M. ĐinđićIma li minuta za klince? Važno je i samo što su tu
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 07.08.26. | 17:19
Pitanje je, mogu li Nikola Kusturica i Nikola Džepina da dobiju koji minut, makar na prijateljskim utakmicama protiv Francuske
"Ja sam u tvojim godinama...", krilatica koja se može čuti u svakom životnom polju, za bilo koju situaciju, kada se nađete oči u oči sa nekim iz starijih generacija, koje vole da napomenu kako je nekad bilo, a nekada se čak i ispostavi da su apsolutno u pravu. Kako se krug često u životu obrne i nekako se uvek sve vrati na sport, tako i sada dobijamo aktuelnu temu klinaca u košarkaškoj reprezentaciji Srbije i pomenutog "kako je nekada bilo", i može li sada da bude kao u ta slavna vremena. Pa čak i ona neslavna, ali da se ispuni ono što su svi zamislili odavno među nama – pod nama, čitaj 6.500.000 selektora na području naše domovine.
Srpska košarka među njenim ljubiteljima boluje odavno od dva hronična problema – zašto nema mnogo više domaćih igrača u našim evroligaškim ekipama i zašto nema mnogo više klinaca u reprezentaciji. Možda i dve glavne teme kada se sedne i pokrene priča o našoj košarci. Može se reći da je jedna malo svežija, dok o drugoj pričamo pa skoro dve decenije u kontinuitetu, i obe su jako bitne. Sada nam je selektor Dušan Alimpijević svima ispunio jednu želju i dao nam je priliku da tu drugu temu načnemo u slast.
Izabrane vesti
Na oduševljenje nacije, selektor Srbije odlučio je da nagradi Nikolu Kusturicu i Nikolu Džepinu posle sjajnih partija na prvenstvima na kojima su igrali. Novi student univerziteta UCLA bio je jedan od najboljih košarkaša na Svetskom prvenstvu do 17 godina, gde je Srbija poražena u finalu od Sjedinjenih Američkih Država, kojima je sada već bivši igrač Barselone ubacio 37 poena. Pored najboljeg člana idealne petorke Mundobasketa za klince, stariji imenjak Džepina je bio jedan od naših najboljih igrača na Evropskom prvenstvu do 20 godina, gde je nažalost Srbija takođe poražena, tada od domaćina Slovenije u Ljubljani.
Dokazali su se u svojim mlađim kategorijama i sada će imati priliku da dele svlačionicu sa najboljim košarkašem sveta - inače još jednim imenjakom od sedam Nikola koliko ih ima na spisku od 18 košarkaša - a pored Jokića, svašta mogu da pokupe i od ostalih odličnih i iskusnih košarkaša u našoj nacionalnoj selekciji. I to dugo nismo imali. Više je nego logično da klinci dobijaju poziv u seniorsku reprezentaciju, makar nosili vodu, išli po doručak, skupljali lopte ili koja je već praksa u reprezentaciji. Pa sećamo se svi da su Nikolu Jokića onomad na Svetskom prvenstvu u Kini slali u 'Mek' po doručak i do prodavnice. Nije to ništa novo, niti bilo kome ispod časti, posebno klincima.
Za sada, iskustvo je najvažnije, nema šta. Samo prisustvo naših najvećih talenata u nacionalnoj selekciji je velika stvar sama po sebi i dugo nismo imali priliku da vidimo da na jednom konačnom spisku budu naši najtalentovaniji igrači. Ne samo na širem i najširem spisku, ne da dođu par dana i čisto usput osete kako je to kada je grb Srbije na grudima, nego da budu tu sve vreme. Makar za kvalifikacione prozore, pošto je o konačnim spiskovima za velika takmičenja još rano pričati na tu temu.
Poslednji put kada možemo da se prisetimo da nam je reprezentacija zavisila od mlađih igrača bilo je pre skoro 20 godina, kada je selektor bio Zoran Moka Slavnić za Evropsko prvenstvo 2007. godine. S obzirom da je tada bila smena generacija i može se reći baš bura oko svega što je okruživalo tadašnju nacionalnu selekciju, 13. mesto na kontinentalnom šampionatu jeste bilo baš debakl, ali ne toliko i neočekivano. Čuveni košarkaš Crvene zvezde tada na selektorskoj poziciji je pružio šansu mladim igračima, zlatnoj generaciji iz mlađih kategorija gde su svi u tom trenutku imali po 19, 20 godina, od čega je reprezentacija kasnije profitirala. Tada su Miloš Teodosić, Stefan Pefi Marković, Novica Veličković, Milenko Tepić - kao naši proslavljeni igrači - uz Dragana Labovića i Nemanju Aleksandrova kao velike talente, dobilili priliku da uz Gurovića i Jarića budu nosioci ekipe.
Rezultati su se videli tek kasnije i naravno niko ne očekuje od današnjih klinaca da budu stalni članovi rotacije, tek ne nosioci igre, ali deluje da bi Dušan Alimpijević polako mogao da ubaci koji minut i za najmlađe, kako vreme bude prolazilo. Kao moderan i mladi trener vuče odlične poteze na tom polju, posebno u reprezentaciji. Ne samo igrački, već i što se tiče njegovog stručnog štaba.
Zato se sada postavlja ključno pitanje, do kog dolazimo, za ovo avgustovsko okupljanje – ima li koji minut za klince?
Srbija će igrati dve prijateljske utakmice protiv Francuske, jednu u Beogradu i jednu u Orleanu, i s obzirom da je susret takvog karaktera, po dogovoru selektora mogu i svih 18 igrača da budu u protokolu. Nije ograničeno na konačnih 12 kao u FIBA prozorima za kvalifikacije gde ćemo takođe igrati jako bitne mečeve na putu za Katar i Mundobasket sledeće godine, pošto i sam naziv kaže, prijateljski su susreti.
Ako bude prostora da svi budu u protokolu protiv Viktora Vembanjame, Rudija Gobera i družine, baš bi bilo lepo da i jedan i drugi Nikola dobiju neki minut u Beogradu.
Ne samo za njih, već za sve nas. Za srpsku košarku.
