Đ. PetrinjacAmerički san posle deceniju i po: Klasa za istoriju, pa još domaća
.jpeg.webp.webp)
Vreme čitanja: 3min | sre. 24.06.26. | 16:03
Prvi put od 2012. godine prvih 10 pozicija na draftu zauzeli su američki igrači
NBA draft predstavlja svetkovinu američkog sporta, a u košarkaškom svetu svakako jedan od najvažnijih događaja koji može da odredi dalju sudbinu neke od franšiza, ukoliko se bira pametno, a pogotovo kada su na talonu neki od generacijskih talenata, kao što je to bio slučaj noćas u Bruklinu.
Poslednjih godina, pa čak i decenija američki igrači su na draftu pali u drugi, nekad čak i u treći plan, a bojazan da bi kako Evropljani, tako i momci iz ostalih krajeva sveta mogli u potpunosti da preuzmu primat s razlogom raste, jer su koledži rešeni da u svoje redove dovedu svakog ko iole nešto vredi, pa tako u NCAA stižu košarkaši sa svih meridijana. Međutim, sinoć je u Barlkliz centru generacija koja bi mogla da promeni istoriju NBA lige s pravom ponela naziv najameričkije u poslednjih gotovo deceniju i po.
Izabrane vesti
Ono što je u prethodnih 14 godina delovalo kao nedostižno jeste da nosioci drafta budu igrači rođeni na teritorijama od Aljaske do Teksasa. Sve više je bilo generacija u kojima su prvih 10 pozicija na draftu solidno ispunjene inostranim igračima, dok je ovogodišnji draft prvi od 2012. da su sa najviših pozicija birani isključivo igrači rođeni na američkom tlu.
Ne tako davno prisustvovali smo draftu na kojem su prve dve pozicije pripale Francuzima. Zakari Rišase i Aleks Sar su obeležili draft 2024. godinu, a među prvom desetoricom završili su još Kanađanin Zek Edi, kao i još jedan momak iz zemlje Trikolora Tijađane Salon. Godinu dana ranije su takođe Francuzi napravili pometnju među prvih 10 pikova i to je s prve pozicije izabran, pa verovatno najveći talenat u ovoj deceniji - Vitkor Vembanjama, dok se na sedmom mestu našao Bilal Kulibali.
Ono na šta Amerikanci mogu donekle da budu ponosni jeste 2022. godina u kojoj je momcima s njihovog tla pripalo prvih pet pozicija, ali se onda ubacio niz igrača što iz Kanade, što iz drugih krajeva sveta. Godinama unazad imali smo draftove na kojima su prvi pikovi bili rezervisani za domaće igrače i to spravom, jer su sa najviših pozicija birani Entoni Edvards, Kejd Kaningem i Zajon Vilijamson, dok je 2018. godina napravila pravu pometnju, jer je za prvog pika izabran tadašnji student Arizone i reprezentativac Bahama Deandre Ejton, dok mu je na mestu broj tri društvo pravio Luka Dončić.
Oke se drafti istorija prevrti još u prošlost uvek se tu nalazi poneko ko upada u oči Amerikancima, kao predstavnik druge škole košarke, čak i ako je igrao na koledžu. Gledali smo Laurija Markanena, Frenka Nilikinu, Bena Simonsa, Dragana Bendera, Badija Hilda, Džamala Mareja, te Karla Entonija Taunsa, Kristapsa Porzingisa, Marija Hezonju i ovaj red momaka koji kvare superiornost američke košarke nastavlja se tačno do 2012. godine i generacije u kojoj je "zemlja košarke" s druge strane Atlantika zaista izdominirala.
Bila je to godina u kojoj su Jenkiji pokupili ne prvih 10, već 14 pozicija, dok se na 15. mestu ubacio Portorikanac Moris Harkles, a potom se niz nastavio do 18 mesta. Velika imena su te večeri u Prodenšl centru prešla granicu koledža i postali proesionalcu. Svet je upoznao Entonija Dejvisa, Bredlija Bela, Demijena Lilarda, Herisona Barnsa, Andre Dramonda i mnoge druge.
Trebalo je, evo, gotovo deceniju i po da se ponovo s druge strane Atlantika rodi generacija sposobna da baci u lice rukavicu evropskim i svetskim košarkaškim osvajačima. Američka javnost u ovoj novoj "klasi 2026" vidi momke koji će u narednom periodu vladati svetom. Uzdaju se u potencijale kakvi su Ej Džej Dubantsa, Darin Piterson, Kameron Buzer, Kejleb Vilson... Gotovo istorijsko veče nisu pokvarili ni Jaksel Lendberg (Portoriko) i Adaj Mara (Španija), koji su izabrani s 11. odnosno 12. mesta. Naprotiv, oni su tu poslužili da dodatno "uveličaju" slavlje domaćih igrača, jer su na draft izašli kao koledž šampioni, a poznato je koliko se to ceni u američkom sportu.
Bilo kako bilo, ova draft klasa je okarakterisana kao istorijska, ona koja može da promeni istoriju same igre i uspostavi novi poredak. Naravno, da će stvarno tako biti, ne može niko da garantuje, ali da su Ameri već sada dobili bazu za budućnost, postalo je jasno celom, koji zaista treba da se zapita kako će izaći na kraj s američkom "klasom 2026".
