INTERVJU - Bertomeu iz “penzije” o Evroligi, FIBA, večitima, Kampacu: Planirao sam licence za Zvezdu i Partizan

Minulog leta stavljena je tačka na 22-godišnji mandat Đordija Bertomeua na čelu Evrolige. Za više od dve decenije rada napravio je tektonske promene u klupskoj košarci na Starom kontinentu. Bilo je onih koji su se protivili takmičenju za koje se zalagao i njegovim idejama, ali ne može se osporiti da je ostavio dubok trag u evropskoj košarci. Na kraju krajeva, uvreženo je mišljenje da je liga kojom je tolike godine upravljao, najkvalitetnija u igri pod obručima posle NBA i to mnogo govori.

"To je takmičenje, pa kao i u svakom drugom postoje određene okolnosti koje neko voli, neko ne. Uvek je tako i to je deo lepote“, priča Đordija Bertomeu u razgovoru za Mozzart Sport.

Gotovo četiri poslednje decenije budio se i odlazio u krevet sa igrom pod obručima na umu. Najpre kao jedan od osnivača španske ACB lige, a potom i kao prvi čovek takmičenja koje danas nazivamo najglamuroznijim na evropskoj košarkaškoj pozornici. Svoje funkcije predsednika i izvršnog direktora Evrolige ustupio je pred početak tekuće, 23. sezone od osnivanja, Dejanu Bodirogi i Maršalu Glikmanu i kako kaže, okrenuo se novim iskustvima.

"Iskreno, trudim se da se udaljim od dnevnih dešavanja u Evroligi, to je sada u rukama drugih ljudi. Nažalost, još postoji podela među klubovima i to je nešto što nije dobro, ali ne pratim toliko pomno. Preda mnom su nova iskustva, ne želim da se mešam".

Kada vrati film, vidi pregršt lepih uspomena.

“Početak svake sezone je uvek bio poseban i veoma lep. Osećali smo pozitivnu tenziju, jer smo kretali iznova i morali smo da pomognemo klubovima, da damo navijačima ono što očekuju. Bilo je mnogo dobrih trenutaka u istoriji Evrolige, ali kada su na početku svi zajedno, rade i foksuirani su, to je zaista poseban trenutak".

Na kraju, puno mu je srce zbog svega što je uradio za Evroligu. Dve stvari se ipak izdvajaju...

"Najpre, rezultat svih tih avantura i činjenica da smo uradili nešto što niko nije uspeo. Dobili smo evropsku ligu, čiji vlasnici su klubovi. Ligu koja je nezavisna i profesionalna. To niko nije uspeo. Zbog toga se najpre osećam ponosno. Druga stvar je moj tim. Izvanredan skup ljudi. Da nije njih, ne bismo vodili ovaj razgovor. Oni su duša lige i to su dva aspekta na koje sam najviše ponosan", ističe Bertomeu i dodaje da ni za čim ne žali:

"Zaista sam zahvalan što sam mogao da uradim nešto posebno, što sam imao priliku da budem tu 22 godine."

PLANIRAO SAM LICENCE ZA CRVENU ZVEZDU I PARTIZAN

Teško je, iz tačke gledišta srpske košarkaške javnosti, ne zapitati se, da li je možda bilo prilike da se našim klubovima uruči višegodišnja licenca? Dali su mnogo evropskoj eliti, počevši od igrača i trenera, preko sjajno organizovanih Fajnal for turnira u Beogradu, završnica juniorske Evrolige…

"Srbija je uvek bila država koja se razlikovala od onih kojima smo davali dugoročne licence. U Španiji, Nemačkoj, Turskoj ili Rusiji, pojedini timovi su godinama jasno dominirali nacionalnim ligama. Zato je imalo smisla uručiti im višegodišnje članstvo. Kada su pitanju Srbija, kao i Jadranska liga, drugačija je situacija. U jednom periodu je Cibona bila veoma snažna, pa Partizan i Crvena zvezda, tu je bila i Budućnost... Nije bilo tima koji jasno dominira, kao što to recimo rade Panatinaikos i Olimpijakos u Grčkoj, Barselona i Real Madrid u Španiji ili CSKA u Rusiji. Zbog toga nsimo mogli da se odlučimo za jedan put”.

Đordi Bertomeu i Željko Obradović (Foto: Starsport)

Od prvog učešća 2013, Crvena zvezda danas igra devetu sezonu u društvu najboljih kontinentalih timova. Partizan Mozzart Bet osam godina nije bio deo elitnog takmičenja, ali je posle određenih oscilacija uhvatio pravi kurs povratkom Željka Obradovića na trenersku klupu. Zbog toga je Bertomeu i uručio vajld kartu crno-belima.

“Sada mogu da kažem da se ove sezone prvi put otvorila prilika za dva srpska tima u Evroligi i da sam ja bio taj koji je dao vajd kartu Partizanu. Bilo je pravo vreme. Čim se otvorila prilika za dva tima iz Beograda u Evroligi, iskoristio sam je. Postojali su objektivni uslovi. Crvena zvezda je bila šampion ABA lige, Partizan se razvijao i bio važan u Evrokupu."

Omogućio je pred odlazak Srbiji da ima dva predstavnika u Evroligi, a kako tvrdi, planirao je i da ih uvrsti u takmičenje na duže staze.

"Bilo mi je u planu. Zajedno sa brojnim drugim stvarima. Bez sumnje. Evroliga mora više da radi sa timovima, ali mnogo stvari je bilo u mojim planovima... Hajde da pričamo o berlinskoj Albi. Bila je u mojim idejama i dobila je vajld kartu za dve godine. To je proces. Asvel i Bajern su bili u takođe bili u mojim zamislima za budućnost, pa su pre dobijanja dugoročnih licenci dobili vajld karte na dve godine. To je proces i planirao sam da kroz isti prođu Crvena zvezda i Partizan."

Od dolaska novog rukovodstva, pitanje o licenciranju srpskih klubova ostalo je u magli. Istovremeno, ponovo je aktuelizovana priča oko mogućeg uključivanja Dubaija u rad Evrolige. Stvaranja tima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji bi se takmičio sa evropskom elitom.

"To je interesantna stvar. Razumem da zvuči čudno imati tim koji je van Evrope, ali nije ni Izrael njen deo, a imamo tim odatle i niko ne postavlja pitanja, jer je stvar tradicije. Što se tiče Dubaija, počeli smo da pričamo u februaru prošle godine i dve stvari su mi bile na umu. Prvi put sam video istinsku posvećenost s njihove strane. Druga stvar, to je bilo nešto inovativno, nešto što bi prodrmalo stvari. A Evroliga je uvek ka tome težila. To je deo njene kulture. Zato sam počeo te razgovore i koliko shvatam oni su nastavljeni sa novim menadžmentom Evrolige. Jasno mi je da je teško razumeti iz određenih pozicija, ali ako imate dugoročnu viziju, verovatno ima smisla. Ipak, nije jednostavno. Ne mogu da kažem da je lako to implementirati, jer nije sve u novcu. Novac ne može sve da reši," ističe Bertomeu i dodaje:

"Nemam ideju kakav je trenutni status tih razgovora. Mi smo pričali i tokom Fajnal fora u Beogradu, imali video konferencije, ali od kada sam otišao u julu, ne znam ništa više osim onoga što se piše u novinama."

NOVO RUKOVODSTVO I SLUČAJ KAMPACO

Dejan Bodiroga preuzeo funkciju predsednika Evrolige: Radujem se nastavku izgradnje i širenja uticaja naša dva takmičenja

Evroliga želi Dejana Bodirogu!

O naslednicima – sve najbolje. Mada, ne primećuje da su napravili nešto inovativno. Nešto što njemu već nije bilo na umu.

"Poznajem ih obojicu. Jedan je bio izvanredan igrač, a drugi moj konsultant nekoliko godina. Ne znam koji im je plan, ali iz onoga što mogu da pročitam, nema ničega novog. Priča se o promenama u takmičenju - to je takođe bilo u mojim planovima koje sam predstavio klubovima. O Parizu i Londonu sam pričao pre nekoliko godina, štaviše, pre odlaska sam im dao vajld karte za Evrokup. Dakle, ništa novo. Čujem da žele da digitalizuju posao, što takođe nije novitet. Tako da, ne znam šta je plan, nisam pričao sa njima, nisu mi se obratili, a u medijima ne vidim ništa što nije bilo u mojim planovima pre odlaska.”

Jedna od poslednjih odluka novog menadžmenta vezana je i za Crvenu zvezdu. Srpskom klubu je zbog određenih dugovanja izrečena zabrana registrovanja novih igrača i trener do 28. februara, uz novčanu kaznu od 25.000 evra. S ozbirom da je Evroliga najpre izrekla privremenu zabranu još 1. decembra, crveno-belima će biti onemogućeno da puna tri meseca pojačaju igrački i trenerski kadar na evrosceni. Samim tim i da do marta upišu verovatno najveće pojačanje u istoriji kluba Fakunda Kampaca na zvanični spisak u društvu najboljih.

Konačno rešenje doneto je 4. januara, uz obrazloženje da je klub sa Malog Kalemegdana izmirio dugovanja, ali „da je važno da Crvena zvezda pokaže posvećenost ka poštovanju svih pravila u budućnosti.“

Glikman, kao izvršni direktor takmičenja, prema članu 20 disciplinarnog koda Evrolige ima pravo da amnestira kaznu, ali za sada nema naznaka da će ga iskoristiti.

"Kao izvršni direktor lige ima odgovornost, ali svako ima svoj stil upravljanja. Ja sam se trudio sa svojim da uradim najbolje za 22 godine, da uzmem u obzir senzitivitet i osećanja svih, a siguran sam da i Maršal pokušava da uradi najbolju stvar. Ne znam zašto je doneo odluku kakvu je doneo, jer ne pratim redovno dešavanja u Evroligi. Nisam video kako upravlja ligom, ali još je rano," ističe Bertomeu i okreće se još jednoj temi sa kojom se novo rukovodstvu uhvatilo u koštac – sukobu sa FIBA.

Zvezda ne može da registruje igrače za Evroligu do 28. februara

FIBA NIJE FIFA, JER NEMA NBA

Od 2017. godine, kada je doneta odluka da se implementira sistem kvalifikacija za kontinentalne i planetarne smotre reprezentacija, na snazi je konflikt između Svetske kuće košarke, Evrolige i NBA, jer dolazi do preklapanja kalendara. FIBA prozori su umetnuti u već ustanovljene kalendare klupskih takmičenja, te često državni timovi nisu u mogućnost da tokom kvalifikacionih mečeva igraju u najjačim sastavima.

U novembru je bilo naznaka da bi u budućnosti mogao da se napravi određeni kompromis. Evroliga je omogućila pojedinim timovima da promene termine odigravanja utakmica (doduše ne drastično), kako bi svojim igračima omogućili da nose dres sa državnim grbom u prvoj od poslednje dve etape borbe za mesta na Svetskom kupu u Indoneziji, Japanu i na Filipinima.

Bertomeu tvrdi da srž problema leži u čvrstoj odluci FIBA da se umeša u rasporede klupskih takmičenja.

"Poenta je da sukob postoji oko dva prozora i to je sve. To nije sukob. Oni su ušli u kalendare klubova i odlučili da imaju utakmice reprezentacija u trenutku kada se klubovi takmiče u SAD i u Evropi. Kao posledica, reprezentacije ne mogu da igraju sa najboljim igračima. To je suština priče. A ne konflikt.

Činjenica je da u klupskom fudbalu odavno postoje „reprezentativne pauze“, ali...

“FIFA to radi. U redu, ali to je FIFA. Ona je šef i upravlja kompletnim fudbalom, dok je u košarci drugačija realnost. FIBA nije FIFA, jer nema NBA. Ukoliko želite da uradite nešto, a ne shvatate šta možete i ne možete, nećete biti u pravu, kao na primer ako FIBA želi da bude kao FIFA, a nije FIFA. Odatle sve polazi. Ako vodim Evroligu i pravim se da je NBA, neću biti u pravu. Nikada neće biti NBA. Takmičenje moramo da prilagodimo onome što jeste.“

Generalni sekretar FIBA: Sa Bodirogom imam odličnu komunikaciju, ali nema napretka sa Evroligom

Otkazivanje jednog prozora nije rešenje.

“Pa šta? Koja će biti razlika? Ni u februaru najbolji igrači neće doći na utakmice, jer ih NBA neće pustiti. Rešenje je da se kalendar prilagodi košarkaškoj stvarnosti. Da se prilagodi realnosti u kojoj imamo odličnu NBA ligu i Evroligu.”

Ističe bivši predsednik elitnog takmičenja da je imao brojne ponude FIBA, ali i da joj je sa svojim timom predložio nekoliko mogućnosti za otklanjanje problema.

"Kada smo razgovarali, a to je bilo dok je Patrik Bauman bio tamo, predstavili smo makar tri alternative FIBA, da donese promenu. Pre početka prozora i nakon njih. Ail rekli su da se o prozorima ne pregovara i da je to od fundamentalne važnosti za njih"

Ponuđene alternative ležale su na tri postulata i ticale su se isključivo kalendara.

"To su dokumenti od po 50 strana. U pitanju su bila prilagođavanja kalendara na osnovu tri koncepta. Da se da igračima omogući šest do osam nedelja za potpuni odmor. Drugo, da se mesec ili mesec i po dana izdvoji za reprezentativna takmičenja, bez preklapanja sa bilo kojim drugim takmičenjima. A ostatak godine, što je oko devet meseci, da ostane za klupska takmičenja, nacionalne i evropske lige. To je bio koncept. Predstavili smo kalendar do 2026. godine. Dakle, tri različite alternative na ovim konceptima, ali prozori nisu bili nešto o čemo FIBA želi da razgovora, jer je su prema njima utakmice reprezentacija tokom sezone od ključnog značaja za globalnu košarku. Imam drugačije mišljenje, iako njihovo poštujem. Ali videli smo da Slovenija kao evropski šampion nije bila na Svetskom prvenstvu, jer se nije kvalifikovala. To je posledica te politike. Želite da gledate utakmice reprezentacije bez najboljih igrača i smatrate to pomaže košarci? Nisam siguran.”

Evroliga je napravila revoluciju u evropskoj košarci. Nešto slično je pretilo da se dogodi i fudbalu sa Superligom. Real Madrid, Juventus i Barselone i dalje stoje iza pomenutog projekta, dok FIFA i UEFA prete da bi i igračima koji bi nastupali u novoformiranom takmičenju, u slučaju da ne bude odobreno s njihove strane, bilo zabranjeno da učestvuju na međunardnim smotrama pod njihovim okriljem, poput Svetskog ili Evropskog prvenstva. Prvu rundu na sudu dobili su Svetska i Evropska kuća fudbala, ali konačna odluka Evropskog suda za pravdu biće doneta sredinom tekuće godine.

U slučaju preokreta, došlo bi do velikih potresa u evropskom fudbalu. A šta o tome kaže čovek koji je slične izazvao pre 22 godina u košarci na Starom kontinentu?

"Rano je reći. Mnogo puta sudija se vodi principima, ali ne uvek. Čitao sam izveštaj i postoje čvrsti argumenti protiv. Mislim da moramo da vidimo šta je budućnost. Ne smatram da danas iko može da predvidi šta će se dogoditi. Suviše je rano. Kada bude u rukama sudije, moramo mu dozvoliti da donese odluku."

Pravobranilac Evropske Unije: Može Superliga, ali njeni učesnici ne mogu da ostanu u Fifi i Uefi

Konačan ishod parnice između Superlige, FIFA i UEFA mogao bi da utiče na čitav sportski svet, pa i na Evroligu...

"Nadam se da se to neće dogoditi, jer je Evroliga ostvareno takmičenje i dokazala je da je razlog zbog kojeg je osnovana pravi. Zahvaljujući Evroligi, košarka u Evropi je izuzetno napredovala, na sjajan način. Doprinos Evrolige košarkaškoj Evropi je od ključnog značaja. Želite da napravite nekoliko koraka unazad kako bi jedna Federacija povratila moć, da li je to za dobrobit košarke? Evroliga je dokazala da je bila dobra za globalnu košarku. Bilo je grešaka, ali 22 godine nakon osnivanja, konačna procena je veoma pozitivna za košarku na Starom kontinentu. Ne znam šta će biti odluka, ali uništiti to, smatram da nije veoma pametno."

NIJE PROBLEM ŠTO IGRAČI IDU U NBA, PROBLEM JE ŠTO IDU MLADI BEZ MINUTA

Ne boji se za budućnost takmičenja.

“Najvažnija stvar, koja omogućava ligi da fukncioniše iz dana u dan, je profesionalni tim koji stoji iza svega. Oni su napravili ligu. Ljudi iz vrhovnog menadžmenta, osoblje, ljudi iz marketinga, poslovnog dela, pravnog, finansijskog... Svi oni su gradili ligu godinama sa mnom. Dok god su oni tu, liga će nastaviti da raste, kao što je bio slučaj godinama”.

A budućnost leži i u igračima. Poslednjih godina u sve većem broju se u ranoj fazi karijera odlučuju za odlazak „preko bare“ i „preskaču“ period sazrevanja kroz najbolja evropska takmičenja. Mnogi od njih vrlo brzo ostanu bez prave šanse u NBA. Neki se vrate, a neki po svaku cenu nastave da traže „mesto pod američkim suncem“.

Jasno, teško je izboriti se za priliku u najjačoj konkurenciji, ali dovoljno je reći da MVP Evrobasketa Vili Ernangomez ni posle prestižnog priznanja ne uspeva da dobije pravu šansu (11,8 minuta na parketu u proseku).

“Nije poenta u tome što igrači odlaze tamo i vraćaju se. Tržište je globalno i biće sve više. Moja briga je, a pričao sam o tome sa Dejvidom Sternom mnogo puta - zašto NBA uzima igrače koji su mladi i koji nisu imali minutažu u evropskim timovima, ako ne mogu da se takmiče i sede na klupi po dve-tri godine, jedva igraju? Gubimo ih u tom uzrastu. Rane dvadesete su ključne kod igrača. Kada sede na klupi, veliki je rizik da ih izgubimo. Ne samo Evropa, već i NBA. To je bila moja briga. Pokušavao sam da nađem koncept za rešavanje ovog problema, ali uprkos brojnim razgovorima sa NBA, nismo našli način da to zaobiđemo. Problem je jer igrači ponekad tamo odlaze prerano. Dok ne stasaju, već odlaze kao dobri projekti, igrači sa potencijalom. Tek je nekoliko velikih zvezda iz Evrope. Nema puno igrača koji sa 19 godina mogu da se takmiče u NBA. Koliko ih je, izuzev Luke Dončića, Pau Gasola, Tonija Parkera, Nikole Jokića…? Tek nekoliko."

Retki primeri su Dončić i Bogdan Bogdanović, koji su put NBA odlazili sa trofejima u koferu, pa i titulom evropskog šampiona.

"Bogdanović je bio igrač. Nije bio projekat. Ali ponekad odu prerano. Jer agenti žele da potpišu ugovor. Naravno, to im je u interesu. Smatram da je preveliki fokus na kratkotrajnom učinku na terenu, ne na dugoročnom".

JUNIORSKA EVROLIGA I EVROKUP

Evroliga saopštila ime svih učesnika ANGT turnira, Mega brani titulu

S tim na umu, Bertomeu je pokušao da stvori potrebne uslove mladim nadama za razvoj u Evropi. Tako je 2003. godine, tokom Fajnal fora u Barseloni, počela juniorska Evroliga.

"To je moje čedo. Mnogo puta smo razmišljali da se igra tokom čitave sezona, ali postoje brojni problemi. Ti momci još idu u školu i o tome moramo da se staramo. Ne možemo da promovišemo prvenstvo u kojem će obrazovanje pasti u drugi plan. Mora da bude prioritet. Drugi problem su finansije. Ukoliko želite da putujete svake nedelje sa tim mladimm momcima, liga bi bila veoma skupa. Nebrojeno puta smo razgovorali. Trudili se da napredujemo kroz stvaranje većeg broja turnira. Dugo je postojao samo jedan događaj. A onda smo krenuli sa turnirima, te ih danas imamo četiri. Evolucija mora da ide u tom smeru, jer ne možemo da imamo utakmice juniora svake nedelje. To je skupo i može da dođe do konflikta između aktivnog učešća igrača i njihovog obrazovanja."

Trudio se sa svojim saradnicima da napravi održiv sistem u kojem će mladi igrači imati priliku da se afirmišu, a klubovi da rastu. Tako je nastao i Evrokup.

"Veoma je bitan za Evroligu i klubove, ukoliko želite da se spremite i budete konkurentni u veoma teškom okruženju kao što je Evroliga. Ne samo na terenu već i van njega. Evrokup je savršeno mesto za klubove da se pripreme za iskorak na najviši nivo. U suprotnom, taj stepenik je previsok i komplikovano je. Učeštvovanje u Evrokupu, pod istim okriljem sa evroligašima, sličnim pravilima i identičnim principima, pomaže klubovima da se uspešno domognu Evrolige, kao i što pomaže Evroligi i njenim klubovima, jer svi prate isti ritam. Bilo je timova u prošlosti koji to nisu mogli, jer nisu bili spremni, nisu imali strukutru, menadžmenet, ostoblje, dvorane... Ali su se kvalifikovali. U redu, ali kao takvi ne mogu da učestvuju, jer to šteti samom takmičenju. Primarni cilj Evrolige je da zaštiti takmičenje zbog navijača. Moramo da budemo sigurni da su novi klubovi spremni, a Evrokup je savršeno mesto za klubove koji imaju misiju da budu u Evroligi. Zato sam ga čvrsto štitio."

Bilo je glasina da bi moglo da dođe do spajanja Evrokupa i FIBA Lige šampiona…

“Širile su se te priče ranije, ali prema mom mišljenju to bi bila greška. Ipak, to više nije moja odgovornost i drugi ljudi će odlučiti," rekao je Bertomeu, jasno stavljajući do znanja da trenutno ne razmišlja o košarci:

"Nisam joj trenutno blizak, makar ne Evroligi. Vreme je da se razmišlja o drugim projektima, drugim aspektima života”.

Jednog dana, ako se ukaže prilika, možda ponovo upliva u košarkaške vode. Možda i u nekom klubu.

“Nikad ne reci nikad, ali u ovom trenutku imam planove koji nisu povezani sa košarkom. Bio sam 17 godina u španskoj ligi, jer sam je osnovao. Posle toga, usledile su 22 godine u Evroligi. Svake nedelje, punih 39 godina, imao sam utakmice. To je previše" zaključio je Đordi Bertomeu u razgovoru za Mozzart Sport.

Pišu: Đorđe MATIĆ i Nikola MILORADOVIĆ