićevih Srećnih Ljudi.
Marakana vas dočekuje raširenih ruku, a kako će vas ispratiti, i koliko će imati strpljenja da vas mazi, to niko ne zna. Uostalom, u finišu drugog mandata Vladan Milojević je osnovano kritikovan, ali neosnovano devalviran u vrlo oštrim rečenicama pojedinaca. Dejan Stanković je bio grešan u evropskim kvalifikacijama (mnogo grešan), ali je zaboravljeno da je kao dete gutao šljaku i decenijama predstavljao najboljeg mogućeg Zvezdinog promotera. Morao je da bude kritikovan sa ukusom.
Rijera nema taj luksuz i predstavljaće dobar primer i odgovor na pitanje da li smo u ovom trenutku spremni za španskog trenera. Tačno je da će rođeni Majorčanin zavisiti od rezultata, ali biće i neka vrsta etalona strpljenja. A Crvena zvezda i Srbija nisu baš poznati kao tolerantne sredine.
Samo nekoliko primera. Jedan dolazi iz komšiluka. Ne znajući više kako da stane na rep Ludogorecu, Levski iz Sofije se priklonio španskom trendu i za trenera angažovao malo poznatog Hulija Velaskeza. Španac rođen iste godine kao Albert Rijera, imao je zavidno iskustvo iz mlađih kategorija i nižih liga sa Iberijskog poluostrva. Došao je u istorijski klub i osetio tamnu stranu. Bio je to januar 2025. godine kada je tek pristigli Velaskez igrao generalnu probu protiv Crvene zvezde u turskom Beleku. Tim Vladana Milojevića se našalio sa Levskim. Bilo je 4:0. Moglo je da bude i 8:0 uz vrhunske role Silasa i Radonjića.
NEMA OVDE KSENOFOBIJE, ALI IMA PREPOTENTNOSTI I ZAVISTI
Navijači su bili ultranezadovoljni, ali su ljudi u Levskom bili jako, jako strpljivi. Verovali su u ono što im je na upoznavanju rekao Velaskez. I počeli su da ubiraju plodove. Titula je osvojena, Levski je stigao do plej-ofa za Ligu šampiona i to na vrlo uverljiv način. Bio je više nego konkurentan u prvom meču plej-ofa protiv AEK-a. Nije to bila vrhunska predstava, ali je bugarski šampion taktički i trkački delovao vrlo, vrlo uredno. Tačno se znalo ko šta radi.
Kiparski i grčki klubovi su odavno naslonjeni na špansku školu. Iskustva su im različita. Deluje gotovo nerealno da je Andoni Iraola prepoznat od strane ljudi iz AEK Larnake, da je u tom klubu počeo da gradi karijeru. Sa druge strane Olimpijakos je imao različita iskustva sa Špancima. Bilo je ozbiljnih podbačaja, ali bilo je i kreatora istorije. Poput Menidilibara.
Tačno je da su španski treneri najbolji u Evropi, ali isto je tako tačno da je Crvena zvezda nešto drugo. Oni koji danas veličaju Rijeru i sigurni su da će Crvena zvezda napredovati pod komandom nekadašnjeg trenera Celja, možda će mu poželeti za mesec dana da se vrati na Majorku i izdaje apartmane.
Nema ovde ksenofobije, ali ima i decenijske prepotentnosti i vrlo štetnih kružoka. Pripadnika stare škole koji će gledati na Rijeru kao na pojavu koja je došla u Beograd da im uzima status. I jedva će čekati da ga seku... Biće ovo vrlo zanimljiva epizoda u istoriji Crvene zvezde.