Obradović uživa u Pešićevoj Srbiji: Odsustvo ega ključ, nije lako tražiti igraču da kao Aleksa pritiska 40 minuta

Da su pregovori Saše Obradovića i nemačke federacije nešto drugačije tekli pre dve godine, možda bismo danas gledali duel dva srpska trenera u finalu Mundobasketa kada će koplja ukrstiti Srbija i već pomenuta Nemačke. Ipak, Obradović se nije dogovorio, na klupu pancera je stigao Gordon Hebert koji je napravio veliki uspeh plasmanom u finale, a Saša Obradović će ovu utakmicu kao svi mi pratiti kao veliki navijač Srbije, samo iz Antalije gde se trenutno nalazi sa ekipom Monaka.

"Niste svesni koliko ovo meni znači, koliko ovo znači svima nama koji smo u košarci, kakav je ovo prestiž, biti povezivan sa reprezentacijom Srbije na bilo koji način. Preponosan sam na ove momke, na trenera Pešića, na sve u ekipi. Naravno očekujem najbolje protiv Nemaca koji su takođe pokazali sjajnu timsku igru, uostalo samo tako može da se savlada Amerika", počinje Saša Obradović razgovor za Mozzart Sport.

Srbija je do finala stigla posle dve istinski izvanredne utakmice. Savladali smo žilave Litvance, a onda održali čas košarke u polufinalu protiv NBA Kanade. Na oba meča videla se jedna vrlo bitna stvar.

"Odustvo ega", iz topa nastavlja trener Monaka:

"Sve je mnogo lakše kada nema ega. Mislite da je lako naterati igrača da igra agresivnu odbranu svih 40 minuta. Da pritiska protivničkog igrača po čitavom terenu bez prestanka ko što to radi Aleksa Avramović. Verujte to nije nimalo lako tražiti od tima koji ima igrače koji ne ostave ego po strani. Svaki igrač želi da pobedi, želi da pomogne i samim tim ima tu dozu ega koja je sasvim normalna u profesionalnom sportu, ali kada se on ostavi po strani, onda dolazimo do ovog momenta da imamo igru koju krasi zajedništvo, timski duh. Zbog toga je ovaj rezultat i očekivan. Imamo kvalitet i igrače koji igraju jedni za druge. Zbog toga smo u prilici da uradimo nešto sjajno i ako nastavimo tako verujem da ćemo pobediti i taj finalni put za veliko slavlje".

Nemačka je sa druge strane stigla do finala bez poraza. Bili su na ivici ispadanja u četvrtfinalu kada je Letonija preko Davisa Bertansa imala šut za pobedu.

"Definitivno je trener Herbert sjajno pronašao uloge. Dobar su tim, fizički su uspeli da ispariraju Amerikancima. Mislim da mi treba da nastavimo da igramo našu igru. Nemamo potrebu da ulazimo u neko trčanje sa njima, da jurimo kao da igramo protiv Amerike. Imamo naše prednosti, granitnu odbranu, timsku igru. Ako to nastavimo da koristimo biće dobro. Biće i više nego dobro".

Čini se da je Srbija po svim parametrima uspela da prevaziđe očekivanja.

"Pazite ja kao trener nemam želju da hvalim moju ekipu kada sve ide dobro. Nekako mi i sada nema potrebe da ja to hvalim kada svi vidimo šta se dešava. Naravno ja sam sada u ulozi navijača, ali vidim stvaru koje donose pobedu. Trenerska legenda kao što je Pešić dobro zna šta radi. Uloge su definisane, igrači su to prihvatili. Postoji i lider na parketu. Bogdan Bogdanović je najbolji igrač na svojoj poziciji na ovom šampionatu. Isto važi i za Nikolu Milutinova. Tu su još Avramović i Dobrić koji svojom energijom mogu da poremete u potpunosti igru protivnika. Setite se samo šta se dogodilo Kanadi koja nije mogla napad da organizuje".

-----

Pogodi Srbiju konačan ishod sa hendikepom

-----

Recept za finale definitivno postoji. Viđen je baš protiv Kanade i Šaja Gildžus Aleksandera. Sada nešto slično treba uraditi protiv Denisa Šredera koji je lider Nemačke.

"Možda on ima neke sebične momente koje trener uspeva da iskontroliše. Generalno mislim da su Nemci vrlo funkcionalna i kompaktna ekipa. Uostalom, teško da bismo ih gledali sada u finalu da nisu prava celine. Oni imaju kvalitet, tu nema dileme. Imaju igrače na svim pozicijama, ali opet, nekako mislim da mi imamo više. Da imamo tu ekstra energiju i požrtvovanost koja lomi protivnika kako utakmica odmiče".

Morali smo još malo o uspehu Nemaca.

"Generalno mislim da ih tim Sjedinjenih Američkih Država nije adekvatno skautirao. Igrali su arogantno i na kraju zasluženo izgubili. Ne mogu se utakmice polufinala shvatati olako. Nemci sa druge strane su pokazali dozu hladnokrvnosti i upornost. Uz onu kompaktnost koju samo pomenuo. Napali su ih sa nekoliko pozicija i na kraju sasvim zasluženo stigli do finala što se možda nije očekivalo od njih na ovom turniru. Svakako sjajan rezultat i za njih."

Gurović: Zlato u Manili bilo bi veći uspeh od Indijanapolisa

Dobro zna Saša Obradović kako je igrati u dresu nacionalnog tima. Osvajač šest medalja je krunu karijere imao baš u reprezentaciji kada je 1998. pokorio planetu, a bio je deo i ekipe 2001. godine kada je Svetislav Pešić bio selektor tima koji je osvojio Evrobasket u Istanbulu.

"To su uvek najlepši momenti. Reprezentacija je nešto posebno. To svi kažu, pa i ja jer je zaista tako. Kada krenete da se sećate nekih scena iz prošlosti, prvo što vam se pred očima pojavi je taj dres reprezentacije, drugovi sa kojima ste se borili da obradujete naciju. Ovim momcima želim baš to, neka nas sve obraduju. Zaslužili su da budu šampioni", zavšava Obradović javljanje za Mozzart Sport.